ВЕСТИ

Epirijski rezultati merenja indeksa

jada

i bede.

  Rajko Krajišnik

 Polazimo od stava i definicije Indeksa bede koga je formulisao Steve Hanke sa univerziteta u Baltimodu:

Indeks bede predstavlja jednostavan zbir nezaposlenosti, inflacije i kamatne stope koja se naplaćuje privatnom sektoru za kredite, umanjen za procentualnu proenu u stvarnom GDP-u po stanovniku.

Korišteni su podaci za godine 2006. do 2014. za sedam država u našem regionu(rezultati pretstavljeni za zajedničkom linijskom dijagramu)

Šta se zapaža?

 
Generalno većina zemalja posjeduje pozitivan trend izuzev Hrvatske, Rumunije i Italije kod kojih je primjetan značajan pad na skali Indeksa bijede. Bosna i Hercegovina je u ovom slučaju ostvarila pozitivan rezultat i indeks trenutno iznosi 32 poena u odnosu na 2006 kada je iznosio 40 (veći iznos predstavlja veću ‘bedu’).

 Važno je zapaziti da je Srbija ovaj Indeks imala na najnižem nivou 2007.godine. Sledeće godine je nastupila ekonomska kriza Zapadnih ekonomija, zbog sloma tržišta nekretnina i posledičnog sloma berzi, što je, zbog neadekvatne ekonomske politike vlade Srbije, rezultiralo rastom Indeksa bede na 40 kada je 2014.godine Srbija postala i najjadnija za život u regionu. Makedonija i BiH su 2014.godine imale skoro identičan Indeks bede. Svi trendovi rasta Indeksa bede su u proseku sa pozitivnom graničnom veličinom sem Rumunije kod koje je marginalna vrednost funkcije negativna.

Nije lepo videti da građani Srbije u 2014.godini su živeli :

- 3,5 puta lošije nego u Rumuniji (40/12);

- 2, puta bednije nego u Bugarskoj (40/16);

- 2 puta bednije nego u Italiji (40/20) itd.

Nije nužno da se u Srbiji živi najbednije što očito empirijski podaci potvrđuju.

U 2015.godini nije nastupila značajna promena trendova Indeksa bede.

Metod. Stiv Hanke

U izračunavanju indeksa bede uključena je kamatna stopa i promena GDP.

Analize su rađene na osnovu podataka Ekonomist intelidžens

junit (analitičkog odeljenja londonskog časopisa Ekonomist) a koje

je protumačio Stiv Hanke, profesor primenjene ekonomije na,

takođe čuvenom, Univerzitetu Džon Hopkins,

GODINA 2015.

Prema toj listi Srbija se našla na veoma visokom osmom mestu i ispred nje je tek nekoliko "bednika" i globalnim razmerama od kojih poneki i zbog toga što se u njima već godinama ratuje - Venecuela, Argentina, Sirija, Ukrajina, Iran...

Ako je za neku utehu, na listi iz prošlog aprila Srbija je bila još gore plasirana – na trećem mestu od 90 analiziranih zemalja

Prema ovom izvoru, na dnu liste, a to znači i najmanje "bede", nalaze se one očekivane ali i manje očekivane zemlje – Sultanat Bruneji, Švajcarska, Kina, Tajvan i Japan. SAD su tu blizu, na 95 mestu.

Najveći srpski problem je ogromna nezaposlenost, od čega boluju još neki (i po mestu na listi bliski) u regionu. Recimo Makedonija, koja je 12. na listi, BiH koja je deset mesta iza nje, ili Hrvatska (31.)

Od bivših jugoslovenskih republika najbolje se kotira, sasvim očekivano, Slovenija koja je zauzela zlatnu sredinu indeksa – 59. mesto. Slovencima problem nije nezaposlenost već visoke kamate.

Najnovija istraživanja:

Srbija na rang listi siromaštva

PO OKUNOVOM INDEKSU BEDE (NEZAPOSLENOST PLUS INFLACIJA) -

CATO INSTITUTE: SRBIJA TREĆA U EVROPI NA INDEKSU SIROMAŠTVA

Rangiranje po metodu Steve Hanke.                       

BLOOMBERG RANKINGS: SRBIJA SEDMA U SVETU MEĐU NAJMIZERNIJIM EKONOMIJAMA,

PROJEKCIJA ZA 2016.

Autor članka: Rajko Krajišnik

Add comment