IZBORNA SKUPSTINA UVPS
SA FORUMA, POSAVEC - Kako prodje ko se usudi da kritikuje Udruzeno rukovodstvo
Postovane kolege u prilogu objavljujem svoju diskusiju koju sam pripremio za gore navedeni skup na kome sam bio prisutan kao izabrani delegat-clan Skupstine UVPS 6. saziva (u narednom cetverogodisnjem periodu). O odrzanoj sednici objavu imate na sajtu UVPS pa necu da ponavljam informacije koje se mogu naci tamo. Radi istinitog informisanja moram da dopunim neke pojedinosti.
Poslovnikom je bilo predvidjeno prijavljivanje za diskusiju. Pre pocetka sednice pitao sam g. Vuckovica i Draganjca kome da se prijavim za diskusiju. Dobio sam odgovor da ce to regulisati radno predsednistvo. Radno predsednistvo to nije regulisalo. Nakon sto je predsednik UVPS procitao svoj Izvestaj o radu i predstavnik Nadzornog odbora izneo da je predsednik odbora odsutan i da odbor nema za ovu sednicu nikakvih dopuna u odnosu na pisani Izvestaj koji su sacinili, otvorena je rasprava po ovim dokumentima.
Javio sam se prvi za diskusiju i dobio rec. Diskusiju koju sam pripremio uspeo sam da iznesem samo delimicno (citao sam uglavnom tekst koji je boldovan u diskusiji). Vec nakon pet minuta predsedavajuci je pokusao da me prekine sa obrazlozenjem da za diskusiju imam 5 minuta. Odgovorio sam da nismo utvrdili vreme trajanja diskusija, iako je to bilo predvidjeno poslovnikom i nastavio diskusiju. Ubrzo sam prekinut i po drugi put, ali se na to nisam obazirao. Nakon otprilike ukupno 10 minuta moje diskusije prekinut sam i po treci put i upozoren da sam prevrsio meru. Nastavio sam da citam diskusiju pa mi je tad prakticno oduzeta rec.
O ostalim diskusijama necu da govorim. Ranije navedeni Izvestaji usvojeni su sa dva glasa protiv (jedan kolega i ja) i jednim uzdrzanim.
Izabran je glavni odbor koji broji 37 clanova, od cega je iz Beograda 15 + 4 koji su po funkciji u glavnom odboru (predsednik i potpredsednik UVPS, predsednik i potpredsednik Izvrsnog odbora).
Za predsednika Nadzornog odbora izabran je Stanojevic Dobrivoje, potpredsednika Plazancic Veseljko, a clanovi su Markovic Djordje, Stojkovic Ljilja i Jankovic Tomislav.
Izvinjavam se sto diskusiju nisam objavio sinoc po povratku iz Beograda, ali stigao sam kasno zbog toga sto sam se zadrzao u Beogradu u razgovoru sa g. Miletom Bjelivukom, sa kojim sam se sreo po zavrsenom skupu.
ОСВРТ НА ИЗВЕШТАЈ О РАДУ УВПС ОД 08.06.2010. ДО 20.05.214. ГОДИНЕ И
РЕЗУЛТАТЕ РАДА УВПС У 2013. ГОДИНИ ИЗНЕТЕ У ТЕКСТУ-ЧЛАНКУ
„ПЕЧАТ У ВРЕМЕНУ“ У ВОЈНОМ ВЕТЕРАНУ
Поштоване колеге војни пензионери, цењени гости!
Изнети ставови у овој дискусији нису само моји, они представљају кратак
сиже мишљења и ставова великог броја чланова УВПС и војних пензионера уопште,
из Крагујевца и других места, са којима сам у редовном непосредном и посредном
контакту путем друштвених мрежа и сајтова који се баве проблемима војних
пензионера које користимо у настојању да допринесемо успеху борбе војних
пензионера за ускраћена права.
У својој дискусији осврнућу се критички на Извештај о раду УВПС у
протеклом четворогодишњем периоду и резултате рада УВПС у 2013. години изнете
у чланку „Печат у времену“ у Војном ветерану.
Намера ми је, да освртом на та два текста скренем пажњу и укажем на
покушај прекрајања истине, заобилажењем и извртањем чињеница, а све у циљу
промовисања „успешности“ и „доследности“ УВПС у борби за права војних
пензионера.
Латинска изрека каже: „Facta, facta, non verba!“ (Дела, дела, не речи!).
Нажалост аутори Извештаја о раду УВПС у протеклом четворогодишњем периоду за
ову изреку нису баш много марили. У Извештају о раду УВПС, као и чланку „Печат
у времену“ у коме су изнети резултати рада УВПС у 2013. години, ради се само о
речима, а не делима, односно постигнутим резултатима.
Руководство УВПС своје успехе у раду мери бројем упућених писама, дописа, молби,
иницијатива, захтева, обраћања, ургенција...
На почетку текста „Печат у времену“ пише: „Пред крај једне, а пред почетак
друге године, традиционално се сумирају резултати у протеклом периоду и трасирају
планови за будућих дванаест месеци. УВПС, може се без околишања рећи, испунило
је све постављене задатке“.
Знамо каква је реалност коју живимо, знамо и колико су ограничени домети
Удружења. Међутим, истина је да сваким даном тонемо све дубље, ношени матицом
безнађа између болести и неправде, односно између болница и судница. Зато оцене
руководства да је Удружење испунило све постављене задатке делују непримерено,
поражавајуће и понижавајуће за иоле објективног учесника ове наше суморне приче.
Када би руководство УВПС, ставило на један тас ваге све оно што су војни
пензионери изгубили, само од 2010. године до данас (а имали су или их је следовало),
а на други тас све оно што су у истом периоду добили (или повратили изгубљено),
сигурно би сагледавање стања, извештаји о раду и анализе биле реалније,
објективније и ако хоћете истинитије.
Претеже први тас, јер, изгубили су војни пензионери готово све. Да зло буде веће, све
се то десило у време када је Удружење имало своје представнике у законодавној и
извршној власти, фондовима, одборима, комисијама ... Други тас је безмало, празан.
Када овај други тас превагне у односу на први, моћи ће се говорити о испуњењу
постављених задатака УВПС.
Дуг из периода 2004. – 2007. година није наплатила трећина војних
пензионера. Ти људи имају валидна решења да на тај дуг имају право, али немају
руководство уз чије ангажовање би организација која броји скоро 30.000 чланова
обезбедила остваривање тог права својим члановима.
Руководство УВПС је пропустило да поднесе Тужбу за заштиту колективних права и
интереса својих чланова (11000 војних пензионера) за дуг од 2004. године, који из
разноразних разлога нису поднели појединачну парничну тужбу. Ово се могло
урадити по Закону о парничном поступку који је ступио на снагу почетком 2012.
године, по чл. 494 - 5о5. Тачно је да је ове одредбе Уставни суд половином 2013.
године укинуо али се имало времена. Група војних пензионера је у марту 2012.
године била на разговору код председника УВПС од којег су тражили да по Закону о
парничном поступку Удружење као правно лице поднесе Тужбу за заштиту
колективних права и интереса својих чланова за тај тзв. мали дуг и дуг због
неизвршеног усклађивања пензија за 11,06 %. Добили су одговор да ће видети шта о
томе мисли г. Обренчевић и тиме је све завршено.
Како сада обезбедити остваривање тог права? Свим расположивим средствима,
укључујући и мирне протесте. То право није нешто од јуче, него дуг који држава не
решава већ девет година.
2008. године извршена је ВЕЛИКА СМИШЉЕНА ПРЕВАРА војних
пензионера да немају право на ванредно усклађивање пензија за 11,06 одсто.
То су упорно тврдили Фонд СОВО, касније РФ ПИО (са својим газдом ПУПС),
Министарство рада и социјалне политике (са истим газдом), па и УВПС, да би им се
касније прикључили и готово сви судови (уз часне изузетке), сем Уставног суда.
Оно што боде очи, што је несхватљиво и неприхватљиво, јесте чињеница да се
руководство УВПС, по питању самог усклађивања пензија за 11,06 %, дистанцирало
од мишљења чланства (и осталих војних пензионера) готово три године, а када је у
питању превођење војних решења о пензионисању на цивилна решења по Закону о
ПИО којим би сваком војном пензионеру били одређени лични бодови руководство
Удружења и дан данас избегава да уопште помене тај проблем.
Војничким речником речено, ми смо 01.01.2012. године „прекомандовани“ из Фонда
СОВО у РФ ПИО некаквом недореченом „НАРЕДБОМ О ПРЕКОМАНДИ“. Оно што
је спорно је чињеница, да до данас НИЈЕ ДОНЕТА „НАРЕДБА О НАШЕМ
ПОСТАВЉЕЊУ“ у РФ ПИО, којом би, између осталог, бодови који су важили у
Војсци и који су укунути 01.01.2008. године, били преведени у личне бодове које
имају сви остали пензионери у Србији.
БЕЗ „НАРЕДБЕ О ПОСТАВЉЕЊУ“ НЕ ВАЖИ НИ „НАРЕДБА О ПРЕКОМАНДИ“.
О томе се овде ради.
ЗАТО ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ ДАНАС, НИСУ НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ,
НЕМАЈУ АДЕКВАТНО, ПРЕВЕДЕНО И У ПРАКСИ ПРИМЕЊИВО РЕШЕЊЕ О
ПЕНЗИОНИСАЊУ ОД СТРАНЕ РФ ПИО.
НЕ РАДИ се овде о случајности, пропусту администрације и томе слично. Правно
речено у питању је „dolus malus“ (СМИШЉЕНА ПРЕВАРА).
Намећу се логичка питања:
1. КАКО је могуће да РФ ПИО обрачун и усклађивање пензија врши на један начин
војним пензионерима (аналогијом), а другом методологијом свим осталим
пензионерима у Србији?
2. ЗАШТО РФ ПИО војним пензионерима не жели да изврши превођење војних
решења која су у непостојећим бодовима на цивилна решења?
3. ЗАШТО УВПС не покреће то питање код РФ ПИО и других надлежних органа?
У осврту на најновију Одлуку Уставног суда, у вези ванредног усклађивања
пензија за 11,06 %, у раније наведеном чланку је између осталог написано: „Изражавамо
уједно жаљење што одговарајући државни органи НИСУ БЛАГОВРЕМЕНО
ПОСТУПИЛИ У СКЛАДУ СА НАШИМ УПОЗОРЕЊИМА И ПРЕДЛОЗИМА. Тиме би
била избегнута ВЕЛИКА ШТЕТА“.
Да ли је баш тако, ко јесте, а ко није, благовремено поступио и по чијим упозорењима и предлозима види се из следећих чињеница.
- Дана 31. јануара 2008. године, због недовољно информација, а на инсистирање чланства,УВПС је упутило допис директору Фонда СОВО, Министру одбране и Министру рада и социјалне политике у коме се захтева да се изврши и усклађивање војних пензија за 11,06%.
- Дана 25. марта 2008. године одговорио је Фонд СОВО, образлажући како се ради о
ванредном усклађивању и довођењу цивилних пензија на ниво од 60 % просечне плате и да се то усклађивање НЕ МОЖЕ применити на КВП.
- Дана 23.априла 2008. године одговорило је Министарство рада и социјалне политике,које у свом одговору, између осталог каже да због чињенице да у претходној (2007) години КВП нису били у постојећем систему ПИО, НЕМА ОСНОВА за примену ванредног усклађивања војних пензија.
- Крајем октобра 2009. године, суочени са великим бројем захтева од стране војних
пензионера за доношење Решења о усклађивању пензија од 1. јануара 2008. године за
11,06 %, Фонд СОВО шаље допис УВПС где се позива на мишљење Министарства рада и социјалне политике, поново објашњава зашто војни пензионери НЕМАЈУ ПРАВО НА ПОМЕНУТО УСКЛАЂИВАЊЕ, и моли УВПС, да преко својих општинских одбора
обавесте војне пензионере о напред наведеном, да би се избегло, како кажу,
НЕПОТРЕБНО подношење захтева.
- Тим поводом Извршни одбор Главног одбора УВПС, ОДМАХ доноси и објављује своје мишљење, које гласи: „САГЛАСНИ СМО СА СТАНОВИШТЕМ ФОНДА СОВО И АРГУМЕНТАЦИЈОМ НА КОЈОЈ СЕ ЗАСНИВА, САДРЖАНОМ У НАПРЕД ЦИТИРАНОМ АКТУ“. После готово пуне две године од ванредног усклађивања пензија цивилним осигураницима, мишљење руководства УВПС је апсолутно ИДЕНТИЧНО са становиштем надлежних државних органа. Дакле - НЕМАМО ПРАВО.
Чему онда изражавање горе наведеног жаљења? Логичније би било да су поменути
државни органи, а пре свих Фонд СОВО, изразили задовољство, па и захвалност, што је руководство УВПС БЛАГОВРЕМЕНО ПОСТУПИЛО У СКЛАДУ СА ЊИХОВИМ СТАВОВИМА И ПРЕДЛОЗИМА.
- 2010. година протекла је у чутању УВПС, односно тоталном мраку, по овом питању, а читава 2011. и половина 2012. године у писању петиција, притужби и надмудривању саУправним судом.
- Дана 13. септембра 2012. године, на свечаној академији поводом прославе 19.
годишњице УВПС, председник УВПС каже: „Ванредно усклађивање пензија од 1. Јануара 2008. године за 11,06 % није примењено за војне пензионере, ИАКО ЈЕ ПРОПИСИМА РЕГУЛИСАНО ДА СЕ ТО УСКЛАЂИВАЊЕ ОДНОСИ НА СВЕ ПЕНЗИОНЕРЕ.“ Дакле -ИМАМО ПРАВО.
Само, није јасно о којим се то „прописима“ ради када у међувремену није донет ниједан нови пропис, а да је везан за ово усклађивање, те тако испаде да војни пензионери, на часну реч руководства УВПС, из „НЕМАМО ПРАВО“ пређоше у „ИМАМО ПРАВО“.
Дана 9. априла 2013. године, на Скупштини УВПС, у поднетом извештају о
раду у протеклих 12 месеци, између осталог се каже: „УВПС и већина КВП, ВИШЕ
ОД ПЕТ ГОДИНА настоје да остваре право на ванредно повећање пензија за 11,06%,
од 1. јануара 2008. године.“ Шта би са оним „Мишљењем“ руководства УВПС с краја
2009. године да војни пензионери немају право на поменуто усклађивање:
„САГЛАСНИ СМО СА СТАНОВИШТЕМ ФОНДА СОВО И АРГУМЕНТАЦИЈОМ
НА КОЈОЈ СЕ ЗАСНИВА, САДРЖАНОМ У НАПРЕД ЦИТИРАНОМ АКТУ“ То
мишљење се никако не уклапа у тих „више од пет година“. Неминовно, следе
питања:
1. Каква порука је преко „Мишљења“ руководства УВПС послата војним
пензионерима крајем 2009. године?
2. Колико војних пензионера је веровало „ставу“ свог Фонда СОВО и „мишљењу“
свог Удружења и није покренуло ни управни ни парнични поступак?
3.Колико војних пензионера је умрло у том уверењу, у периоду док је „Мишљење“
било на снази, а да није покренуло никакав поступак?
4. За колико војних пензионера је, због покренутих управних поступака на којима је
Удружење касније инсистирало, још увек у прекиду парнични поступак?
5. Колико војних пензионера је због „Мишљења“ и осталих пропуста Удружења
ушло у период застаревања дела потраживања?
6. Колико војних пензионера је, морално и материјално исцрпљених, прекинуло
управне и парничне поступке и дигло руке од свега?
Горе цитирана изјава о борби дугој више од пет година, само је један у низу примера,
како се, рачунајући са фактором протока времена и заборава покушава прикрити
истина.
Цитирам „Било је у нашем удружењу и ставова да у дуготрајном процесу за
остваривање закинутих права треба применити радикалније мере, укључујући и протестеу престоном граду. РУКОВОДСТВО УВПС СЕ МЕЂУТИМ, ОД ПОЧЕТКА
ОПРЕДЕЛИЛО за поступак у којем ће бити примењена сва легална и легитимна права,пре свега уз поштовање правне процедуре до највише домаће судске инстанце, а уколиконе би дошло до праведног расплета, за правду би смо закуцали и на врата европског судаза људска права“. (чланак „Печат у времену“)
Да ли је баш тако? Наравно да није. Ово је још једна неистина и манипулација војнимпензионерима.
Ево, КАДА ИШТА је руководство УВПС закључивало по овом питању.
- Дана 21. априла 2011. године на редовној Скупштини УВПС једногласно су усвојени„Тежишни задаци органа Удружења“, где се под редним бројем 6. наводи: „У случајудаљег игнорисања на Уставу и закону заснованих иницијатива и захтева, односно кршењаправа КВП, подносити кривичне пријаве против одговорних лица, КАО ИОРГАНИЗОВАТИ ЈАВНЕ ПРОТЕСТЕ.“
На крају стоји: „Напред наведене задатке ДУЖНИ СУ ИЗВРШАВАТИ СВИ ОРГАНИУВПС, сваки у оквиру својих статутарних надлежности“.
- Дана 29. марта 2012. године, на Скупштини УВПС, опширно излагање председник
УВПС завршио је речима: „Несумњиво је да треба наставити са свим досадашњим
облицима борбе за очување и побољшање статуса КВП, али то очигледно није довољно.
Стога, у наредном периоду треба разматрати и у складу са актуелним условима применитии друге облике, обраћање међународним институцијама, иницирање кривичнеодговорности због кршења права КВП, ЈАВНЕ ПРОТЕСТЕ, БЛОКАДЕ и друго“.
- Дана 26. јуна 2012. године одржана је седница Главног одбора УВПС на којој је донетаОдлука о мерама и поступцима за враћање укинутих права.
У тачки 3. Одлуке стоји: „ОРГАНИЗОВАНО ПРИСТУПИТИ ПРИПРЕМИ ЈАВНОГ
ПРОТЕСТА ИСПРЕД ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ УКОЛИКО СЕ НАВЕДЕНИ
ЗАХТЕВИ НЕ ИСПУНЕ“.
У тачки 4. Одлуке стоји: „ОБАВЕЗУЈЕ СЕ ИЗВРШНИ ОДБОР да у складу са овом
Одлуком припреми Захтеве Влади републике Србије, Министарству одбране и Фонду заСОВО и ДА ЗАПОЧНЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРИПРЕМЕ ЗАСПРОВОЂЕЊЕ ЈАВНОГПРОТЕСТА“.
Ако је и било дилеме, овим је разрешена. Сада је потпуно очигледно да руководство
УВПС ЈЕСТЕ заговарало протесте. Али, како то често бива, једна дилема рађа друге две.
Поставља се питање, ЗАШТО је аутор чланка у „Ветерану“ напрасно„ЗАБОРАВИО“ штаје не тако давно говорио и шта су органи УВПС закључивали и одлучивали?
И друго,ЗАШТО се покушава „ОДРЕЋИ“ тога?
Можда одговор лежи у уверењу многих војних пензионера, да руководство УВПС
НИКАДА НИЈЕ БИЛО НИ БЛИЗУ НАМЕРЕ ДА СТВАРНО ОРГАНИЗУЈЕ И СПРОВЕДЕПРОТЕСТЕ. Руководство УВПС је на тај начин само манипулисало војним пензионеримакоји су захтевали конкретне, радикалније мере и потезе, а не празне речи, подизало тон итензију, претећи „празном пушком“.
Како год било, и које год средство да је у питању, да ли „заборав“ или „одрицање“, циљ јеисти: величање успеха којих нема, стварање фикције да се нешто ради и оно најгоре,УПОРНО ПРИКРИВАЊЕ ИСТИНЕ кад год она није у функцији тих циљева. Такваманипулација војним пензионерима и њиховим захтевима не сме да има прођу, нити паксаучеснике у нама. Немамо право на ћутање, још мање на прећутно одобравање таквогпоступања, тапкања у месту и самосаплитања.Ћутање би у овом случају билосаучесништво.
Здравствено осигурање војних осигураника се спроводи на основу интерних
наређења која су произвољно написана и нису доступна нама, војним пензионерима,
тј. корисницима услуга. Постоји пет Наређења о издавању лекова на конзилијарни
начин. Наређења, свих пет, су написана у произвољној форми мимо било ког
законског основа, а Удружење не реагује. Необавештени теба да знају да се и сада
здравствено осигурање спроводи по Закону о Војсци Југославије и требали би да нам
на рецепт издају сваки потребни лек, па и Витамин Ц.
Заказивање прегледа, операција, снимања на свим нивоима ради се по неким
прописима који нису знани, ни доступни, нама корисницима услуга. А то значи за
некога све, и то одмах, а за остале шта претекне. О миту и корупцији, као и
јавашлуку немам намеру да елаборирам.
Посебно је интересантан Извештај Надзорног одбора о извршеној контроли
материјално-финансијског пословања. Исти нема тежину чак ни Финансијског
извештаја који Општински-градски одбори достављају руководству Удружења
тромесечно, јер не садржи уопште елементе по којима се врши анализа прихода и
расхода, односно утрошка средстава по свим основама – трошковима, што је
недопустиво. Чланство Удружења има право да зна и мора бити до детаља упознато
на који начин, за које намене, ко и колико је потрошио средстава, посебно оних
прикупљених од чланарине. Мислим да је расподелом средстава прикупљених од
чланарине Извршни одбор ГлОд (83 % - себи, 17 % - свима осталима) само показао и
доказао коштање апаратуре. Испада да су Фонд за помоћ Општинским-градским
организацијама Удружења, Фонд за социјалну у хуманитарну помоћ, као и
претплата на лист „ВЕТЕРАН“ само изговори да би се управљало са 83 %
прикупљене чланарине (без осталих прихода) у име чланства.
Да закључим: Ако је руководство УВПС сигурно у своја дела, постигнуте
успехе у раду, законитост финансирања и трошења финансијских средстава, како то
наводи у својим анализама и извештајима, зашто сва значајнија документа УВПС не
учини јавно доступним свим војним пензионерима на сајту УВПС и не отвори на
сајту форум, који неће бити цензурисан као што су сада цензурисани коментари
посетилаца сајта, и тако омогући неку врсту јавне дебате војних пензионера о својим
извештајима, анализама и уопште раду УВПС, па да чују глас и оних који не деле
мишљење руководства УВПС.
Поштоване колеге, уколико желимо да се УВПС у наредном периоду не осипа и своје
деловање унапреди морамо хитно наћи компетентне људе у УВПС, па и ван њега,
који ће потражити и наћи одговоре на конкретна питања:
1. ЗАШТО НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ У ОВОЈ ЗЕМЉИ ИЗБЕГАВАЈУ
КОМУНИКАЦИЈУ СА УВПС?
2. ЗАШТО РУКОВОДСТВО УВПС НЕМА ПОТРЕБАН КРЕДИБИЛИТЕТ И
КАПАЦИТЕТ ДА СЕ НОСИ СА АКТУЕЛНОМ СИТУЦИЈОМ И СПРЕЧИ
НАСИЉЕ НАД ПРАВИМА ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА?
3. ЧЕМУ СЛУЖИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ УВПС НА КОЈУ СЕ РУКОВОДСТВО
ПОЗИВА?
4. ИМА ЛИ У РУКОВОДСТВУ УВПС ФУНКЦИЈОМ, ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ
ОДГОВОРНИХ ЗА ОНО ШТО ЈЕ ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА СНАШЛО ВОЈНЕ
ПЕНЗИОНЕРЕ ИЛИ СУ ЗА СВЕ КРИВИ ДРУГИ?
5. ИМА ЛИ ЗА ТАКВО СТАЊЕ МОРАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ У РУКОВОДСТВУ
УВПС И КАКО СЕ ОНА МАНИФЕСТУЈЕ?
6. ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА БИЛО КО ОД ЧЛАНОВА УПУТИ АРГУМЕНТОВАНУ
КРИТИКУ НА РАЧУН РУКОВОДСТВА УВПС И ЊИХОВОГ РАДА ПРЕКО
„ВОЈНОГ ВЕТЕРАНА“ ИЛИ САЈТА УВПС?
7. КАДА ЋЕ ЧЛАНСТВО УВПС БИТИ У ПОЗИЦИЈИ ДА ИМА КОНКРЕТНЕ
ПОКАЗАТЕЉЕ ПО РАСХОДИМА ЗА КОЈЕ НАМЕНЕ СУ ПОТРОШЕНА
ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА КОЈИМА РАСПОЛАЖЕ УДРУЖЕЊЕ, КОЈЕ
ПОЗИЦИЈЕ У УВПС СУ ПЛАЋЕНЕ И КОЛИКО, КОЛИКА СУ СРЕДСТВА
ИСПЛАЋЕНА РУКОВОДИОЦИМА УДРУЖЕЊА КРОЗ ДНЕВНИЦЕ И НА ДРУГЕ
НАЧИНЕ?__