Аутор Болен
ГОЛУБОВИ ПИСМОНОШЕ
Некадашњи британски премијер и политичар, Винстон Черчил, својевремено је рекао: „Ако желиш нешто да заташкаш, онда формирај комисију“.
Прошло је четрдесет и пет дана од како је Главни Одбор УВПС формирао радну групу за припрему јавних протеста против РФ ПИО и Владе Републике Србије.
Без конкретних задатака, без датума и рокова, ова не(радна) група и дан данас се не оглашава, као ни они који су је формирали.
Уместо било какве информације у вези с овим, шта се ради и докле се стигло, руководство УВПС са председником Драгањцем на челу, ПОНОВО креће провереним и утабаним стазама замајавања, те ових дана упућује голуба писмоношу са „још једним АПЕЛОМ министарствима Владе Републике Србије“.
Нешто пре тога огласио се и господин Арсеновић, постављајући писменим путем посланичко питање председнику Владе.
Тема овог чланка је управо то посланичко питање.
Чудан је, и у најмању руку нелогичан начин на који господин Арсеновић поставља посланичка питања. Они који то иоле пажљивије прате, не могу се отети утиску да он уопште не жели да добије одговор на своје питање.
Наравно, ово се односи само на питања везана за војне пензионере.
О чему се заправо ради?
Дана 31.07.2014.године Главни одбор УВПС донео је низ закључака међу којима и онај о формирању радне групе за организацију протеста, због неусклађивања пензија.
Истог дана, у складу са Пословником Скупштине републике Србије, у парламенту се од 16,00 до 19,00 часова врши постављање посланичких питања. Присутни су премијер Александар Вучић и готово сви министри.
Десет народних посланика поставило је двадесет и два посланичка питања, али НЕ и господин Константин Арсеновић.
Уместо тога, дана 23.августа ове године, на сајту УВПС појављује се информација да је господин Арсеновић „упутио посланичко питање председнику Владе", значи писменим путем, али се НЕ НАВОДИ ДАТУМ КАДА ЈЕ ТО УЧИНИО?
Намеће се логично и неизбежно питање: ЗАШТО ГОСПОДИН АРСЕНОВИЋ ТО ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ НИЈЕ ПОСТАВИО УСМЕНО, КАДА ЈЕ ТАЈ ИСТИ ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ СЕДЕО УДАЉЕН ОД ЊЕГА ЈЕДВА НЕКОЛИКО МЕТАРА, И КАДА ЈЕ ИСТОГ МОМЕНТА МОГАО И МОРАО ДОБИТИ КАКАВ ТАКАВ ОДГОВОР НА ПОСТАВЉЕНО ПИТАЊЕ?
Шта каже Пословник о раду Скупштине у вези овога?
Члан 206.
На усмено постављено посланичко питање, Влада, односно министар, усмено одмах одговара. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику, у року од осам дана од дана када је питање постављено.
Члан 207.
После датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише три минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору, у трајању од највише дваминута.
Дакле, као што се види могао је господин Арсеновић да коментарише и премијеров одговор на своје питање, могао је да постави и допунско питање, могао је и да се изјасни о одговору на допунско питање.
Могао је упознати премијера и министре да је Главни одбор УВПС(чији је он члан) БАШ тога дана донео ЗАКЉУЧАК о организовању протеста против Владе и РФ ПИО.
СВЕ ЈЕ ТО МОГАО, АЛИ ЈЕ ПРВО МОРАО ПОСТАВИТИ ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ.
А НИЈЕ!
НИЈЕ УРАДИО НИШТА!
НИЈЕ ХТЕО ДА УРАДИ НИШТА!
А да јесте, данас би, сасвим сигурно, много тога било јасније и извесније, јер су сви који су поставили посланичка питања добили веома опширне одговоре од премијера и министара, па не би ни господин Арсеновић остао ускраћен за исти.
Уосталом, овако је премијер закључио одговарање на посланичка питања:
„Хвала вама на томе што сте нас данас саслушали. Очекујем да нас пропитујете сваког месеца на крају сваког четвртка ...“(Из стенографског записа преузео Болен)
Знао је господин Арсеновић да из Скупштине иде директан ТВ пренос, знао да га гледају хиљаде и хиљаде војних пензионера. Могао је те вечери код њих „поентирати“ и колико толико оповргнути приче како УВПС замајава војне пензионере с једне, док с друге стране флертује са влашћу.
МОГАО ЈЕ!
А НИЈЕ!
НИЈЕ ХТЕО!
И онда, када је дан сменио ноћ, и када су вероватно почеле стизати поруке и питања разочараних другова, типа: „Друже Коста зашто синоћ не приупита Вучића за ове наше јаде?“увидевши да су се неки „Власи ипак досетили“ досети се и господин Арсеновић, те брже боље и он шаље „голуба писмоношу“ председнику Владе Србије, тражећи од њега неки хабер за „нестрпљиве“ војне пензионере.
И да ефекат буде потпун освану то као УДАРНА ВЕСТ на сајту УВПС, и готово две недеље није силазила с првог места.
А голуб писмоноша, иако је по Пословнику Скупштине Србије већ одавно требао да се врати са одговором, то никако не чини.
Да ли је на том лету од Трга Николе Пашића до Немањине и назад залутао, дезертирао, или је можда завршио као плен у канџама неког јастреба, тешко је рећи.
Додуше, можда треба „мало“ причекати, јер још се није вратио ни онај голуб што га је господин Арсеновић упутио 19.фебруара 2013.године чак четворици министара у Влади Србије, истим поводом.
Не, не може преко реда, прво „онај“, па „овај“.
Ми, војни пензионери смо стрпљиви, чекаћемо. Ми и иначе увек само чекамо.
А колико ли се тек ових голубова, никада није вратило у улицу Браће Југовића, тешко је и набројати.
Ако је судити по ставовима и понашању руководства УВПС, нема нам друге, и њихов повратак ћемо морати да чекамо.
Е, па има да се начекамо. Па, ко претекне.
Дефинитивно, ови данашњи голубови писмоноше нису више оно што су некад били.
А да господин Арсеновић ипак зна, коме, када и на који начин треба поставити посланичко питање, најбоље говори следећи пример:
Арсеновић: Поднећу оставку ако су моје године проблем
Тањуг | 24. 10. 2013. - 11:13х |
Потпредседник Скупштине Србије Константин Арсеновић изјавио је данас да је спреман да поднесе оставку на ту функцију, ако је разлог за избор још једног потредседника парламента то што неко мисли да он због својих година не може успешно да обавља ту функцију.
Арсеновић је, у оквиру времена за постављање посланичких питања, питао председника парламента да ли су тачни наводи у "Политици" да је разлог за избор новог потпредседника парламента то што он због својих година не може успешно да обавља ту функцију.
„Ако је то један од разлога ја вас молим да поднесем оставку на ту функцију у циљу побољшања рада скупштине и смањења трошкова. Не желим да будем један од разлога због којег се бира нови председник, мада сматрам да то није оправдање и да моје године нису разлог“, рекао је Арсеновић.
Председник скупштине Небојша Стефановић одговорио му је да је поносан на све потпредседнике парламента, да сви они раде свој посао на најбољи начин и да Арсеновићеве године нису сметња, већ да је његово искуство драгоцено.
Жао ми је што је неко помислио тако нешто, ви сте увек добродошли и драго ми је што сте део нашег тима, рекао је Стефановић.
Сваки коментар био би сувишан.
И шта рећи на крају, сем предложити руководству УВПС да уместо излизаних и отрцаних дописа, апела, ургенција и ко зна чега још, за промену, размисли о повећању чланарине за рецимо о,1 одсто ради набавке квалитетнијих врста голубова писмоноша; да голубове на одредишта не шаљу појединачно већ у пару ради веће сигурности; и да успоставе одговарајући степен сарадње са Обласном контролом летења аеродрома Никола Тесла.
Звучи збуњујуће, можда и помало саркастично, али је алузија очигледна, а резултат би био исти.
А ви, поштоване колеге војни пензионери, када ових дана будете шетали улицама или парковима, и застали да нахраните неку групицу голубова, уживајући у њиховој лепоти и раздраганости, присетите се ове приче и покушајте препознати међу њима неког од оних Драгањчевих или Арсеновићевих.
Није тешко, они су врло живописних и „репрезентативних“ боја.
Пренесите им да руководство УВПС и даље стрпљиво, упорно и покорно чека њихов повратак и неке нове вести из Владе.
А и ми заједно с њима, на нашу велику жалост.
И баш сасвим на крају.
Оставим ли по страни све горње метонимије и алегорије, не могу, а да по ко зна који пут не запитам: Хоће ли и када престати ова хипокризија руководства УВПС?
Хоће ли ово самоизабрано позориште, на чијем репертоару се налазе искључиво јалови и празни дописи, ургенције и апели, на које се више нико и не осврће, престати са оваквим начином рада?
Хоће ли његови стереотипни глумци без диплома, икада скинути маске и сићи са дасака које никако и ни по чему не заслужују?