SA FORUMA>PENZIONO OSIGURANJE
Како се приближава дуго најављивани и већ два пута одлаган ребаланс буџета,све смо ближи крају лицитирања и свакодневног припремања оних на које се смањење плата и пензија односи, да то што "лакше и безболније" прихвате.
После разних економиста,професора, привредника, фискалног савета,лицитирање се полако преноси на виши ниво, Министарство финансија и Владу.
Све ће то потрајати још врло кратко, до доласка "експедиције" ММФ-а,која ће "размотрити" приспеле понуде и предлоге, а потом отворити своју коверту и ставити тачку на читаву причу.
Данас лицитира министар финансија, а ту је и подсећање на спорно повећање пензија из 2008.године,због којег је, наводно, држави "запретио" банкрот па зато сада морамо сносити последице.
Светску економску кризу и то колико су пензије биле замрзнуте због исте више нико не помиње.-Registrovani clanovi svoje stavove-komentare mogu objaviti na forumu
Болен
Ministar finansija: Tri predloga za smanjenje plata i penzija
U narednim nedeljama intenzivno ćemo pripremati sve mere koje bi nas dovele do održivog deficita i duga, kaže za “Blic” ministar finansija.
- Ne odustajemo od četiri stuba reformi javnih finansija čiji će efekti biti vidljivi tokom naredne godine: kontrola budžetskih rashoda, borba sa sivom ekonomijom, bolja naplata poreza i ozbiljnije uštede u javnim preduzećima. Krećemo sa rezanjem troškova, a paralelno pripremamo mere za povećanje prihoda. Cilj je da napravimo precizan plan koji ćemo ostvarivati u naredne tri godine. Do tada bismo deficit smanjili na dva do 2,3 odsto domaćeg proizvoda - objašnjava ministar Vujović.
Ne želi da komentariše različite ideje koje se odnose na način na koji će se smanjivati rashodi budžeta.
- Uzećemo u obzir sve predloge - rekao je Vujović.
Kako se saznaje, u samoj Vladi pojavilo se više ideja na koji način je moguće smanjivati troškove. Kada je u pitanju ono što zanima preko dva miliona zaposlenih u javnom sektoru i penzionera - kada će i za koliko biti umanjena njihova primanja, u opciji su različiti modeli. Od onog da se plate i penzije smanjuju za deset odsto iznad neoporezivog dela zarada preko onoga da se smanjenje uvede za plate i penzije preko aktuelnog minimalca do toga da se penzije manje od prosečnih uopšte i ne umanjuju.
Ekonomisti kažu da bi deficit bio manji samo ako se smanjenje plata i penzija odnosi na sve u optimalnom iznosu od 10 do 15 odsto, dok se iz Vlade može čuti da procenat umanjenja ne mora da bude isti za sve.
Juče je, kako se saznaje, održan i prvi koordinacioni sastanak o tome kod premijera Vučića. Rebalans i prateće izmene zakona Vlada će uraditi do sredine septembra. Pre njihovog donošenja o svim predlozima biće razgovarano i sa predstavnicima MMF, čija se misija očekuje u septembru.
Moguće uštede na godišnjem nivou
500 miliona evra - smanjenje rashoda po osnovu smanjenja plata i penzija
100 miliona evra - povećanje prihoda od poreza i akciza
300 miliona evra - prihod države posle sređivanja stanja u javnim preduzećima
600 miliona evra - smanjenje troškova nakon regulisanja statusa firmi u restrukturiranju
Četiri stuba reformi javnih finansija
Smanjenje rashoda budžeta
Povećanje prihoda od poreza i akciza
Borba protiv sive ekonomije
Uštede u javnim preduzećima
Tri predloga za smanjenje plata i penzija:
Bez smanjenja zarada koje su na nivou minimalca (20.000 dinara), kao i penzija u tom iznosu
Smanjenje svih plata u javnom sektoru uz smanjenje penzija samo iznad prosečnih, odnosno 25.000 dinara
Smanjenje plata i penzija, ali samo iznad današnjeg neoporezivog iznosa zarade (oko 11.000 dinara)
Izvor: Blic , 22.08.2014.године
Ко је пожар у кући гасио бензином?
Ако је повећање пензија 2008. било најнеодговорнији економски потез државе, покојни Јован Кркобабића, тадашњи лидер Партије уједињених пензионера, није то могао сам да „прогура”
Нема економисте у Србији који неће рећи да је ванредно повећање пензија 2008. године било најнеодговорнији потез тадашње економске политике и да нам због тога прети банкрот. Питање је, међутим, ко је тада стајао иза предлога Јована Кркобабића, тадашњег лидера Партије уједињених пензионера. Није то било тако давно да се не бисмо сетили како тај партијски лидер ипак није био тако моћан да сам донесе такву одлуку. Ко му је то омогућио и да ли је још тада било упозорења да кућу којој прети пожар не треба поливати бензином?
Иако је и сам Борис Тадић пре неколико месеци признао да је та одлука била његова грешка, из политичког угла гледано, она је тада била разумљива. Од испуњења Кркобабићевог обећања зависио је опстанак коалиционе владе након избора 2008. Међутим, да ли је тада било оних који су упозоравали да опстанак владе једног дана у питање може да доведе опстанак државе и јавних финансија.
Тадашња министарка финансија Диана Драгутиновић била је против те одлуке, али, како је и сама истицала, није имала политичку снагу да то и оствари. Упозоравала је да се на тај начин смањују издаци за капиталне инвестиције и да Србија тако бира између Коридора 10 и повећања пензија. Ипак, на крају је и сама предложила ребаланс буџета који је предвиђао ванредно повећање пензија од 10 одсто. И премијер Мирко Цветковић на седницама владе је био против повећања пензија. И сам је затим, зарад опстанка владе, попустио и истакао како ће предизборно обећање бити остварено. Иако се земља највише задужила у време док је Цветковић био премијер, а државни дуг је за време његовог мандата „ушао у црвено”, врло често се заборавља да је крајем 2008. године он највише утицао да новоформирана коалиција прекрши једно друго предизборно обећање и тиме спасао земљу финансијског слома.
Да ће нам се повећање пензија обити о главу упозоравао је и тадашњи гувернер Радован Јелашић, који је током свог мандата небројано пута поновио економску мантру да Србија троши незарађено. Тим поводом је говорио да је свима лепо када се више троши, али питање је докле ће то моћи тако. „Дакле пре или после треба да се спустимо на земљу и да се суочимо са реалношћу”, говорио је тада Јелашић.
Иначе и ММФ, с којим Србија тада није имала аранжман (склопила га је почетком 2009. године) био је против повећања пензија. Међутим, њихова упозорења више су се односила на мањак новца за капиталне инвестиције, односно да земља тако жртвује развој. Алармантних најава банкрота није било, што иначе и није пракса ове међународне финансијске институције.
И стручна јавност тада је била прилично уједињена. Два водећа билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) и Квартални монитор упозоравали су да је таква одлука финансијски неодржива.
Повећање пензија критиковала је и Даница Поповић, професорка економског факултета. „То што ће ово скромно повећање неминовно извршити снажан инфлаторни притисак, и што ће га сигурно врло брзо појести инфлација, кога је брига”, рекла је она тада. Практично није било економисте који тада ту одлуку није критиковао, али су се упозорења највише односила на могући раст инфлације.
Звучи занимљиво да су посланици Демократске странке Србије у парламенту оштро критиковали повећање пензија. Ненад Поповић, тадашњи шеф економског тима те партије, такву одлуку назвао је „сулудом”.
Најалармантнија упозорења тада су стизала од Млађана Динкића, тадашњег министра привреде. „Било би то економско самоубиство”, рекао је тада Динкић.
„Ово је далеко дубља економска криза од оне из 1929. године. Ако се разумете у економију знаћете да се у оваквим условима не сме мењати пензиони закон”, упозорио је тада он. На питање новинара да ли такви његови ставови могу да угрозе опстанак владе одговорио је да „не верује”, јер би у супротном била угрожена не влада, него држава”. То би било исто као да кућу којој прети пожар полијете бензином.
То, међутим, не значи, да Динкић касније, није доливао уље на ватру. Први је, након што су плате и пензије током кризе биле замрзнуте, затражио њихово одмрзавање 2010. године, а 2011. године играјући на карту опстанка Тадићеве владе у парламенту прогурао Закон о финансирању локалних самоуправа, које Фискални савет, после повећања пензија 2008. године, оцењује као други најнеодговорнији потез у вођењу фискалне политике. Такође, био је један од најоштријих противника тадашње министарке финансија Диане Драгутиновић, када је 2010. године предлагала да се повећа оптерећење потрошње, односно ПДВ, како би се растеретио рад и капитал, односно смањио порез на зараде. Као министар финансија у влади Ивице Дачића, дакле у коалицији са Српском напредном странком, Динкић је повећао ПДВ са 18 на 20 одсто.
Зашто пензионери плаћају цех
Колико год да су пензије мале, а стандард најстаријих грађана Србије низак – не постоји рачуница која земљу може да спасе банкрота и да се избегне смањење пензија. Уштеде на ситним ставкама више не дају никакве ефекте. Само захватање на највећим издацима може да нас спасе дужничке кризе. Пензије, са платама запослених у јавном сектору, чине највећи појединачни издатак у буџету. Чак 14 одсто бруто домаћег производа, односно свега што привреда створи за годину дана, одлази на пензије. Од 800 милиона евра, колико је Фискални савет израчунао да се мора уштедети, чак две трећине од те суме може се једино намаћи смањивањем пензија.
Registrovani clanovi svoje stavove-komentare mogu objaviti na FORUMU>PENZIONO OSIGURANJE
Аница Телесковић
објављено: 22.08.2014. Политика