фото: intermagazin.rs
ХРВАТСКИ теолог и историчар Горан Шарић се у најновијем тексту, који је објавио на свом фејсбук налогу, пита да ли су Срби 1999. године били на погрешној страни историје.
– 09.11. 1989. године мој сусед Владо затекао се у Берлину приликом рушења берлинског зида. Већ неколико дана пре његовог доласка, 04.11. 30.000 источних Немаца у 48 сати преко Чехословачке је побегло на запад. Само у Дрездену 5.000 људи се покушало укрцати на воз који је возио за западни Берлин. Пар година касније, кад ми је показивао циглу из тог зида, рекох му у шали: „Владо, ти си рушио моје идеале.“ Ни сам нисам био свестан колико је та моја изјава била тачна – написао је Шарић.
Он је нагласио да је пад „Берлинског зида“ означио крај биполарног међународног поретка, са две велике силе – Америком и Совјетским Савезом. СССР се у наредне две године расформирао, Кина је била још миљама далеко од своје данашње снаге и свет је можда први пута у историји постао униполаран, са Америком као јединим светским полицајцем, једином глобалном империјом. Никад ни једно царство на кугли земаљској није било моћно као тада Америка, истакао је историчар.
– Деведесете нису биле само период у којем је америчка војна, економска и политичка снага била на врхунцу, већ је и и њихова мека моћ, односно привлачност америчке културе и начина живота била највећа у историји. Никад ни једно царство није било толико привлачно за све остале нације. Рим је своју културу морао ширити мачем, док су људи у Америку хрлили сами. Никаква противтежа Америци није постојала, лик симпатичног пијаног Руса из тадашњих холивудских филмова јако добро отелотворава утицај који су на светска дешавања имали Русија и Јељцин. О Кини нико озбиљно није ни размишљао. Ипак, у таквим околностима један народ, једна земља имали су храбрости да Америци кажу „не“. 10 година Америка ће потрошити на тај народ. 10 година је Америка водила рат против те земље – економски, пропагандни, психолошки, хибридни, неокортикални, психотронички, а 1999. и оружани.
Шарић је потом цитирао експерта за глобализам Робина де Ријтера, који је агресију Америке и НАТО пакта на Србију описао следећим речима: „Напад на Србију, односно СР Југославију био је прво ратно деловање у којем је НАТО прешао из одбрамбене војске у интервентне снаге.“
– 2014. председник Руске Федерације, Владимир Путин је у свом говору пред руском Думом приликом присаједињења Крима матици Русији открио да је током агресије НАТО пакта на Србију схватио каква је судбина намењена Русима. Тих десет година у којима су се амерички естаблишмент и западни центри моћи опсесивно бавили Србима, дали су могућност Русији да се консолидује и поново уздигне, Кини да се изроди у светску силу. Било је то десет година које су изродиле нови мултиполарни поредак. Десет година које су спасиле свет – написао је историчар.
Он је истакао да су Срби једини бели народ који је након 1945. пуцао на Американце, и на које су Американци пуцали. Срби су ушли у оружани сукоб са САД-ом и НАТО-пактом, онда када се Руси ни Кинези нису усуђивали са њима ући ни у дипломатски сукоб. Никад у историји човечанства већа сила није напала мању. Никад није била већа несразмера у војној снази, економској моћи и броју становника него у том рату 1999.
– Немци који су 1989. рушили „Берлински зид“ као симбол гвоздене завесе и неслободе, нису могли ни слутити да ће запад само 30 година касније личити на конц-логор. Да ће све грађанске слободе, чак и право на слободно дисање бити погажене. Да ће нестати синдикати, радничка права, да ће стандард драстично падати, а да ће расти само репресија, забране и рестрикције. Совјетски Савез је имао гулаг за неистомишљенике, а запад је постао гулаг. Сви режими су затварали оне који су се бунили, а само је запад затворио своје грађане који се нису бунили – написао је историчар.
Шарић наводи да су се против тог и таквог запада Срби борили деведесетих.
– Србија је на погрешној страни историје била само онда кад су историју писали погрешни. И 1914. се чинило да је Србија на погрешној страни и 1941. и 1999. Историја се непрестано понавља, лудачка потреба западњачке цивилизације за поседовањем и освајањем одвлачи милионе у смрт. Највећа светска царства, Римско, Византијско, Франачко, Османско, Хабсбуршко, Немачко… јуришала су на Србију на врхунцу своје моћи. Тих царстава одавно нема, а Срби су још увек овде. Косово чак и данас стоји као надгробни споменик и доказ да западњачке елите нису спремне извучи поуке из крикова умирућих у бурној прошлости Балкана. Срби ће им то опростити. Историја неће – написао је Шарић.