ГДЕ ЈЕ ПРЕДСЕДНИК – Део други
Аутор БОЛЕН
„Све може бити одузето човеку осим једног, последње људске слободе – да изабере свој став у било којим околностима, да изабере свој властити начин.“(Виктор Франкл)
У четвртак, 04.12.2014.године, без икакве најаве, одлазим поново у ГрОд УВПС Сомбор, овај пут сам.
За разлику од претходног дана у канцеларији налазим и председника и секретара удружења.
Нисам ни очекивао да ће бити другачије.
Без посебне куртоазије и увијања упознајем их са јучерашњим догађањем, исказаним незадовољством и огорченошћу апатинских војних пензионера, још увек (присилно) чланова УВПС.
Већ после неколико размењених реченица видим да разговор неће ићи у правом и конструктивном смеру, јер је председник ГрОд УВПС Сомбор господин Саво Дринић, упорно вртео једно те исто : “Шта је то мене брига“, и „Они мене не интересују“.
Износим своје незадовољство и неслагање са оваквим начином опструкције и спутавања било чије слободне воље, легитимне намере и права, јер када се нешто слично спроводи према свима нама (РФПИО, судови, Влада...), онда дижемо глас до неба како то није у складу са Уставом и законима, говоримо о дискриминацији, непоштовању права и слично, а када то сами чинимо једни другима тада је изгледа све дозвољено и прихватљиво.
Због чега?
Због нечије сујете?
Охолости?
Осветољубивости?
Ината?
Чланарине?
Или свега заједно?
И у чије име се то тако ради?
Питам господина Дринића да ли прати друштвене мреже и сајтове који се баве проблематиком везаном за војне пензионере, на којима се може видети да овај поступак УВПС према колегама из Апатина, не наилази на одобравање, већ напротив на осуду од стране великог броја војних пензионера, па и удружења попут АППВС, која се и званично огласила тим поводом.
„Не пратим, шта имам да видим тамо?
Како ме Владо Векић и слични оптужују да продајем мед и ракију у удружењу, јел` то да видим?“ одговара господин председник готово љутито, и пита мене :
„Јеси ли сад` и ти дошао да ме критикујеш?“
Нити сам дошао због ракије и меда, још мање због приче и критике у вези њих, али како се господин председник сам истрчао и прозвао, онда ради коректности према колеги Векићу морам истаћи да, ако је то негде и износио, он није једини од кога се таква прича могла чути.
А каже наш народ : „Где има дима...“
И када већ господин Дринић помену колегу Векића рекох му да је и он био у групи која је јуче долазила из Апатина у Сомбор, с намером да се ишчлани из УВПС.
„То је манипулација, шта има он да се ишчлањује, ми смо њега искључили из Удружења,“ изненади се господин председник.
Устаје секретар, отвара касу, узима и листа некакву свеску – роковник, и показује ми нешто руком писано, што би ваљда требала бити одлука о искључењу.
Гледам и не верујем.
Зар се то овако ради?
Али о томе нешто више на крају овог текста.
Што је разговор даље одмицао господин Дринић постајао је видно нервознији, јер сам упорно инсистирао само на једном питању:
КАКО РЕШИТИ ПОСТОЈЕЋУ СИТУАЦИЈУ, И КАКО КОЛЕГАМА ИЗ АПАТИНА ОМОГУЋИТИ ДА СЕ ИШЧЛАНЕ ИЗ УВПС?
Због непостојања готово никакве комуникације са руководством новоформиране општинске организације УПВЛ Апатин, за шта је искључиви кривац господин Дринић као председник ГрОд, понудио сам и моје посредовање у превазилажењу и разрешењу овог стања.
На мој предлог да се закаже потписивање исписница у Апатину господин Дринић поново одговара питањем :
„А зашто бих ја то радио?“
„Зато што ти људи НЕ ЖЕЛЕ више да буду чланови УВПС, формирали су своје удружење и њихова воља се мора поштовати“, одговарам ја господину Дринићу.
„Није тачно!“Они су ЗАВЕДЕНИ од стране двојице људи које смо ми искључили из Удружења јер су роварили и нарушавали јединство, а ми смо свакоме појединачно послали информацију у вези тога и око ишчлањења“, оштро ће господин Дринић, након чега устаде и остатак нашег разговора провео је стојећи и нервозно шеткајући око стола.
Присетих се и ја те чувене (дез)информације од 10. јуна ове године, упућене на кућне адресе свих војних пензионера из Апатина, коју сам својевремено објавио на овом сајту као прилог уз Интервју са колегом Радаковићем, а у којој је , подсећања ради, између осталог стајало и следеће :
„Позивамо Вас да се не ишчлањујете из УВПС. Ви са тиме не добијате ништа. Са тиме губите сваку везу са УВПС и Војском Србије и Законима који регулишу статус војних пензионера и корисника војних пензија“.
Каква небулоза и неистина, каква обмана и манипулација!
Само што не написа господин Дринић још и то, како ће за сваког ко иступи из УВПС наступити апокалипса и смак света.
И ко кога овде заводи?
И колико неко мора ниско пасти да би испод таквих тврдњи ставио свој потпис.
Неком другом приликом питао бих господина председника много ствари везаних за ту „информацију“, али не и данас, јер она није разлог мог доласка и овог разговора.
Зато питам господина Дринића, ако већ неће да оде у Апатин зашто онда упорно избегава да војни пензионери дођу у Сомбор и ишчлане се из УВПС?
Зашто им је у телефонском разговору рекао да га не интересују и да он неће бити ту када они дођу, што је јуче и практично демонстрирао?
„Они могу уз претходну најаву да дођу појединачно и ураде то. Али они хоће да дођу групно, а ја са групом нећу да разговарам. Све и да сам био јуче ту не бих разговарао с њима“, рече господин председник, и... остаде жив.
Какав разговор?
О чему?
Указујем господину Дринићу да војни пензионери из Апатина НИСУ јуче долазили ни на какве разговоре и преговоре с њим, већ су донели своје исписнице, и питам га где пише колико њих може доћи истовремено и откуд њему право да то ограничава на такав начин?
Наравно, НЕМА одговора, као што НЕМА ни даљег смисленог разговора са господином Дринићем на ову тему, јер је више него очигледна његова неспремност на сарадњу, или боље речено, кроз сваку његову реч приметно је да он НЕМА мандат за било какву сарадњу и решавање овог питања.
Он се не пита ништа.
Како то рече и колега Радаковић, јасно је као дан, да он има само став и наређење свог претпостављеног, господина Драгањца, да „овај случај НЕ СМЕ проћи.“
И то мора да спроведе како зна и уме.
По било коју цену и на било који начин.
Теза господина Дринића (ако је уопште његова), како су војни пензионери из Апатина „ЗАВЕДЕНИ“ од стране Миће Радаковића и Милана Ђиласа представља најобичнију инсинуацију и бесмислицу без преседана.
Какве натприродне моћи морају имати та два човека да би успели „завести“ шездесет и пет људи, који нису ни малолетни ни дементни?
Одакле некоме право и смелост да за такве људе, одрасле и психички здраве, који му узгред речено, долазе „на ноге“ како би исказали своју слободну вољу и одлучност, изјави да су „заведени?“
Може ли се, аналогно томе, поставити питање, колико онда у УВПС има „заведених“људи?
Или се „заведен“ постаје само онда када се жели напустити чланство у УВПС?
Каква демагогија!
И шта би била сврха тог „завођења“ војних пензионера од стране Радаковића и Ђиласа?
Можда некаква материјална корист?
Неће бити, јер су они од почетка заговорници потпуно волонтерског рада, за разлику од руководства УВПС, којима не пада на памет да се одрекну добрих хонорара, дневница, плаћених телефонских рачуна, репрезентација и ко зна чега још, пошто своје финансије крију од чланства као змија ноге.
И да оголимо ово „завођење“ до краја.
По теорији и пракси руководства УВПС, „лаковерне“ и „наивне“( читај „заведене“) војне пензионере из Апатина, треба по сваку цену „развести“ од двојице „заводника“ Радаковића и Ђиласа.
То ће учинити месија у лику господина Дринића, који ће их, наводно ради ишчлањења, а у стварности у сврху „преобраћања“ и „развођења“, примати искључиво појединачно а не групно, јер је група еквивалент потенцијалном неуспеху мисије, што се никако не сме дозволити.
Како не желим остати недоречен и оставити у недоумици оне који ово буду читали, а пре свега истине ради, важно је да разјасним и „случај“ колеге Владе Векића, који се појавио 03. децембра са групом војних пензионера у Сомбору и заједно с њима предао и своју исписницу, а што је господин Дринић назвао манипулацијом јер је дотични наводно искључен из УВПС.
Како је искључен и ко је заиста једини и прави манипулатор у овом случају види се из редова који следе.
Наиме, УВПС има „Правилник о одговорности чланова Удружења“, али и њега као и Статут примењују по слободном нахођењу.
Ево и доказа.
У члану 8.став 3. наведеног Правилника стоји : „Члан Удружења чија се одговорност расправља ОБАВЕЗНО се позива на седницу општинског одбора...“
ИСТИНА ЈЕ : КОЛЕГА ВЕКИЋ НИКАДА НИЈЕ ПОЗВАН НА ТАКВУ СЕДНИЦУ ( ако је уопште и одржана).
У члану 9.Правилника стоји : „ Одлука из члана 8. Овог Правилника се у писаном облику саопштава члану Удружења чија се одговорност расправља, уз поуку да против те одлуке може изјавити жалбу Главном одбору Удружења, у року од петнаест дана од дана уручења.“
ИСТИНА ЈЕ : КОЛЕГА ВЕКИЋ НИКАДА НИЈЕ ДОБИО НИКАКВУ ПИСАНУ (ПА НИ УСМЕНУ) ОДЛУКУ О ИСКЉУЧЕЊУ ИЗ ЧЛАНСТВА УВПС, ТЕ СХОДНО ТОМЕ (све и да је хтео) НИЈЕ МОГАО ИЗЈАВИТИ ЖАЛБУ.
У члану 14. Тачка 3. Правилника стоји : „Изречена мера се извршава након што одлука о њој постане коначна и извршна и то : Мера ИСКЉУЧЕЊА из чланства Удружења – одузимањем, односно поништавањем чланске карте,...и објављивањем одлуке у гласилу Удружења.“
ИСТИНА ЈЕ : КОЛЕГИ ВЕКИЋУ НИКАДА НИЈЕ ОДУЗЕТА, ОДНОСНО ПОНИШТЕНА ЧЛАНСКА КАРТА, НИТИ ЈЕ ОДЛУКА О ИСКЉУЧЕЊУ ОБЈАВЉЕНА У ГЛАСИЛУ УДРУЖЕЊА.
Да је колега Векић искључен из УВПС председник и секретар УПВЛ Апатин, па и он сам сазнали су од мене, након мог разговора са господином Савом Дринићем.
Како то није никакав преседан, већ устаљена пракса, говори чињеница да је недавно и сам секретар апатинског Удружења, колега Есад Селимспахић, искључен из УВПС на потпуно истоветан начин као и колега Владо Векић.
Без знања да је покренут поступак, без присуства, без уручене писане одлуке, без права на жалбу, и без било какве објаве.
Тако то ради руководство УВПС.
Мимо Статута, мимо Правилника и само по већ прокламованој девизи : читамо као што смо написали, тумачимо како хоћемо, а примењујемо како нам одговара.
И откуд им онда, после свега горе реченог, право да се у наше име дописују са свим и сваким у овој земљи, тражећи речима препуним правдољубља, тобож право и правду за нас, док сами спроводе неправо и неправду према нама истима.
Да ли је то само цинизам?
Није.
Него?
То је екстра цинизам, цинизам пар екселанс