Од свих школа резервних официра које су постојале, највише полазника одшколовала је ШРО у чувеној Билећи. Од оснивања 1934. године, са повременим премештањем у друге делове државе, а онда натраг, у Билећу, ову школу је завршило више од 65.000 резервних официра, посебно после Другог светског рата.

Међу више хиљада угледних грађана који су завршили Пешадијску ШРО били су и уметници, књижевници, спортисти: Данило Киш, Љуба Тадић, Ђуза Стојиљковић, Јован Јанићијевић–Бурдуш, Данило Лазовић, Здравко Шотра, Воја Мирић, Милоје Мића Орловић, Војислав Воки Костић, Драгослав Шекуларац, Вујадин Бошков.

– Називи организације су се током времена мењали али карактер никад – каже председник Савеза организија резервних војних старешина Србије Србије др Милојко Николић.

Централна манифестација поводом века од оснивања овог Савеза, одржана је у недељу, у Крушевачком позоришту.

Организација резервних војних старешина основана је на прву годишњицу пробоја Солунског фронта. Тада је савез имао 500, а данас броји око 17.000 чланова.

–На иницијативу војводе Степе Степановића је 5. септембра 1919. године основано Удружење резервних официра и ратника – подсећа Николић, указујући да је ова организација од посебног значаја за одбрану земље и Војску Србије, јер и данас попуњава више од 80 одсто старешинског састава у ратним јединицама на основним дужностима, као што су командири одељења, водова, чета, а често и вишим.

Тако је, заправо, било одувек. У српској војсци, резервни официри школовали су се у ђачкој чети Инжињеријске подофицирске школе формиране 1890. године у Нишу.

Многе познате личности са огромним угледом у друштву постали су резервни официри, активни учесници у више ратова, ратни дописници, борци из прве линије фронта, а после ратова истакнути научници, књижевници, новинари…

Славни научник Милутин Миланковић је један од њих. Чим је, као вансеријски таленат и бриљантни ученик завршио Школу резервних официра у Аустроугарској, прешао је у Краљевину Србију, ставио се на располагање нашој земљи и био активни учесник, борац и дописник у оба балканска рата и Првом светском рату. После рата радио је као главни инжењер у пројектовању и градњи значајних војних фортификацијских објеката – више од 30.

И математичар Михајло Петровић Алас био је резервни официр, активни учесник Првог светског рата. Браћа Рибникар, Владислав, Дарко и Слободан, резервни капетани, оснивачи листа „Политика” 1904. године, били су такође учесници балканских ратова и Великог рата. Владислав и Дарко погинули су херојски у размаку од два дана, 1914. године.

И Никола Пашић председник српске владе у више мандата, кључна личност у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, био је капетан Српске војске, који је лично писао молбу за пријем у чланство Удружења резервних официра и ратника.

На свечаности у Крушевцу, министар одбране Александар Вулин је доделио Савезу организације резервних војних старешина златну плакету Министарства одбране, оцењујући да је та организација од посебног значаја за одбрану земље. Милојко Николић је министру Вулину уручио почасну чланску карту резервних војних старешина.