Oni koji redovno prate list vojni Veteran, do nedavno Radisav Ristić je bo jedan od glavnih saradnika lista koji je sve probleme vojnih penzionera stvoreni nepostupanjem postojećih organa vlasti razmatrao i argumetovano prikazivao.
Kada je počeo kritički, dobronamerno i argumentovano da razmatra ulogu i rad UVPS a posebno presednika, odmah je nestao sa stranica lista vojni Veteran. Značajnu ulogu u tome je odigrao glavni i odgovorni urednik Z.Pešić, koji verno i podanički uređuje list po volji Predsednika. O dostojanstvu i kodesku novinarske prakse za ovog urednika ne treba trošiti reči.
VOLŠEBNA KREATIVNOST PREDSEDNIKA UVPS
Autor:Radisav Ristić
Umesto konkretizovanja i organizovanja aktivnosti posvećenih borbi za ostvarenje ukinutih prava vojnim penzionerima, predsednik UVPS Ljubomir Draganjac godinama ponavlja više puta prežvakane priče. U iščekivanju da neko drugi sa strane, samo ne rukovodstvo UVPS, razreši nagomilane probleme s kojima se suočava vojnopenzionerska populacija, vrli predsednik tvrdoglavo odbija bilo kakav vid radikalnih poteza. To je posebno potvrdio tiradnim izlaganjem na nedavno održanoj redovnoj Godišnjoj skupštini UVPS. On nas, pored ostalog, po ko zna koji put upoznaje sa činjenicama koje svi do jednog vrlo dobro znamo. I ovom prilikom, kao mnogo puta do sada, pronalazi rupu na saksiji, podsećajući nas na odluku Ustavnog suda Srbije o nepriznavanju povećanja penzija vojnim penzionerima. A to, nema sumnje, zna svaki vrabac u ovoj zemlji.
Priča, i hvali se istovremeno gospodin predsednik, kako će i dalje uporno, tvrdoglavo reklo bi se, postavljati i ponavljati sijaset pitanja nadležnim i nenadležnim organima i organizacijama od kojih je, inače, redovno izostajao bilo kakav odgovor. Predsednik se, pri tome, bezrazložno oslanja na sopstvena optimistička očekivanja, isključujući organizovanje bilo kakvih vidova organizovanog protesta. Uopšte ga ne dodiruje činjenica da iz dana u dan raste broj korisnika vojnih penzija koji jedan od realnih izlaza iz nastale nemile situacije vide upravo u radikalnim potezima. A takvi su potezi, u dosta slučajeva, prinudili državu da iziđe u susret opravdanim zahtevima njihovih učesnika i organizatora. Najkraće rečeno, predsednik Draganjac se odlučno suprotstavlja bilo kakvom obliku javnih protesta, ignorišući zahteve danas gotovo sveukupne vojnopenzionerske populacije.
Kada govori o izostavljanju bilo kakvih mera od strane državnih i pravosudnih organa u razrešenju nezakonitosti, predsednik UVPS, izbegava reči osude, već gotovo molećivim tonom postavlja pitanja. Ne usuđuje se, ne pada mu na pamet, da predloži učešće članova UVPS u mirnim protestima koje organizuju, kako ih on naziva, “neformalne” i “fejsbuk” grupe. Kukavički odbija čak i ućešće vojnih penzionera u protestu koji 15. ovog meseca organizuje Udruženje sindikata penzionera Srbije, kao odgovor na sve teži položaj penzionera i starih lica. Posebno se pri tome okomio na grupe, asocijacije i udruženja koja deluju van sastava UVPS, čiji su pojedinci, kakvog li bezobrazluka, pokušali da prisustvuju godišnjem skupu UVPS, sa providnom namereom da “miniraju” slatkorečivost predsednika i njegovih istomišljenika.
Zahvaljujući takvom stavu, unapred kapitulantskom, višemandatni predsednik uspeva, nažalost, da delimično minira napore brojnih vojnopenzionerskih asocijacija, udruženja, grupa i pokreta, nastalih upravo zbog takve politike rukovodstva UVPS sa Ljubomirom Draganjcem na čelu. Nezavisno od svega, međutim, Draganjcu se mora priznati izuzetan talenat za dramaturšku sposobnost u nametanju sopstvenih stavova znatnom broju naivnih i nedovoljno obaveštenih vojnih penzionera. On je to u više navrata potvrdio i na navedenoj Godišnoj skupštini, gde je, ne odričući se mitingaških i parolaških fraza, pokušao da vojnopenzionersku populaciju prevede žednu preko vode. On naglašava ono što za nijednog vojnog penzionera nije novost, da se korisnici vojnih penzija dovode u neravnopravan položaj donošenjem Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija. S tim u vezi hvalospevno ističe da je UVPS “podnelo inicijativu za ocenu ustavnost ovog zakona”.
Ostali delovi mitingaškog izlaganja odnose se na informisanje članstva o donošenju Zakona o oružju i municiji, Fondu solidarnosti za pružanje pomoći članovima Udruženja… Kao i obično, međutim, gospodin predsednik je mudro, što mu je prešlo u naviku, preskočio pitanje finansiranja UVPS, posebno dela koji se odnosi na trošenje finansijskih sredstava koja se ubiraju od članarine od nešto više od 25.000 ćlanova UVPS. Prihod od članarine, inače, iznosi lavovski deo ukupnih finansijskih sredstava, jer su ona, prema podacima pristiglih iz UVPS, “svedena bezmalo samo na članarinu”. O tome, utrošku sredstava prikupljenih od članarine, Draganjac izbegava da progovori bilo koju reč, mada iz dana u dan raste broj vojnih penzionera koji sumnjičavo vrte glavom. A kroz te pokrete glavom penzioneri sa negodovanjem reaguju na ustaljene putne troškove predsednika i njegove svite prilikom poseta opštinskim i gradskim organizacijama od Subotice do Vranja i Pirota do Čačka i Valjeva, putešestvija u susednu Rumuniju… Ne zaboravljaju se, naravno, i novčana primanja za “kreativan” (ne)rad brojnih kadrova u samom rukovodstvu UVPS, kao i u brojnim gradskim, opštinskim i mesnim organizacijama.
Radisav RISTIĆ
KOMENTARI:
Rale
Odgovorno tvrdim da urednik Veterana Z. Pešić nema nikakvog udela u zabrani objavljivanja mojih priloga u tom glasilu. On je, vrlo dobro mi je poznato, sa M. Čuljićem, tehničkim urednikom, isključivo tehničko lčice, dok sve odluke u vezi sa sadržajem tekstova, donosi isključivo Lj. Draganjac. On, praktično, vedri i oblači kad je sadržaj lista u pitanju. Treba imati razumevanje za ljude koji rade na izdavanju i tehničkom uredjenju Veterana, jer to rade kako bi, pored kakve takve penzije, zaradili još koju crkavicu pristiglu od članarine koju rukovodstvo UVPS nemilice troši.
Radisav Ristić
Milovan
Gospodine Ristiću, veoma sam razočaran Vašim komentarom i razumevanjem koje pokazujete prema jednom čoveku koji nije dostojan poštovanja. Da pitam ko uređuje neki list, ko je odgovoran, pa svuda piše glavni i odgovorni urednik.Ako je to istina da list uređuje Draganjac a potpisuje Z.Pešić pitam se da li taj čovek ima svoje dostojanstvo.Istina je da vaši članci nisu objavljivani zbog kritičkog osvrta na rad UVPS pa i samog Draganjca, kako je to dozvolio gospodin Z. Pešić, što se nije suprostavio ili otišao(sa čime se ne slažem)kao sto su uradili vrsni urednici Zlatomir Grujić i Milijan Andrić. Z. Pešić je pukovnik u ugroženost ne mogu da verujem a u cenu dostojanstva radi zarade mogu.
Znam da su vremena takva da pojedinci imaju cenu svoga dostojanstva, kakvi so to ljudi o tome ne treba trošiti reči, tako ja mislim.
Samo da Vas podsetim prvi list vojnog Veterana čiji sam pokretač bio ja izašao je 1997(prvi broj avgust 1997.godine) a ne kako Z. Pesić navodi 2002 godinu. Ovo je dobro poznato Pešiću jer je on tada radio(dom JNA) kao novinar u listu Vojska a urednik je bio M.Šćekić i često smo se sretali a za izdanje našeg lista imali smo veliku podršku tada Nacelnika novinsko izdavačkog centra Stanoja Jovanovića.
Jedno pitanje:Kada je Pešić našao za zgodno da pomene prvog profesionalnog novinara, postavljenog za glavnog i odgovornog urednika Dragicu Radojičić i prvog predsednika izdavačkog saveta, pokojnog gen. majora Radomira-Rašu Damnjanovića-nikad.
Za sada toliko o listu vojni Veteran.
Branislav
Шта рећи о лику и делу уредника листа Ветеран ? Какво удружење такав и лист.
Није џабе неколико главних уредника смењено са те дужности или је побегло главом без обзира.
Прочитао све бројеве Ветерана за неколико година уназад. Може се рећи да је лист још увек држао некакав ниво и служио сврси док је уредник био Миладин Петровић.
Али од доласка господина Пешића лист се од информативног гласила претворио у обично пропагандно средство.
Изабране теме су такве, па се још објаве у истом броју, да се слободно може рећи да је на крају добијен босански лонац. Држимо се девизе „Пиши о свему само ако је по вољи г. Драгањцу и у тренду са тренутним политичким ставовима“.
Ако је у сукобу са истином тим горе по истину.
Шта рећи о листу и уреднику који о протестима војних пензионера није објавио ни слово?
Шта рећи о листу који доноси само губитке ? Сви знамо да су се раније војни листови продавали на киосцима. Сад наводно киосци неће да продају Ветеран. Наравно да неће. Ко ће да купи лист који се штампа у само 2600 примерака и не може да се прода тираж, иако има преко 42000 КВП ?
Ко ће да чита њихове хвалоспеве о њима самима ? Ко ће да читa стерилне текстове написане речником давно укинутих политбироа ? Кога то интересује ?
Овде наравно изузимам пренете текстове г. Лазанског или г. Радишића.
Изузимам и текстове попут оних г. Смиљанића , г. Цокића и малобројних осталих аутора..
Шта рећи о уреднику који уместо да даје уводну реч у листу објављује сопствене текстове (које вероватно наплаћује) ?
Тако господин Пешић има и сопствену рубрику у којој се уместо критиком бави изношењем неистина и блаћем других војних удружења.
У Ветерану из фебруара 2013 године, страна 9, објавио је ауторски текст „Својеручна превара“ где друга удружења назива паралелним, минорним, квазиудружењима итд...
У овом тексту извесна А.К. наводно се шокирала што је ишчлањена из УВПС. Наводно јој АППВС подментнула захтев за ишчлањење.
И то не би доста г. Пешићу већ у Ветерану из априла 2013, страна 9, у тексту „Остајем члан УВПС“објави како се он бавио предистражним радњама и посетио госпођу А.К. Она је наводно потврдила да су јој папири потурени на потпис, да остаје члан УВПС, и као шлаг на торту да је њен омиљени лист Ветеран.
Верујете ли ви у то ? Ја нисам веровао. Зато сам проверио.
Лично сам видео својеручно написане изјаве госпође А.К. у коме она оповргава неистине г. Пешића.
Видите да то мало пара примљених од УВПС има цену у којој изгубите и душу и образ.