Пише: Теодосије

Блажо Шарановић је директор Управе за имовину у Црној Гори, можда мало ко и да зна за њега, али Закон о такозваној слободи вјероисповијести против којег су стотине хиљада људи у Црној Гори некако и овог анонимног човјека доводи на позорницу јавности или стида.

Дакле, човјек са овим именом и презименом и функцијом у Влади Црне Горе је изјавио између осталог и ово: ,,Шта је то мотивисало поједине катастре да могу уписати имовину на Српску православну цркву?“.

Дакле, ријеч о мотиву, а не о праву (Црна Гора истражује мотиве).

Да појаснимо психолошки: мотив је чињеница или фактор који покреће одређено лице на конкретно (субјективно) понашање, а не да ли је нешто законито. Могли би закључити још и више – да катастри одлучују на основу мотива наклоности или ненеклоности, што је могуће и тачно, иако у то не желим да вјерујем, а не на основу закона.

Поменути господин мислећи да брани власт и да јој поданички служи је саопштио највећу оптужницу против власти Црне Горе – да њени управни органи не примјењују закон него мотиве (за разлику од субјективности мотива, закон је објективно опште важећа норма на коју мотиви не могу утицати) и да није важно шта је по закону, већ који је мотив био, јер мотиви нијесу сви исти.

Рецимо када би теорија владавине мотива била на снази, а не нужна владавина права, онда је важно сазнати који је мотив на снази, а не који закон и која законита одлука Катастра. У том смислу није, дакле, важно да ли је правно неспорни упис својине у корист СПЦ законит, већ да ли је мотив легитиман.

Е, ту ћемо стати, јер овдје по други пут овај, очигледно жртвовани, бранилац Милове империје потврђује сву несигурност, аутократизам и приватизованост власти Црне Горе.

Уколико треба утврдити мотиве Катастра, како овај збуњени адвокат власти говори, то значи да би у случају да је мотив био исправан, независно од закона ствар и могла да се ,,разумије“ и прихвати.

Мотив може бити различит,  пријатељски, непријатељски, политички по налогу власти или скривено опозициони у дубокој држави, даље може бити интересни (коруптивни), као и идеолошки (вјера у Бога) – све то и друго могу бити мотиви.

За разлику од закона који важи једнако за све, мотив даје управо поруку да за све није исто, јер мотиви се мијењају зависно од околности, тако исти људи на челу са Милом у вријеме своје власти имали су мотив (по ,,учењу“ Шарановића) да допусте мотив катастра да упише законито власништво СПЦ, као што је данас њихов мотив да испитају мотив Катастра зашто је примијенио закон, а не закашњело ,,пробуђени мотив“ да је примјена закона у вријеме 2000. сумњива због мотива, а не због закона који је неспорно био примијењен.

Као што је очигледно, високи државни бирократа Шарановић покреће овом изјавом процес против Катастра и његових мотива које је Мило заборавио, као што му није стало ни до закона ако не служи њему.

Шарановић и не слути да је направио још једну грешку која ће га вјероватно коштати каријере, а то је да је објавио мотиве у истрази мотива независно од начела законитости којом показује да Црна Гора није ни правна, ни земља закона, већ субјективне воље и личних мотива Господара.

Зато се таквој власти и ближи крај независно од тога што су многи навикли да је воља Ђуконовића важнија од воље народа, а мотив његовог рата против православља значајнији од свих европских конвенција, устава и законских норми.

https://www.in4s.net/protiv-zdravog-razuma/