Уместо да се бори за права и штити интересе својих чланова, односно свих војних пензионера (КВП), руководство УВПС се ставља на страну РФ ПИО
септембар 2nd, 2018 Сашко Јовановић



Аутор: Златко Посавец – Преузето са сајта АДМИРАЛ

На молбу нашег колеге, и искреног борца за стечена, на закону заснована права КВП, у целости објављујем његов текст који је објавио на сајту Адмирал, ради објективног информисања свих наших чланова.



Поштовани!

Дана 14.08.2018. године објавио сам Пресуду Првог основног суда у Београду 60.П. бр. 9791/17 од 05.07.2018. г. којом је усвојен тужбени захтев за исплату 4,21 % за период од 01.06.14. до 30.04.2018. г.

Објављивање наведене пресуде било је повод да се руководство УВПС дописом 01 бр. 294-1 од 28.08.2018. г. обрати свим општинским (градским) одборима УВПС, наводно ради потпунијег информисања чланства и осталих војних пензионера.

У допису, који представља својеврсни памфлет, у коме манипулише чињеницама и врши извртање суштине овог спора, односно првостепене пресуде, руководство УВПС се ставља на страну РФ ПИО, као туженог, уместо да се бори за права и штити интересе својих чланова и осталих војних пензионера (КВП).

1. У првој тачки дописа наводи се „Наведена пресуда је у супротности са верификованом актелном праксом парничних судова и одлукама Уставног и Врховног касационог суда.“

Овај навод представља неистину. Тужиља је тужбеним захтевом тражила исплату другог редовног усклађивања војне пензије од 4,21 %, односно накнаду штете због укидања другог редовног усклађивања војних пензија од 4,21 % за 2007. г. Предмет овог спора није право војних пензионера на ванредно усклађивање пензија за 11,06 % и не постоји судска пракса парничних судова у таквим споровима. Уосталом суд је првостепеном пресудом одбио приговор туженог да је у питању пресуђена ствар и у образложењу пресуде на стр. 8 образложио да је у овом поступку предмет тужбеног захтева усклађивање за 4,21 % (друго редовно усклађивање војних пензија од 4,21 % за 2007. г.) о чему није одлучивано у ранијим пресудама.

2. У другој тачки дописа говори се о законитости те пресуде и њеној валидности за поступање парничних судова по таквим тужбама.
Напомињем да нико није тврдио да је ова пресуда правоснажна и извршна. Након улагања жалбе на ову пресуду, од стране РФ ПИО, у свом коментару уз објављени чланак јасно сам 20.08.2018. г. навео:


„Из Тока предмета: 17/08/2018
ЖАЛБА поднета дана 16/08/2018. Подносиоци: РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ – ТУЖЕНИ“
РФ ПИО на сваку парничну пресуду улаже жалбу, па је то урадио и сада. По поднетој жалби ће одлучивати другостепени суд, у овом случају Виши суд у Београду. Валидност, а посебно законитост, пресуде не оцењује руководство УВПС, већ то ради у поступку по редовном правном леку другостепени суд, а понекад се законитост пресуда оцењује и применом ванредних правних лекова.
3. У трећој тачки дописа руководство УВПС нашироко пише о (различитом) пресуђивању парничних судова по тужбама војних пензионера за накнаду штете због неизвршеног ванредног усклађивања пензија за 11,06 %, вредности бода (9,02 или 9,40 дин.) на који је у пресудама то усклађивање примењено и др.
Овај тужбени захтев и првостепена пресуда не односе се на ванредно усклађивање пензија за 11,06 %, већ на исплату 4,21 % за период од 01.06.14. до 30.04.2018. године, односно накнаду штете због укидања другог редовног усклађивања војних пензија од 4,21 % за 2007. г. (за период од 01.06.14. до 30.04.2018. године). Ваљда је и руководству УВПС јасно да је вредност бода на коју је примењено предметно редовно усклађивање била 9,02 динара. Предметно редовно усклађивање је КВП укинуто од 01.11.2015. г. Закључком Владе Републике Србије од 30.10.2015. г. и претворено у део ванредног усклађивања свих пензија у Р. Србији од 11,06 % за 2008. г.

Без икаквог разлога у овом допису руководство УВПС помиње и 120 пресуда са подручја надлежности судова у Ужицу на основу којих су војним пензионерима исплаћени досуђени износи накнаде штете због неизвршеног ванредног усклађивања пензија од 11,06 %, на вредност бода 9,40 динара. Узгред да напоменем да је таквих пресуда било и на подручју надлежности других судова, па самим тим није у питању само 120 таквих пресуда.
То што је ВКС током 2015. г. почео прихватати изјављене ревизије на те пресуде и те пресуде почео укидати је само покушај да се „озакони“ Закључак Владе Републике Србије од 30.10.2015. г. који није ништа друго већ сагласност РФ ПИО да склапа са КВП вансудска поравнања.
Говори у допису руководство УВПС о предлогу надлежном министарству да РФ ПИО не тражи повраћај више исплаћених износа војним пензионерима, али прећуткује да је у питању иницијатива руководства Градског одбора УВПС Ужице.
За руководство УВПС је небитно што све наведено под тачком 3. нема никакве везе са парницом и пресудом која је била повод да се руководство УВПС дописом 01 бр. 294-1 од 28.08.2018. г. обрати свим општинским (градским) одборима УВПС, наводно ради потпунијег информисања чланства и осталих војних пензионера.

4. Руководство УВПС се овим дописом отворено ставља на страну РФ ПИО, као туженог, уместо да се бори за права и штити интересе својих чланова и свих војних пензионера (КВП). Питам се због чега, уз допис, руководство УВПС није доставило својим општинским (градским) одборима предметну пресуду која је на 14 страна, па да имају сами могућност да процене њену „законитост“ и валидност и на основу тога се опредељују да ли да покрећу предметне парнице.

5. Да ли овакав допис представља својеврсну накнаду за “логистичку подршку“, и евентуалну „финансијску ињекцију“, која ће УВПС бити потребна да би се „достојно“ обележио и прославио предстојећи јубилеј, уз учешће 11 делегација из иностранства, присуство и обраћање министра одбране овом скупу?

У свему томе није битно што и немамо баш много разлога за славље, нису битни војни пензионери (КВП), борба за њихова права и заштита њихових интереса, што би требало да буде превасходни задатак сваког удружења, као интересне организације.
Битно је да се „достојно“ обележи и прослави предстојећи јубилеј, који вам овом приликом честитам!

НАПОМЕНЕ

У чланку објављеном 14.08.2018. године написао сам:

У прилогу објављујем Пресуду Првог основног суда у Београду од 05.07.2018. г. којом је усвојен тужбени захтев тужиље, КВП (породичног пензионера) Гордане Милојевић, за исплату 4,21 % за период од 01.06.14. до 30.04.2018. г.
Пуномоћник тужиље је Ивана Драговић, адвокат из Београда. Тужба је поднета 28.06.2017. г. Судски вештак је био Милош Милетић. Пресуда је тужиљи, односно адв. Ивани Драговић, достављена 09.08.2018. г. што сам закључио по датуму при врху прве стране пресуде.
Пресуда је у потпуности заснована на Закону о ВЈ, односно Закону о ВС, Закону о ПИО и подзаконским прописима. Пресуду је донела судија Биљана Тасић и примером показала како суди и пресуђује частан судија.
У образложењу пресуде је у потпуности објашњено да 2. редовно усклађивање војних пензија за 2007. г. од 4,21 % (на које КВП имају право од 01.01.2008. г.) ни на који начин не може бити део ванредног усклађивања свих пензија у Р. Србији за 2008. г. од 11,06 %, на које имају право сви пензионери (укључујући и КВП) од 01.01.2008. г.
Пошто је тужиљи пензија ванредно усклађена за 6,57 % (уместо за 11,06 %) претварањем 2. редовног усклађивање војних пензија за 2007. г. од 4,21 % у део ванредног усклађивања свих пензија у Р. Србији за 2008. г. од 11,06 %, Суд је тужиљи признао право на накнаду штете због неизвршеног усклађивања пензије од 4,21 %, за период од 01.06.14. г. (три године уназад од подношења тужбе) до 30.04.2018. г.
Тужиљи је досуђена накнада штете у укупном износу од 48.022,66 динара, наравно увећаном за законску затезну камату и трошкови парничног поступка у износу од 49.420,00 динара.
Посебно се захваљујем нашој колегиници госпођи Гордани Милојевић, која је пресуду уступила за објављивање, и колеги г. Милораду Чампару, који ми је пресуду доставио.

Војни пензионери (КВП) би требало да се опредељују да ли да покрећу предметне парнице за накнаду штете због укидања другог редовног усклађивања војних пензија од 4,21 % (по мом мишљењу за период од 01.11.15. г. па надаље) и на основу следећег:

Нетачно је и тенденциозно становиште, које призилази из Закључка Владе Р. Србије 05 број 181-11689/2015. од 30. октобра 2015. године, да би признавањем другог редовног усклађивања пензија од 4,21 % војни пензионери били у привилегованом положају у односу на цивилне пензионере и да због тога то усклађивање треба третирати као део ванредног усклађивања свих пензија од 11,06 %. Напротив, ускраћивањем наведеног другог редовног усклађивања пензија војни пензионери су дискиминисани и оштећени у односу на цивилне пензионере.

Треба имати у виду да су у 2007. години цивилне пензије редовно усклађене – увећане за 3,75 % од 01.04.2007. године и за 7,78 % од 01.10.2007. године, а војне пензије су у 2007. години редовно усклађене – увећане за 3,2 % од 01.07.2007. године и за 4,21 % од 01.01.2008. године (професионалним војницима су плате повећане за 3,2 % од 01.04.2007. године и за 4.21 % од 01.09.2007. године – ово истичем јер су војне пензије тада усклађиване према платама професионалних војника). За 2007. годину цивилне пензије су редовно порасле за укупно 11,82 %, а војне пензије су за 2007. годину редовно порасле за укупно 7,54 % (што је мање од октобарског усклађивања цивилних пензија), па је процентуална разлика која постоји у расту пензија на штету војних пензионера и износи 4,28 %.

И поред тога, на раније описани начин, се војним пензионерима не признаје право на ванредно усклађивање пензија у пуном обиму (проценту), већ се проценат ванредног усклађивања од 11,06 % умањује за проценат другог редовног усклађивања од 4,21 % и долази до процента ванредног усклађивања војних пензија од 6,57 %. Поставља се питање ко је оваквим Закључком Владе Р. Србије од 30. октобра 2015. године и поступањем управних органа РФ ПИО у његовом спровођењу у привилегованом положају.

Војни пензионери сигурно нису у привилегованом положају – Војни пензионери су оваквим Закључком Владе Р. Србије од 30. октобра 2015. године и поступањем управних органа РФ ПИО у његовом спровођењу дискриминисани!

Закон о Војсци Југославије је усклађивање пензија регулисао чланом 261. који је гласио:
“Пензије одређене по овом закону усклађују се почетком сваке календарске године са пензијама одређеним у претходној години.
Пензије се усклађују тако што се као пензијски основ за раније остварене пензије узима плата која припада за одговарајући чин од кога се одређују пензије остварене у претходној години.
Ако је структура плате према којој се, на основу прописа о платама професионалних војника, усклађује пензијски основ измењена у односу на раније прописе о платама тих лица, измењени износи плата узимају се за утврђивање новог пензијског основа.
Пензије усклађене по овом члану се од 1. јула текуће године, на основу података из прописа о платама професионалних војника, усклађују са кретањем номиналних плата професионалних војника одговарајућег чина. Пензије су усклађују и пре истека рока од шест месеци ако номинални раст, односно пад плата професионалних војника буде већи од 5 %.
Прописе о усклађивању пензија на основу овог члана доноси савезни министар за одбрану.“

Сагласно напред изнетом, министар одбране донео је Одлуку о усклађивању војних пензија за 2007. годину (“Сл. војни лист“, бр.13/2008 од 20.03.2008. године) и истом је одређено да се војне пензије по вредности бода од 9,40 динара обрачунавају почев од 01. 01. 2008. године, а сагласно члану 261. ЗВЈ. По овој Одлуци исплата разлике усклађених војних пензија за јануар и фебруар извршена је истовремено са исплатом првог дела војних пензија за март 2008. године. То је било последње редовно усклађивање војних пензија применом одредби Закона о ВЈ.
Крајем 2007. године донет је нови Закон о Војсци Србије (“Сл. гласник РС“, бр.116/07) који је ступио на снагу 01. јануара 2008. године.
Одредбама члана 193. став 1. ЗВС, прописано је: “Усклађивање износа пензија војних осигураника остварених до дана ступања на снагу овог закона као и пензија остварених по ступању овог закона на снагу, врши се по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање“.

Одлука Министра одбране о редовном усклађивању војних пензија за 4,21 %, донета је два месеца касније, од решења Директора РФ ПИО, односно у време када је донета одлука Министра одбране било је познато да је свим пензионерима (укључујући војне пензионере) ванредно усклађена пензија за 11,06 %. При томе се не може доводити у питање, да ли је Влада Р. Србије (односно њен надлежни орган – Министар одбране), у време доношења Одлуке о редовном усклађивању војних пензија за 4,21 %, знао да су и војне пензије већ ванредно усклађене за 11,06 %, одлуком – решењем Директора РФ ПИО.

Решење Директора РФ ПИО о ванредном усклађивању пензија од 25.01.2008. године, за 11,06 %, и Одлука Министра одбране Р. Србије о (другом редовном) усклађивању војних пензија за 2007. г. од 20.03.2008. године, за 4,21 %, су две одвојене и ничим условљене, коначне одлуке надлежних органа у управном поступку и не могу се, ни једна, ни друга, укидати или стављати ван снаге одлуком првостепеног или другостепеног управног органа, па ни позивом на Закључак Владе Р. Србије 05 број 181-11689/2015. од 30. октобра 2015. године.

Пошто је ово решење Директора РФ ПИО, хронолошки гледано, донето пре одлуке Министра одбране о редовном усклађивању војних пензија, по природи ствари, оно у себи није могло ни на који начин садржавати то редовно усклађивање војних пензија за 4,21 %.
Следствено томе, очигледно је да је одлука надлежних органа, у управном поступку, била да се војне пензије од 01. јануара 2008. године имају ускладити и за 11,06 % и за 4,21 %, односно проценте ванредног усклађивања свих пензија и редовног усклађивања војних пензија требало је сабрати (11,06 % + 4,21 % = 15,27 %) и применити на исту основицу – војну пензију исплаћену за децембар 2007. године, по вредности бода 9,02 динара.
Уставни суд је својим Закључком број ИУп-66/2008 од 24.03.2011. године одбацио иницијативе за оцену уставности и законитости Одлуке о усклађивању војних пензија за 2007. годину, оцењујући у образложењу да “полазећи од форме и садржине оспорене Одлуке, оспорени акт нема карактер општег правног акта … Са материјалноправног аспекта, оспореном Одлуком се не уређују права и обавезе осигураника, већ се, сагласно начину и методу утврђеном законом, као актом техничко-спроведбеног карактера, одређује начин годишњег усклађивања износа пензија војних осигураника, односно одређује новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија.”
Због чега је Министар одбране наведену одлуку донео 20.03.2008. г. детаљно је образложено у Одговору Фонда СОВО број 6866-2 од 10.09.2015. године, по Захтеву за приступ информацијама од јавног значаја, који је достављен Правној управи МО и Пропратном акту Правне управе МО број 201-7/15 од 15.09. 2015. године којим је наведени одговор достављен тражиоцу информација.