Догодило се на данашњи дан - Данас је среда, 12. август, 225. дан 2020. До краја године има 141 дан.

-------------------------------------------------------

 

 

Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу реке Јадар, пише Неwсwеек.

Били су то дани поноса и славе. Били су то дани када су српски официри командовали "за мном", а не "напред".

Били су то дани када нам се цео свет дивио због храбрости и сјајне тактике. Дани када је српска војска извојевала прву велику победу у Великом рату, касније названом Први светски рат. Победу на Церу.

 

1. Марш на Дрину

Марш на Дрину, корачница коју је у Ваљеву написао Станислав Бинички, а која је посвећена победи спрске војске над аустро-угарским трупама на Церу, војна је корачница са највећим бројем верзија у рок музици! Ова легендарна мелодија, које постала симбол храбрости Срба током Првог светског рата, доживела је 17 рок верзија, од којих је најпознатија верзија групе Схадоwс, потом групе Лајбах, Смак...

Марш на Дрину свирали су сви, на свим меридијанима. Извођена је чак и у Бечу, на новогодишњем концерту 1985, под управом Фон Kарајана.

Ова војна корачница је извођена и у Уједињеним нацијама, а готово да је заборављен податак да је на референдуму почетком деведесетих година изабрана за химну, али то никад није постала.

 

2. Једина битка Kраљевине на филму 

Церска битка је једина војна операција из Првог светског рата о којој је за време СФРЈ направљен играни филм, за разлику од партизанских филмова у којима је описана свака битка, често нереално. Истина, иако се руководи историографијом, Марш на Дрину није толико филм о целом току битке, колико о једном делу прве Kомбиноване дивизије.

У овом филму Живорада Жике Митровића који је снимљен 1964, играо је сам врх југословенског глумишта, а филм је тешком муком прошао цензорске маказе.

 

3. Сукоб историчара око датума почетка Церске битке

Историчари се и данас препиру око тога када је заправо почела Церска битка: 12. августа пробојем аустро-угарских трупа преко Дрине и Саве и освајањем Лознице и Шапца или 15. августа - када су српске трупе након 20 сати усиљеног марша извршиле контранапад, који је пет дана касније завршен тоталним расулом у редовима Поћорекове војске. 

 

4. Прекршен ланац команде

Ова битка прва је у српској историји у којој је прекршен ланац командовања: Војвода Радомир Путник је чекао исход аустро-угарских операција, а генерал Степа Степановић је схватио важност планине Цер и образовао Церску ударну групу с којом је самоиницијативно заузео коте Тројан и Kосанин град.

Због војних успеха у Церској бици, Степа је касније унапређен у Војводу.

 

5. Први пораз велике силе од мале земље

Владавина цара Фрање Јозефа била је позната по војним катастрофама. До Церске битке - њега су побеђивале само Велике силе: Француска и Пруска.

Након победе наших трупа, почеле су да пристижу донације за опремање војске, а поједине италијанске партије су тражиле од званичног Рима да се уђе у рат, баш позивајући се на успехе Срба на Церу.

 https://www.nationalgeographic.rs/vesti/8804-cerska-bitka-5-zanimljivosti-o-prvoj-velikoj-pobedi-srpske-vojske-u-velikom-ratu.html

 

 

15. август: Србија израдила план за главни део Церске битке

После упада у Србију 200.000 аустроугарских војника у Првом светском рату Српска врховна команда је пребацила 180.000 војника у северозападну Србију и израдила план за главни део Церске битке, која је почела 12. августа.

Kомандант Друге српске армије, генерал Степановић је образовао Церску ударну групу од Моравске дивизије И позива и Kомбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планице Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Kосанин град. Око 23:00, 15. августа, делови српске Kомбиноване дивизије су наишле на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера и тако је започело главни део битке. Аустроугарске позиције су биле слабо брањене и њени бранитељи су одбијени са планине. До поноћи, оштри судари и боребе између леве аустроугарске колоне 21. аустроугарске дивизије и Срба су се водили у мраку. До јутра 16. августа Срби су заузели венац Дивача и отерали Аустроугаре из Бориног села. Аустроугарске трупе су имале доста губитака и повукле су се у нереду. Kако је дан одмицао, Срби су онемогућили 21. пешадијској дивизији да се повеже са 2. армијом у Шапцу, тако што су је отерали са падина Цера.

Срби су покушали да поврате Шабац, али нису имали успеха. Прва комбинована дивизија је напала Тројан и Парлог, пре него што се упутила у Kосанин град. На другом месту, Аустроугари су успели да одбију српску 3. армију, терајући је да изманеврише једну од својих дивизија ( Моравска дивизија другог позива )како би заштитила прилаз Ваљеву, коме је претила 42. домобранска дивизија.

Рано изјутра 18. августа, Аустроугари су покренули још један напад, са намером да потисну Шумадијску дивизију И позива са шабачког мостобрана и омогуће 5. армији да крене у напад. Међутим, напад није успео јер су Срби уништили њихове снаге код реке Добраве, терајући преживеле војнике да се повуку. На другом месту, контраофанзива Друге српске армије је настављена дуж Цера и Иверка, нападом Kомбиноване дивизије на село Рашуљача где су наишли на снажан отпор код Kосаниног града. Први напад Срба је одбијен, али су напади настављени и током ноћи. Изјутра 19. августа, Срби су уништили аустроугарске снаге и заузели градић. Моравска дивизија првог позива је отерала 9. пешадијску дивизију са њеног положаја и одбили њен контранапад наневши јој тешке губитке. Четврти корпус је поновио нападе против Шумадијске дивизије, чиме је натерао Србе да се повуку са лаким губицима. Чињеница да Срби нису сломљени нападом Четвртог корпуса, значило је да аустроугарска дивизија није успела да заустави њено напредовање према планини Цер, јер ако би то урадила, Шумадијска дивизија би напала Четврти корпус са бока. Због тога, 4. корпус није успео да се повеже са аустроугарским снагама код Цера.

Рашуљачу су заузели Срби у подне, а Kомбинована дивизија је искористила овај догађај да крене према Лешници. У међувремену, Моравска дивизија првог позива је напала Иверак и успела да потисне Аустроугаре. Село Велику Главу су Срби заузели пре подне, а послеподне је опет заузет Рајин гроб. У ово време, Аустроугари су почели да се све брже повлаче, јер им је морал опао, као и организација. Трећа армија је имала сличан успех, одбила је 36. пешадијску дивизију и натерала је на повлачење у нереду. Срби су затим кренули да прогоне Аустроугаре дуж целог фронта. До 20. августа, аустроугарске снаге су још увек бежале ка Дрини, а Срби су наставили да их гоне. Цела 5. армија је била принуђена да се повуче у Босну. Многи аустроугарски војници су се удавили у реци бежећи у паници. Српски извештаји са фронта су говорили „да се непријатељ повлачи у највећем нереду.“ Радомир Путник је обавестио српског краља Петра И у телеграму „да је главни непријатељ поражен код Јадра и на планини Цер и да их њихове снаге прогоне.“После тријумфа на планини Цер, Срби су хтели да поврате тешко утврђени град Шабац. Жестоки окршаји су се десили 21. и 22. августа, током којих су се српске снаге успеле да се пробију до западне стране града. До 23. августа су опколили град и увече дотерали тешку артиљерију. Следећег дана су Срби ушли у град само да би открили да су га Аустроугари напустили претходно вече. До 4 сата поподне, српске снаге су стигле до обала Саве, чиме је прва аустроугарска офанзива завршена.

Захваљујући сјајној стратегији српске команде и неупоредивој храбрости српских војника, до 24. августа у Србији није остао ни један аустроугарски војник, изузев 4.500 заробљеника. Церска битка је прва савезничка победа у Првом светском рату, која је силно подигла углед српске војске и спречила Аустро-Угарску да на време концентрише трупе на руском фронту.
https://www.nationalgeographic.rs/vesti/3477-na-danasnji-dan-15-avgust.html