Aрсеније Станковић
Члан ГО АППВС
Бастиља ( Bastille) је четвртасто утврђење са високим кулама, обично су надвишавале терен испред градских бедема и на њиховим платформама је постављана артиљерија за одбрану града.
Најпознатија је она у Сент Антоану на уласку у Париз која је у 15. веку претворена у затвор за политичке затворенике без пресуда и због тога париска Бастиља је постала омрзнути симбол монархије.
Народ Париза је извршио јуриш на Бастиљу и ослободио затворенике давног 14. јула 1789, што је означило почетак француске револуције и овај датум је државни празник Француске.
У савременој политици термин Бастиља се користи за разне институције система које врше или прикривају неправду.
Тако је господин Вук Драшковић користећи се слоганом „ТВ Бастиља“ у политичкој борби допринео паду Слободана Милошевића али и свом вртоглавом политичком успону. Резултати тог политичког успона и рушења власти Слободана Милошевића, сведоци смо, нису донели ништа добро Србији.
Истина, ни сви други политичари, ништа нису учинили доброга народу Србије осим себи, и свако поређење са дометима француске револуције било би научно неукусно, јер ово што се десило у Србији је у сваком случају ретроградни процес.Али, историја није праволинијски процес, она је узлазна спирала коју повремено заустављају или скрећу разни друштвени фактори.
Уосталом, сувише је кратак временски период за озбиљну оцену догађаја из српске „демократске револуције“.
И ми, војни пензионери имамо своје „Бастиље“. Спецификум наших „Басиља“ јесте да оне шетају – оне су биле и у Министарству одбране док нас нису „откачили“ са грбаче. Неће људи да се оптерећују проблемима нас бивших као да они то неће ускоро постати.
Ништа боље се није показао Фонд СОВО- и они нас откачили и гурнули у лавља уста Фонда ПИО Србије.
Остала је последња кула Бастиља за спас војних пензионера, она у Браће Југовића 19, УВПС. А има много симболике на тој згради-има и кулу са отворима за ватрено оружје. Истина време употребе оружја у Србије је иза нас а време истородних бракова пред нама, и оружје нам за те ствари није потребно. Модерна Европа је ту фазу развоја друштва прошла и зато сада увози свежу и јефтину радну снагу са Блиског истока. Они наивни то називају избегличком кризом а они други планираним занављањем јефтине радне снаге и оживљавањем посусталог профита западноевропске привреде. Али, није нам то тема, само онако успут.
Да се ми вратимо нашој „Бастиљи“. Да се одмах разумемо, ради се о симболици термина. Руководство УВПС су часни људи који су се удружили да на легалан начин штите интересе војних пензионера! И да се није десило ово што се десило то удружење би и даље било тихи пратилац актулне војне власти, крцкало парице скупљене из буџета и чланарина, бавило се јаловим анализама из историје светских ратова, организовало туристичке туре путевима дивизија и бригада, штампало и продавало којекакве књиге „ауторитета“ који би једино могли да раде на штанду издавачких кућа као продавци...!
Међутим, политичка и социјална збиља у Србији се битно променила и Удружење је постало вема интересантан фактор за неке политичке странке! На први поглед, руководство Удружења је показало да није способно да препозна своју улогу у насталој ситуацији и заштити интересе војних пензионера и то је мањи, опростив и лако решив проблем! Одбори УВПС могу да иницирају смену руководства које се није снашло у новонасталим друштвеним условима.
Али ово промишљање је поприлично наивно с обзиром на чињенице које га елиминишу.
Друга опција је да руководство УВПС свесно и организовано не чини готово ништа за заштиту људских права војних пензионера гарантованих Уставом и законима Републике Србије!
Дописивања са институцијама које су узрпирале ваша права је исто што и тражити од противника да вам се преда без борбе!
Сада смо дошли до суштине проблема! Руководство УВПС не жели да се упусти у борбу за заштиту права војних пензионера и тиме угрози своју позицију какве-такве заштићености од актуелне власти, али редовно троши приходе од чланарине чланства на активности које су непримерене у датој материјалној ситуацији војних пензионера!
Аутор ове колумне био би необјективан ако би сву одговорност ставио на леђа руководству УВПС, које по „дифолту“ штити своје интересе.
Још већу и праву одговорност носе чланови УВПС и њихови председници по општинским и градским одборима. О чему се овде ради? Зар ви, господо председници месних, општинских, градских, ГО и ИО УВПС, стварно још увек верујете да можемо да се изборима за своја права културним дописима!?
Сетите се са ким имамо посла. Колеге су нам без станова! Читаве породице нестају!
Људи се убијају скањем са зграда са децом у рукама! Бракови се распадају. Деца нам остају без младости. Не знају шта је прва љубав! Не знају шта је интима девојачке собе!
Вас је срамота да изађете на улицу! А Томислава Николића није била срамота да седи на стиропору.Зато је сада председник Србије. Тако треба! Није га била срамота да штрајкује глађу! Зато је сада председник Србије! Тако треба када је паметан човек! Премијер Вучић обећава да ће пензионери бити последњи којима ће завући руку у џепове! Први је завукао руку! Тако треба! Зато је премијер! Паметан човек!
Потпредседнику Скупштине Србије Константину Арсеновићу не пада на памет да изведе своје бирачко тело-војне пензионере на улицу! Тако треба, увек је био паметан човек. Када нећете ви да се борите за своја права што би они то радили у ваше име и тиме угрозили своје позиције.
Зашто би то радио председник УВПС када га нико од вас није „притиснуо“ него сте сви подвили репове због ситносопственичких инереса, неспособни да схватите каква нам се будућност спрема. Шта чекате? Саопштење партијског комитета или информисање господина министра Вулина о томе како ћемо колико сутра добити наше паре! Зашто би уважени господин Драгањац угрозио своју позицију ради вас који пристајете да вам се одузима трећина пензије.
Срамота вас је да идете против своје државе! Нека вам светски моћници кидају руке и ноге гранатама, нека одимирете од глади, нека вас је срамота подераних ципела, нека вас је срамота пред унуцима, сакријте сва одликовања за храброст и изградњу земље када вас је срамота да изађете на улицу и изразите своје незадовољство због кршења људских права у Србији.
Али вама је основна брига да ли вас је неко удружење војних пензионера „грубо“ напало! Политички адолесценти! Срамота!
Ви, господо, једноставно не разумете да смо ми у средишту политичке борбе за остваривање принципа уставности и законитости у Републици Србији! У тој борби неки ће морати да оду са сцене и изгубе своје привилегије!
Зато господо војни пезионери, или нам се придружите, јер само заједно можемо да остваримо своја људска права, или престаните да опструишете наше напоре да вам гурнемо у џеп отете пензије!
Позивамо све војне пензионере Србије да у својим организацијама покрену питање јединственог наступа свих удружења војних пензионера у изналажењу начина притиска на актуелно власт, која нам неће вратити отето док их на то не приморамо. Начини постоје само треба да се ујединимо! Имамо и памети и снаге за то! Снага, то смо сви ми!
Ако вас неко у томе спречава, шта вас обавезује да финасирате и слушате некога ко вама манипулише? Питање је веома просто. Одговор још простији. Раскинимо са нашом Бастиљом!
Напомена аутора:
Ширите овај текст колегама војним пензионерима