Војни пензионери – сајбер ратници
Arsenije Stankoviћ
Како се време почетка најављених избора приближава, страначке активности се појачавају. За сада се углавном мери пулс народа који прилично осцилује у зависности од тога који мерни инструмент користе аналитичари, углавном страначки, јер објективни аналитичари у Србији не постоје. А и да постоје - коме и чему би служили?
Ово што се сада дешава некада се звало предизборно обликовање воље бирачког тела, борба за гласачко тело, предизборни маркетинг, а данас, сагласно времену у коме живимо, „Reality Show“. Речи, којима се описује суштина, адекватне су, јер осим тема о којима се расправља нема никакве разлике између онога што видимо у емисијама разних телевизија са старовима и старлетама и преноса заседања Народне Скупштине Републике Србије или у изјавама водећих људи српске политике, који такође имају своје старове и старлете. Истина, квалитет је различит, али је суштина иста – причај, причај, нек се народ забавља, само да се не досети шта треба да уради!
Наш живот све више излази из објективне реалности и улази у свет виртуелне – сајбер реалности где нам се сурова збиља представља као идеализовано и толико жељено благостање, док са великих екрана модерних телевизора, са енормно широким главама и избачених стомака и задњица po X оси због техничке неприлагођености опреме за пренос сигнала у формату 16:9, слушамо предивне „истине“ које неоdољиво асоцирају на стихове песме “What a Wonderful World” из култног филма Виктора Флеминга “The Wizard of Oz”.
Да смо дошли до стања у којем се нема где ниже, говори чињеница да су пензионери постали последњи и крхки висећи мост спаса изнад амбиса будућности, којим истрошени политичари притешњени суровим захтевима запада покушавају да се одрже колико - толико на власти и некако пређу на другу страну, која значи још четири године лагодног живота.
Пензионерима се нуди све и свашта а највише се иде на карту носталгије! Нуде им се нове левице, препороди, подсећа на прве љубави са радних акција, куца на врата домова за старе особе ( а не каже се ко су ти срећници који могу да плате те домове), играју друштвене игре док у себи мисле који им све то треба да се замлаћују са некаквим људима из домова стараца! Није далеко дан када ћемо да видимо како политичари играју и „Гламочко глуво коло“ са пензионерима, што би у нашој ситуацији било прилично адекватно представљање у предизборној кампањи јер одавно ништа смислено не чујемо.
Војни пензионери су посебна прича! Да буду посебни, радило се дуго на томе. Добре плате(?), добри станови који су се мењали када треба да их крече(?), необразовани и некултурни(?), безобразно добре пензије(?) и на крају им актуелан власт дала повишицу пензије у просеку од 300.000 динара(!?). А истине су сасвим другачије, заправо супротне. Војни пензионери су највећи губитници, избеглице, без станова, разорених породица, са многу самоубистава, са трајним емоционалним поремећајима, материјално доведени до борбе за голи живот, и на крају им је противно свим цивилизацијским и међународно-правним нормама противуставно укинут део пензије зато јер су неке наше политичке пропалице које су на власт дошле са улице, или слубеници из Њујорка и 10 Downing Street тако хтели?!
Да ли је неко, из Владе Србије, спреман да објасни чињеницу шта је радио господин Former British prime minister Tony Blair, који је лични и стари пријатељ господина генерала армије Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Gordona Keer-a, у Влади Србије, или треба да објасним да ми је, својевремено, први обавештајац Велике Британије, тада бригадир Гордон Кеер рекао још давне 1999. године како ће се догодити 5.октобар 2000.године и како ће господин Тони Блер касније доћи у Србију као саветник за одређена питања око евроатланских интеграција Србије!?
И све је то био добро осмишљен план ( и још увек је), за разбијање војне силе Републике Србије. Нажалост, у томе се и успело јер војни естаблишмент Србије већ у дугом периоду од 15 година није интелектуално способан да се супротстави процесу војног и економског поробљавања Србије која је према Кумановском споразуму прећутно прихватила капитулацију( прочитајте енглеску верзију тог документа која је релевантна у међународном праву)! И све ово што нам се дешава је последица, поданичког и ситносопственичког менталитета људи на власти од 2000. године!
И, као да није крај моралном паду војних пензионера, дозволили су да им се, преко Фејсбука, наметну којекаве локалне „вође“ које нису биле способне да реше ни свој статус, да преко душтвених мрежа препарирају војне пензионера да гласају за странке које у програму имају назови патриотски програм.
Очигледно је да медија мајстори добро знају да су војни пензионери, дубоко незадовољни јер су били спречени вољом политичара да одбране тадашњу СФРЈ а тиме и спрече властиту голготу, лак плен ако им се понуди пропатриотска опција.
Уместо да се окупе око људи који могу да их озбиљно организују у снажан фронт борбе за властите и интересе Србије, на принципима модерне и Србији аутохтоне социјалдемократије, они наивно улећу у привид учествовања у политичком животу странака чији поједини лидери већ деценијама живе прави живот у иностранству а у Србију долазе на седнице Скупштине или да дају изјаве за јавност.
Војни пензионери, научени на потребу да имају вођу, прилично неспособни да схвате суштину друштвених процеса који се дешавају пред њиховим очима, тако постају лак плен у борби за гласове, а сатисфакцију за оно што нису учинили, а требали су, виде у организовању трибина сајбер ратника, експлоатишући теме старе 30. година, за потребе појединих странака!