Аутор Болен
Уз сећање на 22.децембар – Дан Југословенске народне армије
Могло би се рећи толико тога и опет не рећи све.
У једном ружном сивилу и вртлогу историје остали смо без наше државе и наше армије.
Изгубили смо оне које смо несебично и бескрајно волели, оне који су умели да узврате ценећи нашу оданост и пожртвовање.
Остајући без њих, остадосмо без заштите и сигурности, остадосмо пуки сиротани на ветрометини безнађа, препуштени милости и немилости свих потоњих држава и војски, који нас доживеше као терет и омчу око врата.
И колико год нам убијали наду у оно што се зове сутра, не могу у нама угасити сећање на оно што се зваше јуче.
А јуче беше СФРЈ, беше ЈНА, и ми заједно с њима.
Нема више ни наше СФРЈ ни наше ЈНА, али ми смо још увек ту, да подсећамо на њих и „жуљамо“ све оне који умислише и пожелеше да историја па и све друго почиње с њима.
Koлега Суад Хамзић, пуковник – пилот у пензији, само је један из нашег поносног строја коме су СФРЈ и њено мезимче (како је он назва) ЈНА, заувек остале звезде водиље у животу, које и после толико година у његовом срцу сијају некадашњим сјајем.
Рођен је у Сарајеву 1945.године, завршио ваздухопловну Војну академију, КША РВ и ПВО.
У Великој Британији завршио RAF Staff College, боравио у САД ради евалуације авиона F – 5.
Од 1986.године до 1990.године обављао је дужност војног изасланика ОС СФРЈ у Турској.
Летео је на скоро свим борбеним авионима којима је располагала тадашња ЈНА, али је МИГ – 21 био и остао његова „Формула 1“
Изванредну летачку каријеру описао је у својим мемоарима, а пре нешто више од годину дана колега Хамзић дао је интервју за портал специјалац.нет.
Сјајан интервју једног сјајног човека.
Intervju sa Suаdom Hamzićem nekadašnјim pilotom JRV
By Armin Hasečić -
1.Da li ste vi bili zadovoljni uslovima koji su vladali u JNA?
Da. Nesumnjivo da, iako život aktivnog pripadnika JNA nije bio ni slučajno tako ugodan i lak kako su mnogi neupućeni mislili pa ponekada to tako i komentarisali ne poznavajući činjenice. Starešine JNA su imali pristojne plate ali definitivno ne znatno veće od ljudi sa ekvivalentnim obrazovanjem u civilstvu. Često su imali i manje pa i znatno manje od adekvatnih u civilu iako su životni i radni uslovi pripadnika JNA najčešće bili teži. Npr. pilot u JNA bio je daleko slabije plačen od svoga kolege u civilnim kompanijama a o drugim povlasticama i radnim uslovima da i ne govorim. Pripadnici JNA su uglavnom imali rešeno stambeno pitanje ili je to bar tako izgledalo. Večina je gubila iz vida činjenicu da smo živeli i radili ne tamo gde smo mi želeli več tamo gde smo bili potrebni …. tamo gde smo bili raspoređeni. To se odnosilo i na porodice nas starešina JNA. A premeštaji tzv. prekomande za većinu su bile česte , ponekada prava mora pa često i ozbiljan porodični problem. Ja sam u toku aktivne službe , dakle od završetka Vazduhoplovne Vojne Akademije do penzionisanja 12 puta pakovao svoje krpice i selio po potrebi službe od čega 8 puta sa porodicom. Misli li neko da je to lako, jednostavno !? Svejdno ja sam kao i večina pripadnika JNA (tada) voleo taj način života. Bio je pun dinamike, životnih izazova … zasigurno ne dosadan način življenja. Život i odnose u JNA uređivali su Zakoni i Propisi koji su uglavnom poštivani i primenjivani kada god je to bilo realno moguće a što je stvaralo jedan optimalan ambijent za život u specifičnim uslovima u specifičnoj vojnoj službi. Bilo je nemalo onih koji takve životne uslove nisu mogli dugo podneti pa su po Zakonu imali pravo prekiniti ugovor sa Armijom i nastaviti civilnu karijeru i život i to su čini. Neki su to činili i iz čisto materijalnih razloga a zbog bolje plačenog istoga ili lakšeg rada u civilstvu . Ja lično , iako sam imao sve uslove da lako , bezbolno, pilotsku kabinu borbenog aviona zamenim onim civilnim nikada ozbiljno o tome nisam niti razmišljao jer , naka se kolege civili ne uvrede, nisam hteo da menjam sedište u formuli 1 za ono u autobusu. Nije sve u novcu! Mi u JNA smo imali tamam dovoljno da pristojno živimo svoje živote i odgovorno vršimo svoju dužnost. Tako je bilo bar do juna 1991. a posle …… to i tako više nije bila JNA !
2.Kako se zvao prvi tip zrakoplova kojim ste vi upravljali?
Prvi avion kojim sam upravljao kao učenik – pilot u toku školovanja u Vazduhoplovnoj Vojnoj Akademiji u Zadru (1963-66,) bio je Aero-3. Taj aviončić je bio proizvod domaće vazduhoplovne industrije proizveden po nacrtima naših aerodinamičara i inženjera i nesumnjivo je tada bio jedan od najboljih aviona te vrste i namene u Svetu. Mnoge generacije pilota su na njemu završile početnu obuku u Ratnom Vazduhoplovstvu i tada mnogobrojnim aero klubovima širom Jugoslavije. Svi piloti su ga voleli i pamte ga po dobrom. Nikada nisam sreo ni jednog jedinog pilota koji je ikada išta loše rekao o tom avionu. Bojim se da tom LEGENDARNOM AVIONU nije dato pravo mesto u istoriji našeg Vazduhoplovstva.
3.Šta vas je najviše privuklo da postanete član JRV?
Dečačka želja je bila presudna. Žalja da poletim, letim prave avione me vodila u Vojsku o kojoj tada nisam skoro ništa znao izuzev da ima Ratno Vazduhoplovstvo, da ima avione i to one PRAVE a ja sam želeo da ih letim, da budm pilot. Usput sam postao i oficir.
4.Kakav je to bio osjećaj kada ste prvi put poletili,a kakav je osječaj letjeti MiG-21?
Mnogi su već opisivali osećanje prvog susreta sa vazduhom, osećaj pri prvom letu. Ćini mi se da nisam bolji od njih i da tu i nebih imao šta dodati izuzev oduševljenja da je počelo …. da sam zakoračio svoj prvi iskorak na putu ka pozivu pilota …. pilotskoj karijeri. A osećaj letenja na MIG-21 može razumeti samo onaj ko je leteo taj avion ili avion te kategorije. Najkrače bih ga definisao osečanjem slobode u prostoru i nesputane moči .
5.Da li vam je bila čast biti u službi bivše SFRJ i JNA?
Da. Bio sam ponosan što sam tada bio pripadnik JNA i u službi mojoj voljenoj SFRJ. Bio sam uveren a i DANAS SAM da je SFRJ bila najljudskija zemlja na Svetu. Nije bilo zemlje u Svetu okrenutije i posvečenije čovjeku, njegovom dostojanstvu, socijalnoj i svakoj drugoj sigurnosti i pravu i slobodi . JNA je bila njen zaštitnik ali i mezimče ! Potekla je iz naroda i bila je NARODNA u svakoj situaciji …. i kada je 1948. pa opet 1968. Istoku a povremeno i Zapadu pokazivala zube i odlučnost da zaštiti suverenitet i slobodu njenih građana ali i kada je trebalo priteći u pomoć tom SVOME NARODU ili pojednincu u pomoć posle elemantarnih nepogoda i katastrofa ili spašavati živote i zdravlje pojedinaca. Bila je to Armija svih Jugoslovenskih naroda, svih Jugoslovena i svi državljani te Jugoslavije u njoj su imali jednaka prava i jednaku šansu …… . I upravo zbog toga ta Država i ta Armija je imala i mnogo neprijatelja unutra i van granica zajedničke nam Zemlje. Jasno mi je da ima onih koji se samnom neće saglasiti ali znam i to da u ozbiljnoj, argumentovanoj raspravi na ovu kompleksnu temu u raspravi samnom nebi imali nikakvih šansi da ospore moja stavove. I da dodam još i ovo: Moje stavove nisam formirao pod uticajem propagande ili ispiranja mozga nego držeči otvorene oči i uključen mozak bar pedesetak godina. Ne tvrdim da su SFRJ i JNA bile idealna Zemlja i idealna Armija ali TVRDIM da su bili NAJBLIŽE IDEALNIMA ! A ovo tvrdim upravo zato što sam imao prilika da vidim, saznajem, upoređujem, analiziram kroz više od 5 godina provedenih službeno u inostranstvu (na visokom vojnom školovanju, kao probni pilot i kao diplomata) i bar još 4 godine privatno boravio u nekoliko razvijenih “demokratskih” Zapadnih zemalja. I na kraju da kažem da i od juna 1991. , od kada ne postoji ni moja JNA ni moja SFRJ i dalje držim široko otvorene oči i uključen mozak . A Vi !?
6.Da li vas još uvjek želja ponekad povuče da se opet nekada (ako bi vam se ukazala prilika) vratite u pilotsku kabinu?
Ako vam kažem da i sada , ponekad, sanjam da letim bio bi dovoljan odgovor. Ko je u životu bio pilot, pravi pilot, ostače to do kraja života ! Od penzionisanja do sada sam koristio svaku priliku da bar sedim u pilotskoj kabini … makar i putničkog aviona. I pored strogih mera bezbednosti, posle 11.9.2001. uspevao sam da se ubacim i u kabine Lufthanse i Air Canade a u kabinama aviona (upravo sahranjenog JAT-a) sam, zahvaljujući kolegama, proveo više vremena nego u putničkim sedištima te kompanije. U maju ove godine, opet uz kolegijalno razumevanje, sam napravio nezaboravan let na impresivnom aviončiću “SILA” kojega po licenci proizvode u Kraljevu. Utiske sa tog leta sam napisao odmah sutradan ali moj Urednik (tangosix.rs) još nije našao prostora da to objavi na svome protalu …. ali uskoro će, obečava ! Da dodam i ovo; Kada bi neko hteo da mi da upravo rashodovanog MIG-21 ja bih, od svoje penzije, platio gorivo da napravim bar jedan let ! Naravno potpisao bih da to radim na ličnu odgovornost!
7.Da li bi ste svoju izuzetno vrijedno pilotsko znanje prenjeli i na mlađe kolege,a i generacije pilota?
Mene su učili i naučili da letim. Krila mi je dao moj izvrsni nastavnik letenja poručnik Stipo Dragun davne 1964. upravo na spomenutom školskom avionu “Aero-3” a počeo formirati i borbenog pilota u meni na školsko-borbenom avionu tipa “522” početkom 1965. Letenje se ne ući u 10 ili 100 letova niti od jenog čoveka. Letenje su ući neprekidno i od više uglavnom iskusnijih kolega . A bilo ih je mnogo …. i mnogo letova. Učio sam letenje i kada sam 1971. seo u zadnju kabinu MIG-21 da bih naučio kako druge učiti da lete , dakle kada sam bio na kursu za nastavnika letenja. Postavši nastavnik letenja učio sam druge kako da lete pod raznim meteorološkim uslovima, određene zadatke ali , čak i tada ja sam učio od mojih “učenika”. I kada sam kao probni pilot ispitivao prototip tada modernog američkog višenamenskog borbenog aviona u Americi 1980. od mog instruktora sam naučio ponešto a, verovatno, i on nešto od mene. Tako je to. Letenje se uči neprekidno …. bar u borbenoj avijaciji. A dali bih sada mogao ponešto od mog iskustva preneti na druge, mlađe kolege …… e to je teže pitanje jer u mojim godinama …. zasigurno bih mogao “peglati vazduh” ali na preopterečenju od 5 – 6 G bojim se, nebih imao šta da im pokažem … tačnije sumnjam da bih mogao podneti to preopterečenje. A što se teoretskog prenošenja iskustava tiče ….. neka pravila u Avijaciji važe još od I SR !
8.Koji od aviona domaće konstrukcije i proizvodnje smatrate najkvalitetnijim?
Teško mi se odlučiti. To su , van svake sumnje, legendarni “Aero-3” i izvanredni “Galeb G-2” …. svaki u svoje vreme. Aero -3 je bio “neznani junak” a “Galeb” je svojom letnim i konstruktivnim kvalitetima oduševio i mnoge svetske stručnjake i pilote na brojnim međunarodnim manifestacijama i demonstracijama. Više zemalja ga je svojevremeno kupilo od nas i bio je , verovatno, najuspešniji eksportni proizvod naše vojne industrije. Ja sam ga leteo samo desetak letova, uglavnom noću u proleće 1969. kada smo poćeli sa noćnim letenjem na MIG-21 (jer je bilo jeftinije na njemu skupljati početna iskustva u nočnom letenju). Oduševio me taj avion ! I nebi bilo fer ne spomenuti u njegovog mlađeg brata “Supergaleb G-4” kojeg nisam imao prilike leteti. Čuo sam mnogo pohvala od kolega pilota ali i nekih kompetentnih mišljenja i ocena o tom avionu koje ga nebi kvalifikovale za najboljeg…
9.Da li još uvjek žalite za onom državom i armijom?
DA ! DA ŽALIM I ŽALIĆU DOK ŽIVIM. Mogao bih napisati nekoliko hiljada stranica argumentovanih razloga. Suštinu sam u telegramskoj formi naveo u odgovoru na vaše peto pitanje. Mene nikada niko nije uspio , I NEĆE, ograditi u nekakav uski nacionalni , još manje verski TOR. Rođen sam kao JUGOSLOVEN, tako odgajan od roditeljske kuće … sve od 1991. a onda počinje ona ružna stvarnost manipulacije nacionalista i klerofašista unutar i van granica onoga što je bila Jugoslavija. Nažalost odneli su pobedu ali pirovu pobedu….. i ne zauvek jer ili če ponovo postojati neka nova Jugoslavija ( pod tim ili drugim imenom) ili neče biti mi Evropske Unije niti bilo koje multinacionalne i multikonfesionalne Države na Svetu. Duh nacionalizma se ne može pustiti iz boce kada Ti treba da ostvariš nekakav cilj pa se onda vratiti nazad u bocu kada Ti taj duh više ne odgovara. Mnogi su kopajuči jamu pod Jugoslavijom iskopali jamu sami ispod sebe. Sada su mnogi svesni i sve svesniji da je to tako. Pa neka im je sa srečom ….. . A što se mene lično tiće imam mirnu savest. Sve što sam ja mogao učiniti u borbi za Jugoslaviju i JNA učinio sam ali to je duga, mučna i moja lična prića. I da, da zaključim; neka niko ne sumnja da ću i UMRETI KAO JUGOSLOVEN …. PONOSAN , SA RAZLOGOM!
10.Kada bi ste mogli vratiti vrijeme,dali bi ste se opet odlučili da budete član i pilot JRV?
U To nemojte sumnjati. Kada bih se ponovo rodio ponovo bih pošao istim putem. Ponovo bih postao pilot RV JNA i SFR Jugoslavije. Ono u što sada nisam siguran je dali bih sredinom 1980-ih ipak sedište u “Formuli 1” zamenio onim u autobusu !?