ВЕСТИ

Болен

Са блога колеге Арсенија Станковића arsenijes.blogspot.com/ преносим његов текст „Лажа и паралажа“, који је објавио данас.
Исти је у непосредној вези са његовим јучерашњим текстом под насловом „Удружење синдиката војних пензионера Србије“, као и коментарима једног броја чланова „Затворене ФБ групе Војни пензионери Србије“ на неке сегменте тог текста.
Коментари су објављени на сајту „Адмирал“.
„Лажа и паралажа“ и поменути коментари дају слику протеста одржаног 10. марта из једног другог угла, пружајући истовремено и одговоре на бројна питања постављана мејловима, телефонским или непосредним контактима, у којима колеге војни пензионери питају шта се дешава и где је то „запело“ па се Организациони одбор протеста не оглашава већ готово пуна два месеца.
Није било тешко наслутити да су неке релације нарушене, да неке никада нису биле ваљано ни успостављене, да су појединци јавно износили једно, док су интимно осећали нешто сасвим друго,а размишљања оних који одлучују шта ће саопштити војним пензионерима, а шта све треба, може и мора завршити само у оквиру „Затворене ФБ групе“ показују се погрешним.
Не може се дочекивати „на нож“ другачије мишљење, другачији став, другачије изговорена реч, и без рационално сучељених аргумената приступити дисквалификацији.
Онако, у хору.
Не представља ли то можда бојазан евентуалне угрожености нечијих лидерских амбиција у најави?
Сведоци смо како оне врло брзо прерасту у лидерске сујете и заслепљеност.
Не треба нам то.


Лажа и паралажа


Касно синоћ, 4. маја, телефоном ме је позвао мој колега – војни пензионер и рекао ми да одем на фејсбук јер има „ нешто важно да прочитам“ у вези са мојим последњим текстом који сам објавио на свом блогу као подршку идеји о формирању Удружења синдиката војних пензионера Србије, као последицу договора иницијативног одбора за формирање Удружења.

Текст је цео дан био постављен на блогу, али никаквих реакција није било. Тек када је Златко Посавец, на мој предлог, текст поставио на портал затворене ФБ групе, Радиоадмирала и Пензионисаних подофицира Србије, уследила је очекивана реакција Милета Бјеливука, Зорана Новковића, Златка Посавеца и ранија умерена реакција Јована Тамбурића, који ме је одмах позвао телефоном и негодовао због спорног дела текста – он је први писано и вербално дао примедбу на текст.

Дознао сам оно што сам и сам знао, да сам члан затворене ФБ групе али не под својим именом! Ову чињеницу јавно и славодобитно саопштио је господин Златко Посавец. Немојте да нападате човека, није ме он регистровао, као што није регистровао ни друга два налога који имају име и презиме, измишљене слике и преко којих не комуницирам али их повремено користим. Иначе, имам 4 активна компјутера на три физичке линије и три ИП адресе! Ово „славодобитничко откриће“ би се десило, пре или касније, јер је то била моја одлука.

Колега Златко, хвала вам на досадашњој сарадњи, али ја са вама, после овако брзе продаје, не бих ни у крађу јагода ишао а не да се упустим у озбиљну политичку борбу за остваривање права војних пензионера!

Основни разлог оваквог потеза јесте уверавање добрих познавалаца стања у групи, данас ватрених критизера, да је група прилично хетерогена, непоуздана, променљивог мишљења и да чланови ФБ групе ни сами нису начисто који су јој домети. „Фукара је то мој Арсо“, говорили су неки који ме сада „критикују“. Било ми је то чудно што се тако говори о групи, тим пре што сам видео да у њој има и генерала ( Божо Делић) и према статистичкој вероватноћи, бар 50% људи са којима се може озбиљно ући у идеју притиска на власт.

Одлучио сам се на тајно истраживања групе што је један од легалних и научно признатих метода артикулације интереса једне друштвене групе, а да истовремено избегнем могућност увредљивог комуницирања или увреде чланова групе које је могуће, а ја нисам спреман да се упуштам у увредљиве дискусије са, како неко рече, анонимусима. Толико о томе ко приступа озбиљно послу а ко је дилетант. Нажалост, истраживање је пропало јер не постоји репрезентативан узорак људи који су активни на мрежи, и с тим у вези не може се извући никакав озбиљан и валидан закључак како приступити артикулацији интереса ове групе, и одлучио да отворим незаштићен налог. Надам се да никога нисам увредио и пажљиво сам бирао речи!

А сада о суштини проблема.

Колеге Милета и Зорана „увредио“ је део текста у коме се констаује да је двадесет милиционера разјурило 1500 људи и што се омаловажавају њихови напори као организатора протеста 10. марта! Ово је обичан повод али не и суштина. Ако не желе да чују резигниране коментаре људи који су отишли кући пре времена, јер објективно није могла да стане онолика маса на угао Владе Србије, јер је колега Зоран стално понављао преко разгласа да се људи склоне са улице и да не блокирају саобраћај да колега Овука не би сносио последице...онда једино могу да кажем - ако лаже коза не лаже рог. Ко смести онолику масу на угао Владе Србије заслужио је награду „Худини“! Дакле, сурова је истина да је то била тактика поручника полиције и неспремност организатора! Ништа ту није увредљиво.
Колега Миле у својој љутњи дели квалификације које нису ни примерене пуковнику нити основане, и пита ме „ди си ти бија кад је грмило“, алудирајући на своју историјске заслуге у групи, коју му нико не оспорава.

О примерености речи нека сам размисли, а о неоснованости ћу ја рећи:

Ја сам својим текстовима у Српском Културном Клуби још почетком 2014. године указивао на деструктиван рад УВПС и градио свест војних пензионера о потреби саморганизовања ради протеста. Активно сам критиковао господина Драгањца и због тога стављен на њихову црну листу. Објављивао сам чланке у којима се борим за права војних пензионера и критиковао актуелно руководство, укључујући и потпредседника Скупштине Србије! За то време колега Миле се бавио литерарним радовима пишући своје мемоаре „Кордун од љепоте до срамоте“, који су јако добри, узимајући у обзир чињеницу да смо војници а не књижевници, и публиковањем личне преписке са премијером Србије и људима из власти.

Онда су портали АППВС и радиоадмирал почели да преузимају текстове са мог блога и да их објављују. Нико други није писао ништа! Ни миле, ни Зоран, Ни Јован, ни Јефтић нити било ко из организацијског одбора протеста. Неки људи су били одушевљени мојим текстовима ( могуће је да нису били искрени) и предлагали ми да се укључим у рад групе која је имала профилисан састав и идеју за протесте. Позвао сам Милета и тако је почело.

Килаво од првог дана.

Нисам прихваћен искрено, и то сам осетио на првом састанку реакцијом господина Зорана који ми је недвосмислено ставио до знања да сам уљез и да сви треба да играју како Миле и он кажу! Вероватно су у питању интереси, али није било снаге да ми се то отворено каже. Ја сам покретао широку пропаганду преко портала, и хтели ви то да признате ли не, али моји текстови су имали далеко највећи број посета и на њих су се одмах качили други аутори, моји велики критичари. Најмање десет људи је тражило од мене да говорим на протесту. Тражили су политичке говоре јер су ноји текстови такви. Ја имам евиденцију ко чита моје текстове са блога. Пет организација свакодневно прати моје текстове и ја то видим на контролној табли!

Једноставно, ко није у стању да схвати мотивишућу снагу писане речи, треба да коси ливаде!

Онда сам видео да говори који се припремају за протест не воде ничему осим личне промоције говорника. Непланирано, скоро на силу, говорили смо госпођа Нада и ја. Да је то истина говори чињеница да једино Надин и мој говор нису снимани нити постављени на ЈУ тјуб. Пре говора колега Миле је обавио сав посао са медијима, давао интервју јер је тако договорено. И данас сматрам да је то грешка јер се интрвјуи дају након протеста! Реаговао сам на говоре типа „ ја сам премијеру рекао“ а остали говори су били бледо понављање онога што сви знају! Говори су били без поруке и моју критику је добро уочио колега Зоран. Тачно, све што сам написао а Зоран уочио истина је. Знате зашто је Зоран то уочио у мом раније спорном тексту? Зато што је то истина. А истина боли!

Замерено ми је да сам вас „издао“ јер сам им понудио један текст говора а на скупу говорио други. С вашег аспекта исправно! Али и са мога аспекта. Зашто? Зато јер су моје тесктове без гледања и проверавања потиписивали начелници Управа и Министар одбране, и није ми падало на памет да будем звучник нечега што ће ми „одобрити“ људи који немају јасну идеју куда треба да иду протести!

О чему говоримо. Држава је имала поверење у моје представљање ВЈ у највећој страној земљи а мене хоће да исправљају људи који у животиу нису написали текстова колико сам ја писао за недељу дана! Извините али неко се заиграо!

При том сам се током самог говора сусрео са примитивним повлачењем за рукаве да прекинем говор или да га скратим! Себи сам тада рекао да ја више са таквима нећу и да немам шта озбиљно да радим!

Ипак сам, због идеја Јована Тамбурића пристао да се укључим у даљи рад. Али други нису тако мислили. И опет ми нису рекли – господине Арсеније, хвала вам али ми нисмо из исте приче! И опет су уследиле комбинације типа ради ти али да ми то одобримо, ми смо та капа која ће да каже како треба! Ма не лези враже? Капа које званичне дописе министарствима пише великим словима и хоће да бане у Министарство рада и да „натера“ премијера Србије да са њима разговара! Ја па ја! Ја сам њему...ма ја ћу њему...ми ћемо њима! Може али како!

На начин који сам предлагао у својим текстовима. Само политичком борбом! Све остало је драге колеге ламентиранје над судбином, колико год вам се то свидело или не или рушило ваше планове. Ви то не прихватате јер је то крупан залогај за вас.

На крају да вас питам: Како ви мислите да водите људе када колегу називате безобразним, дрским, разбијачким, човеком са којим се има лоше искуство? То су колега Миле остаци стаљинистичке идеологизиране свести! А при том и не знате да правилно тумачите смисао текста након тачке. Нигде ви нисте прозвани. Али сте се препознали. Ваша сујета је ваша брана ка успеху!

Ко је колега Миле споменуо твој статус у УБ. Јесам ли ја то негде написао или теби рекао нешто лоше. Супротно! О теби сам имао и имам веома високо мишљење са најновијим сазнањем да си „сировина“! Ти знаш шта је пласирана дезинформација. Она је одрадила своје. Сви који су били на провери, пали су. Једини који није пао је Зоран. Али анимозитет Зорана и мене постоји и ту је крај. Ни у лудилу не бих саветовао Зорана како да лети хеликоптер?! Откуда онда њему право да мене учи политици!? Ни реч му не бих рекао да није последњу реч написао великим словима. Једину му то замерам!

Јован нека нема дилема. Он ме је предлагао све време, нека ме и брише из „путујућег циркуса Монти Пајтона“.

Поштеном и надасве вредном колеги Илији Овуки саветујем да буде опрезан јер га истурају напред а затим критикују и говоре да се ограђују од његових „примитивних потеза у Дому Војске“!

Дубоко и искрено жалим прекид даље везе са људима као што је Маринковић Миленко.

С оштовањем,
Арсеније Станковић

ПС: Очекујем од колеге Милета да овај текст постави на ФБ групу! Након постављања текста, „гасим светло“ и пуштам песму господину Драгањцу „Мирно спавај нано“.


Објавио Арсеније Станковић , уторак, 05. мај 2015. у 00.34

Add comment