Autor Bolen: ČEKAJU VOJSKU RAŠIRENIH RUKU:
Pirot i Požega otvaranje kasarni vide kao razvojnu šansu!
Vojni penzioneri podržali inicijativu
To bi za Pirot bio veliki dobitak i mi ćemo učiniti sve da se ova ideja i realizuje. Jer, građani još pamte vremena kada je ovde bilo više hiljada vojnika, pa se vikendom nije moglo ući u prodavnice, kafane i poslastičarnice. Bilo je posla u svim gadnjama, kaže gradonačelnik Pirota Vladan Vasić
PIROT - Na najavu ministra odbrane Bratislava Gašića, da bi nekada čuvena kasarna „Treći pešadijski puk“ ponovo mogla da primi vojsku, koja je odavde otišla 2006, prvi je ragovao gradonačelnik mr Vladan Vasić, procenjujući da bi to bilo ravno otvaranju jedne velike fabrike.
- Pirotska kasarna bila je jedna od najcenjenijih i najvećih u nekadašnjoj SFRJ. Kada je reč o ekonomskoj strani njenog ponovnog aktiviranja, to bi za Pirot bio veliki dobitak i mi ćemo učiniti sve da se ova ideja i realizuje. Jer, građani još pamte vremena kada je ovde bilo više hiljada vojnika, pa se vikendom nije moglo ući u prodavnice, kafane i poslastičarnice, koje je vojska subotom i nedeljom „okupirala“. Bilo je posla i prometa u svim radnjama - kaže Vasić
Ideju podržavaju i nekadašnji oficiri koji su službovali u Pirotu.
U Udruženju vojnih penzionera kažu da je to dobro i sa strategijskog stanovišta, a njihov potpredsednik, potpukovnik Mladen Križan, smatra da bi stacioniranje vojske dobro došlo u vanrednim situacijama, kao što su požari i poplave...Ali, osim kasarne, iza vojske - koja je povučena sa obrazloženjem „da je preblizu granice sa Bugarskom“ - ostale su i karaule u Visočkoj Ržani, Dojkincima, Toplom dolu, Dimitrovgradu... Najveći deo tih objekata je neiskorišćen, dok je Dom vojske u centru Pirota, proteklih godina, zamenjen za stanove koje će dobiti vojni penzioneri i oni koji su još u službi.
Posle čitave decenije, i stanovnici grada na Skrapežu ponovo će se družiti sa momcima i devojkama u maskirnim uniformama.
U veliku kasarnu koja je, za razliku od mnogih, dobro očuvana uskoro stižu pripadnici 22. pešadijskog bataljona. Popunjavanje jedinice i sve ostale pripreme za pokret su u toku - potvrđeno je iz nadležne komande - a vraćanje vojske u požešku kasarnu poklopilo sa stavljanjem u funkciju zgrade bivšeg Doma JNA, što je još pre godinu dana najavio predsednik opštne Milovan Mićović.
- Još 2010. pokrenuli smo postupak da otkupimo taj objekat, koji je plaćen 12 miliona dinara, a još toliko ulažemo u njegovu kompletnu rekonstrukciju. Ubuduće, Dom sa svojih 600 kvadrata služiće za kulturne i sadržaje namenjene mladima - kaže Mićović.
Zasada se zna da će u prizemlju biti jedna galerija i deo sadržaja Kulturnog centra. Sprat će koristiti polaznici odeljenja muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“ iz Užica.
Autor Branislav
"Какав, бре, Цанкар и Моцарт, какви лимеси, треба да знаш да ореш и вршеш" (Добривоје Будимировић Биџа)
Слободно се може рећи да би сви градови у Србији повратак војске дочекали раширених руку.
Сећам се догађаја од пре скоро двадесет година.
Мој сестрић био је на обуци у Свилајнцу. Као и сваки добар ујак одем на његову војничку заклетву. И да додам дошао сам у цивилу, нисам хтео да му правим протекцију. После заклетве сретох неке колеге. Када су официри чули да им је ту колега из Београда удостојише ме пажње достојне најближег рода.
Упознаше ме и са градоначелником Свилајнца, чувеним Добривојем Будимировићем Биџом. Уз ручак и разговор он ме понуди да заједно са сестром и братом преноћим у хотелу у Свиланцу. И све на рачун општине. Не хтедох да будем на терету, изговорих се да морам назад и тако се опростисмо.
А ево неколико цртица о чувеном Биџи који сада као и ми крцка пензионерске дане.
Биџа се родио 1947. године, у селу Лукавици, недалеко од Свилајнца. На Пољопривредном факултету у Земуну дипломирао је са просечном оценом 9,98. Студије је окончао пре рока, за три и по године, па је већ у својој 22. почео да ради. Годину дана је био асистент на предмету пољопривредна механизација.
Био је питомац Школе резервних официра у Билећи, где је проглашен најбољим питомцем 38. класе. Из војске је изашао као поручник, а данас има чин потпуковника.
Posle angažmana u beogradskom „Agroeksportu", kada je fabrika pucala od posla i imala 176.000 svinja i 79.000 junadi u tovu, а он астрономску. плату, ипак се 1980. године прихватио вођења готово пропале пољопривредне школу у Свилајнцу, коју је некада похађао
„Све професоре сам прво натерао да скину кравате, да засучу рукаве и очисте подрум, а онда сам смањио број часова из општих предмета: српског, математике, музичког... Какав, бре, Цанкар и Моцарт, какви лимеси, треба да знаш да ореш и вршеш...”
Након три године, Биџина школа је проглашена за најбољу у свету, испред једне немачке и једне италијанске пољопривредне школе.
Политиком је почео да се бави још 1968 када је према сопственом тврђењу био један од најзапаженијих учесника студентских демонстрација. „Знате ону црвену цистерну ’там‘ која је ишла на челу колоне...е, ја сам је возио”. После тога се учланио у Савез комуниста, а 1989. и у СПС. Са Милошевићем се разишао средином деведесетих, када је госпођа Марковић почела да формира ЈУЛ. Данас је члан ПУПС-а.
„Zbog lucidnih opaski i nesvakidašnjeg nastupa u javnosti, po Dobrivoju Budimiroviću nastao je i termin „bidžizam". Dao je prilično tačnu definiciju srpskog mentaliteta:
Srbin dve stvari ne može da oprosti drugom Srbinu - uspeh i da mu neko voli ženu. " (цитат из политике.)
И какве сад везе има Биџа. Па има поготову онај текст из наслова.
Треба да знаш посао којим се бавиш, а треба и да скинеш кравату, засучеш рукаве, очистиш подрум, итд...
Широј јавности је непознато да је "реформу" Војске СРЈ са наше стране припремала екипа у којој је највиши чин био потпуковник. Наш генералштаб био је искључен, а "реформом" је руковдио један британски генерал. Резултат смо видели.
Што се тиче Пирота и Пожеге добро је да се неко сетио да тамо врати део Војске Србије. Поготово у светлу изјава господина Реџепа Тајипа Ердогана.
Војска се враћа, макар и симблично.
Па сви знамо да је Пирот био у зони одговорности Нишког, а Пожега у зони одговорности Ужичког корпуса и у оба града биле су јединице ранга бригаде. А свих 7 корпуса, па и ова два, расформирани су у оквиру "рефрми" система одбране.
Знамо ми да је најбоље имати професионалну војску. И сам сам служио у јединици која је професионализована још 1994 године. Али да ли неко стварно озбиљно мисли да су 4 бригаде довољне за одбрану Србије.
Ево шта каже гсподин Лазански поводом поплава: facebookreporter.org/2014/05/22/лазански...ила-много-мања-да-во
Пожелимо све најбоље Војсци Србије која се иако драстично смањена достојно исказала 2 пута ове 2014 године.
Први пут за време поплава, а други пут величанственом парадом за дан ослобођења Београда.
Пожелимо јој да да се врати на ниво корпуса и да добије најмодерније наоружање.
Држави Србији препоручејемо да врати обавезно служење војног рока, будући да је евидентно да ми за професионалну војску потребне величине немамо пара.
Успут да напоменем да је обавезно служење војног рока укинуто, али је упис у војну евиденцију обавезан www.dnevnik.rs/drustvo/vojska-nije-obave...jna-evidencija-jeste
Дакле нисам те обучио ни из пушке да пуцаш, али ако затреба зовем те. Неморално зар не ?
И зато да поновим захтев за враћање обавезног служења војног рока.
KOMENTAR: Milovan
Kolege Bolen i Branislav svojim pisanjem, nadam se , bude uspavanu vojno penzionersku populaciju i otvaraju pitanje, da li mi treba da se samo bavimo sobom ili malo više ili pretežno, zbivanjima oko nas, braneći ono što smo stvorili, imajući u vidu u kavom okruženju živimo, čime u punoj meri treba da vodimo brigu o sudbini naših pokolenja. Danas se sve zbiva u politici, gde smo tu mi?