Aутор Болен
ПРАВДА ПЛОВИ УЗВОДНО
Верујем да је свим члановима и посетиоцима овог сајта добро позната сторија о скоро двогодишњим перипетијама наших колега, војних пензионера из Апатина, и непоколебљивој одлучности да, бар што се њих тиче, заувек раскрсте са деспотском и понижавајућом политиком УВПС према сопственом чланству.
Истине ради, треба још једном рећи да су војни пензионери из Апатина учинили све да до разлаза не дође, тражећи само да се уважи минимум њихових специфичности, али им је руководство УВПС са својих бункер позиција, одмах ставило до знања да од тога нема ништа.
Нису Апатинци тада могли ни замислити да ће њихова слободна воља, преточена у намеру да се ишчлане из Удружења у коме нису видели сврху свог даљег останка, наићи на невиђену количину некоректности, спутавања и подметања управо од оних, који су, колико до јуче тврдили да су заштитници њихових права.
Нису ни слутили да ће небулозна и диригована Одлука Градског Одбора УВПС Сомбор од 07.02.2014.године о престанку рада Месне организације Апатин бити само увод у дуготрајно и исцрпљујуће шиканирање, увод у борбу Давида и Голијата.
Хронологију свих потоњих догађања представио сам до детаља у неколико мојих текстова, пре свих „Случај А(патин)“, „Где је председник – 1?“ и „Где је председник – 2?“, заснованим на мноштву докумената, мом непосредном увиду стеченом кроз три боравка у Апатину, као и разговорима вођеним са председником ГрОд УВПС Сомбор и неким члановима Одбора.
И важно је да све то остане документовано и записано као својеврсно сведочанство битисања једне труле демагогије у врху УВПС, засноване на принципима манипулације, неуважавања и притисака.
Демагогије и принципа који не смеју постати општеприхваћени образац понашања и деловања према неистомишљеницима, како у својим редовима, тако и према војним пензионерима уопште. Нажалост, реалност нам свакодневно доказује да се руководство УВПС баш тако опходи управо према онима због којих постоји. Што је најгоре, чине то готово несметано, користећи с једне стране своје чврсто цементиране позиције, као и невероватан флегматизам и неинформисаност војних пензионера, с друге стране.
И ту је кључ, у отпору и супротстављању добро позиционираном и обамрлом руководству УВПС као и подизању мотивационог прага војних пензионера да нешто учине и сами у борби за своја права и своју судбину, одбацујући из подсвести ушанчену тезу како ће то увек учинити неко други уместо њих.
Пружити отпор онако како су то учинили „Давиди из Апатина“, који се недодирљивим, отуђеним и надобудним „војнопензионерским Голијатима“ супротставише , не праћком и мачем како то каже библијско предање, већ правом и истином, те поразише ове „наше савремене Филистејце“.
Да, добро сам рекао, поразише их, јер СЛУЧАЈ „А“(ПАТИН), како га својевремено назвах, ових дана ДОБИО ЈЕ ЕПИЛОГ.
Епилог у виду „безусловне капитулације“, и то писмене. /У прилогу/
Честитам вам, драге моје колеге из Апатина!
Било ми је задовољство што сам сво ово време, у неку руку био део вашег малог, али истински храброг и одлучног строја, и што смо заједно, на крају ипак дочекали да правда доплови Дунавом од Београда до Апатина. Требало јој је доста, готово две године, али нека...ипак је то узводно.
Бошко Николаш