Аутор Арсеније Станковић
Из пера господина Звонимира Пешића, првопотписаног аутора текста „Рапорт са седнице редовне годишње Скупштине УВП ( да не цепидлачим због погрешне скраћенице Удружења војних пензионера Србије, јер могуће је да је аутор мислио на све војне пензионере и њихова удружења и организације), објављеног у Војном ветерану од марта 2015. године, посебно ми се допао „ искричав“ коментар председавајућег седницом Скупштине УВПС господина Марка Неговановића који је одговарајући на питање делегата „ зашто УВПС не предузима протесте, духовито је рекао да је Удружење у овој фази борбе за остварење закинутог дела пензија, примењује силу правде, а не право силе“
Да проблем није тако битан и да не угрожава егзистенцију огромне већине војних пензионера, ја бих био још духовитији и на његов „искричав“ коментар одговорио песмом Вере Матовић „Марко, Марко, сунце моје жарко, зашто радиш Марко, Марко наопако“.
Али коме је од нас до квазиинтелектуалног надмудривања, кад смо сваког дана краћи за финансирање неке од основних људских потреба.
Да се разумемо, сваки нормалан грађанин је за примену "силе правде а не права силе", иако је и овде господин Неговановић побркао појмове правде и права, али да не улазим у те ствари, разумели смо га шта је хтео да каже а није рекао, или аутор текста није добро пренео.
Оно што је битно јесте питање којим историјским чињеницама се користи господин Неговановић кад верује у сврсисходност силе права ( то је хтео да каже) и правде?
Треба ли да га подсећам на разговор са официрима Безбедносно-обавештајног школског центра у лето 1991. године када их је информисао о краткорочним ефектима сецесионистичке политике Јанеза Дрновшека „ који нема подршку братског словеначког народа и правих комуниста Словеније, кога ћемо ми лако да средимо“! Шта то би са силом права, уважени господине Неговановићу?
Или и даље, господин Неговановић не зна да Косово и Метохија одавно нису де факто у правном систему Републике Србије. Шта то би са силом права господине Неговановићу?
Или можда, господин Неговановић, не прати рад Скупштине и Владе Републике Србије и не зна да је Србија потписала Бриселски споразум који је резултат примене права силе над Србијом, као завршни чин агресије на СРЈ и сецесије Косова и Метохије?
Или је, господин Неговановић, једноставно остао доследан верујући у реинкарнацију друга Тита и СКЈ, неспреман да прихвати политичку реалност у којој се налази Србија, као и цела његова генерација генерала и адмирала, навикла на лажне хвалоспеве о идеалном стању у друштву!?
Или, што је вероватно, штити властите интересе незамерањем актуелним институцијама власти државе Србије и коалиционим политичким партијама, жртвовањем интереса 42.000 војних пензионера, што би, по функцији, требао да чини.
Избор силе права јесте цивилизацијска тековина али су, исто тако, штрајкови и јавни мирни протести сила права детерминисани законом а не право силе. Војни пензионери нису вандали који се залажу за употребу силе, што би се могли да закључе политички неопрезни читаоци. Војни пензионери су часни људи на чијим леђима и чланаринама егзистира шака људи који нам сугеришу да ми не треба да радимо ништа и да ће све да реши УВПС својим дописима онима који су донели одлуке против свих пензионера Републике Србије. А какви су интелектуални домети у заштити права војних пензионера видели смо недавно у емисији Оливере Ковачевић на РТС 1.
Зато би било боље да сте озбиљно размотрили дискусију господина Златка Посавеца, који вам је скренуо пажњу на реалност и размотрите ваше ангажовање у организацији јавних и мирних протеста. Ви се више и не питате хоћете ли или нећете да подржите јавне протесте. Ваши чланови су већ присутни на протестима и биће их све више. Анахроним ставом разбијате јединство војних пензионера Србије и изазивате дистанцирање пензионера Србије од нас! Ми, војни пензионери, данас смо јединствени у борби за заштиту права свих пензионера Србије. Како год се ми називали, што је последица планског разбијања јединства пензионера Србије на мање организације, ми морамо да се уједињујемо у заштити својих уставних и законских права.
Што се тиче разбијања јединства УВПС, постигли сте делимичне циљеве. Зато је министар војни, господин Гашић, морао да иде у Ниш да покуша да пасивизира УППС! Ако неко то тумачи као акт добре воље министра Гашића, вара се. Он је део исте оне машинерије која спроводи даље девастирање војних и свих пензионера Србије.
Вама и вашим методама борбе за права војних пензионера, више не верује ни властито чланство и зато је тако велики број војних пензионера који се исчлањују из УВПС. Боље је да се сами повучете и вођење Удружења препустите млађим, агилнијим и политички свеснијим кадровима, које имате у Удружењу и другим организацијама војних пензионера, који знају како се, и који хоће да на право силе, одговоре адекватно и на законит начин!