Аутор Болен
ПРОГРАМИРАЊЕ СВЕСТИ
Коме се то чини како има мало Удружења војних пензионера па креће у авантуру формирања још једног?
Ко то у оквирима већ постојећих Удружења не може да пронађе себе ама баш ни у једном, не може да се искаже, не може да да свој допринос и учини нешто како би се ствари промениле, како би се кренуло напред?
А хтео би. Наводно. Има капацитет, вољу, агилност, има идеје... Има чак и шачицу ФБ следбеника.
Или можда мисли како све то има?
Да није ипак по среди нешто друго?
И као што командири и команданти то нису немају ли иза себе војску, тако и он, нема тек једно, додуше „ситницу“, нема нешто без чега су његове лидерске амбиције много теже остварљиве.
Нема своје лично – приватно удружење војних пензионера.
Скројено онако, баш по његовој мери, наменски и лидерски, како би огњем и мачем у виду председничког Статута, снаге печата и нарочито текућег рачуна, повео „небројене“ ешалоне „млађаних“ војних пензионера у неки нови почетак и светлију будућност звану „Удружење (синдиката) војних пензионера Србије или У(С)ВПС.“
За тили час изрони испод скута ФБ групе иницијативни одбор за формирање спасоносног војнопензионерског синдиката, који се окрњи пре него што стигосмо прочитати сва имена са његовог списка.
Убрзо се из исте, ФБ кухиње, појави већ виђени, али тек мало прокрчкан и предлог Статута, где у једном дану видесмо и „сабах“ и „акшам“ верзију истог.
Истовремено, уз предлог Статута, случајно или намерно, није ни важно, као преамбула или мотивационо писмо, ни то није важно, тек, освануше некакви „ставови“ Јована Тамбурића.
Е, ово је већ важно, и заслужује коментар, не због мисаоности и оштроумности поменутих ставова, већ због инсинуација и неистина изречених у њима.
„Став“ први:
Већ у првој реченици (ставу), изјави Јован Тамбурић: „У својим почетним коментарима сам најавио страначке отпоре и отворено противљење појединаца и удружења профилисању наше групе у легално удружење.“
Коментар:
Поштујући исказану видовитост господина Тамбурића, намеће се само једно питање: Да ли ово значи да је ФБ група до сада (и још увек је) била (и јесте) нелегална?
Треба ли подсећати да је први и једини који је ово одувек тврдио био господин Драгањац.
Овим ставом Јован Тамбурић му се недвосмислено придружује. Раме уз раме. Зашто?
„Став“ други:
„Иницијатива о формирању удружења о којој се изјашњавала група није прихваћена јер су Бјеливук Миле и Овука Илија својим почетним коментарима понудили АППВС као већ формирано удружење са предлогом да се чланови групе учлањују у АППВС. Иницијатива није прихваћена али је пропала и намера АППВС да чланове групе преведе у своје чланове.“
Коментар:
АППВС никада није имала намеру да чланове ФБ групе „преводи“ у своје редове, а нарочито не на некакав преваран начин како то невешто инсинуира Јован Тамбурић, већ је предложила да ФБ група, због оспораваног легитимитата, једном врстом фузије, преузме комплетну инфраструктуру и руковођење АППВС.
И како је то онда по Јовану Тамбурићу пропала „намера АППВС да чланове групе преведе у своје чланове?“
Зар није логично да се самим спровођењем тог чина преузимања, чланови групе учлане у своје ново удружење и стекну потребан легитимитет за којим су толико вапили?
У чему би се то састојао некакав интерес и лоша намера АППВС чије руководство је понудило да се повуче са својих позиција, а у корист чланова групе?
И тако, „пропаде намера АППВС“, али се Јован Тамбурић, главом и брадом, ипак учлани у ту исту АППВС дана 18.02.2015.године, и остаде њен члан до дана данашњег.
Каква несмотреност и пропуст будућег самонаметнутог лидера некаквог синдиката!?
„Став“ трећи:
„Накнадно сам сазнао да је неколико иницијатива у последњих 12 година о стварању Савеза удружења војних пензионера пропало пре свега због ставова и понашања челних људи из АППВС.“
Коментар:
Да су „накнадна сазнања“ Јована Тамбурића нетачна и да је АППВС одувек била поборник стварања јединствене организације види се из следећег:
„Oчeкуjeм дa пoслe свeстрaнe aнaлизe дoђeмo дo oнoг циљa кojи je сeби пoстaвилa AППВС a тo je пoнoвнo ствaрaњe jeдинствeнe oргaнизaциje, ниje битнo кaкo би сe звaлa, мaдa je нaјприхвaтљивиje УВПС, aли дa je никo нe мoжe држaти у шаци.“/ Владисав Милосављевић, председник АППВС, у тексту: „Зашто сајт АППВС-подсећање“ 02.06.2014.године/
А што се тиче поменутих „ставова и понашања“, да ли је принципијелно инсистирање АППВС да у тој некаквој новој организацији НЕМА плаћених функција и функционера, да НЕМА заснивања радног односа и сличних ствари, лош став и непримерено понашање?
Можда ће Јован Тамбурић „накнадно сазнати“ како то није одговарало управо ономе чији је Статут читао док је свој писао.
„Став“ четврти:
"После таквог понашања сам схватио да никакво обједињавање деловања удружења војних пензионера није могуће због прошлости и рејтинга АППВС."
Коментар:
Какве везе са изнетом и ничим документованом небулозом о некаквој „прошлости и рејтингу“ АППВС имају остала бројна удружења војних пензионера, те се нису могла објединити и без АППВС?
Зар је АППВС заиста играч тог калибра да без ње нема ништа, па ни уједињења свих осталих војних пензионера? Ово би могло и да импонује.
„Став“ пети:
„Од највишег руководства УСПС сам добио подршку за формирање наше организације што сам изнео и на састанку иницијативног одбора.“
Коментар:
По чему је подршка УСПС меродавна и валидна за уситњавање и стварање још једне организације војних пензионера? Да неће, примера ради, они ићи по судницама или протестовати због 11,06 одсто?
Баш њих брига да ли ће постојати једно или педесет удружења војних пензионера.
Наши проблеми су специфични и суштински се, изузимајући актуелно умањење пензија, не дотичу њих.
Али Јован Тамбурић, као њихов члан(УСПС), „обећао“ им је, да ће то ново, синдикално удружење војних пензионера одмах по формирању колективно учланити у Удружење синдиката пензионера Србије.
Тим чином самом себи отвориће врата ка функцији у врху УСПС. И како се не би десио неки „кикс“ у вези с тим, колективно учлањење је унапред САМ зацртао као обавезну ставку у СВОМ Статуту, што је ван сваког резона, па чак и у супротности са оним што је написао у том истом Статуту.
Све ово неодољиво подсећа на симбиозу УВПС – ПУПС.
„Став“ шести:
„Све то се дешава на сајту АППВС на којем постоји цензура, а мени је укинута могућност остављања коментара.“
Коментар:
За ово постоји само један израз – ноторна лаж. Јован Тамбурић је регистровани члан на сајту АППВС. Један број текстови је сам слао на сајт и исти су објављивани, а највећи део његових текстова или коментара, пренео је из ФБ групе или са „Адмирала“ Илија Овука и објавио их на сајту АППВС, увек коректно и исправно нагласивши о чијим коментарима се ради.
„Став“ седми:
„Мишљења сам да део преосталог новца треба да се искористи за регистрацију УСВПС.
Инсистирање да се новац који је остао на рачуну АППВС, користи само за организовање протеста, је начин ометања реализације регистрације удружења.“
Коментар:
Заборави Јован Тамбурић како је текла акција прикупљања новца за протест и како је много пута од стране чланова Организационог одбора наглашавано да ће исти бити искоришћен искључиво за организацију протеста.
Заборави да је на налозима за уплату као сврха уплате стајало „За протест“, а не „За регистрацију синдиката војних пензионера.“
Да ли је то исто?
Није ли преварно прикупљати новац за једну сврху, а потом га користити за нешто друго?
И то само зато што је таквог „мишљења“ Јован Тамбурић.
И ако није по његовом онда је то „ометање реализације регистрације удружења.“
Ако је и од лидера у најави, много је.
Након свега изнетог, у најмању руку љигаво звучи позив Јована Тамбурића АППВС за учешће на протесту дана 08.06.2015.године.
Не треба се заваравати како ће тога дана бити истински протест. Неће. Биће то само параван за некакву оснивачку скупштину, промоцију некаквог виртуелног синдиката војних пензионера и инаугурацију његовог већ самоизабраног председника Јована Тамбурића.
Бошко Николаш