Аутор Болен
Дана 15.12.2014.године, на факултету за медије и комуникације у Београду, одржана је трибина на тему „СРБИЈА МОРА БИТИ ВОЈНО НЕУТРАЛНА“.
Трибину су организовале Недељне информативне новине (НИН), уз медијску подршку РТ Војводине (емисија „Ђавољи адвокат“) и под покровитељством „Конрад Аденауер фондације“(КАS) у Србији.
KAS је политичка фондација која је блиска Хришћанско – демократској унији Немачке (CDU), конзрвативној политичкој странци десног центра, чији је актуелни лидер канцеларка Ангела Меркел.
Трибина је организована у виду сучељавања мишљења и ставова учесника који подржавају тезу да Србија мора бити војно неутрална и оних који ту тезу оспоравају.
Тезу су „бранили“Момир Стојановић, генерал у пензији, некадашњи први оперативац Приштинског корпуса, а потом директор ВБА(смењени), данас председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, члан СНС, и Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе и предавач на факултету за дипломатију и безбедност.
С друге стране, тезу су оспоравали Драган Шутановац, бивши министар одбране, и Душан Јањић, оснивач форума за етничке односе.
Четири дана по одржаној трибини, колега Горан Јевтовић, пуковник у пензији упућује „отворено писмо“ генералу Момиру Стојановићу.
Зашто, и шта се то „иза брда ваља“, биће јасније свима онима који буду имали воље и стрпљења да ово писмо које објављујем у прилогу, пажљиво прочитају до краја.
Колегу Горана Јевтовића помињао сам пишући својевремено „серијал“ Битка на Кошарама кроз тему „ЗАБОРАВЉЕНИ ИЛИ ЗАБРАЊЕНИ“ која је објављена на овом сајту у категорији „СЛОБОДНЕ ТЕМЕ“.
Подсећања ради, том приликом објавио сам и део онога што је он сам рекао о себи :
Ко је пуковник Горан Јевтовић?
„Од 1990.године па све до краја рата 1999.године живео сам и радио на Косову.
Комплетну 98. и 99-ту, провео сам у првом борбеном ешелону Приштинског корпуса, на самој граници, на правцу Призрен-Ђаковица-Пећ, дакле на предњем крају одбране, у првој линији.
Имао сам задовољство да организујем одбрану караула: Ђеравица, Кожњар, Генерал Павле Илић, Кошаре, Морина, Маја Чобан, Дева, Ћафа Прушит, Митар Војиновић, Годен, Ликен... да их са својим саборцима браним и одбраним (осим Кошара, неких 300 метара). Очи у очи, прса у прса, са непријатељем и са копна и из ваздуха!!!
Многи од косовских јунака су ми дословно издахнули на рукама,многе сам лично спасио,са многима плакао гледајући их без очију,руку,ногу...
А како је мене“ избегло“десетине хиљада метака,шрапнела,уранијумских метака испаљених из авиона А-10,стотине касетних бомби,хаубичких и минобацачких пројектила,шиптарске заседе и напади УЧК...и данас ми није јасно,јер то сами Бог зна!
- - - - - - - - - - - - - -
Оног момента када сам кренуо у Хаг да као сведок одбране браним своје ратне команданте, генерале Павковића и Лазаревића, али и остале у том процесу, тог момента су ме на земљу "спустили" садашњи Врховни командант и актуелни Министар одбране (Борис Тадић и Драган Шутановац, прим.Болен)
!!! Експресно!!! Пензионисали су ме са 22 године ефективног радног стажа. Наравно да сам "спуштен" али и срећан, јер, могао сам и ја да завршим у решеткама (Шевенингена...или неким другим)!
- - - - - - - - - - - - - - -