Пише: Миша Ђурковић

У великој сали фантастичне грађевине из 17. вијека Гран гвардија, која доминира централним тргом Вероне, на сцени је осморо особа са посебним потребама, које уз своје троје учитеља и асистената приређују полусатни концерт за памћење. Сала препуна посвећених хришћана свих конфесија даје им огромну подршку, пјева са њима, подржава их пљескањем. Људи плачу и радују се у исто вријеме, гледајући како живот побјеђује. Тако се прошле недјеље окончао тродневни скуп Свјетског конгреса породица.

Дан раније напољу против њиховог рада и начела испред зграде је протестовало на хиљаде љевичара, поборника абортуса, еугенике, противника природне породице и традиционалних бракова. Да се они питају, мученици на сцени не би постојали већ би нужно морали да буду абортирани. И пазите сад парадокса да ови еугеничари напољу оне унутра називају „фашистима“, а да их у таквим дисквалификацијама подржавају водећи западни медији попут Гардијана, Си-Ен-Ена или Индипендента!?

Управо због такве присиле новог идеолошког тоталитаризма, велики дио западне хемисфере данас жестоко подрхтава. У таквој атмосфери почиње кампања за прилично занимљиве европске парламентарне изборе који ће се одржати од 23. до 26. маја. Свјетски конгрес породица као организација која већ четрнаест година подржава начела природне породице, овим скупом је лансирана у центар европске политике и успјела да оствари утицај о коме до прије коју годину није могла ни да сања.

Наиме, талас радикалне деснице, који се подигао на антиимигрантској и суверенистичкој политици, почиње све више да се окреће породичним, социјалним и питањима идентитета. Тако је Матео Салвини као министар унутрашњих послова најприје укинуо одредбе о родитељу 1 и родитељу 2 и у документа вратио старе добре маму и тату.

Поменути Салвини, који је у овом тренутку први човјек Италије са очигледним политичким растом, био је главна звијезда овогодишњег скупа. Његов наступ у суботу послије подне личио је на наступ рок звијезде. У пажљиво припремљеној драматургији на овом панелу, уз њега су говорили и Орбанова министарка за породицу госпођа Новак, те министар образовања Италије Бусати и министар за породицу Фонтана. Било је ту и лидера других странака, великог броја европских парламентараца, представника европског племства итд.

На панелима и пленарним сесијама наступали су и бројни вјерски лидери попут католичког надбискупа Сан Франциска, митрополита руске цркве Дмитрија Смирнова, представника мормонске заједнице, епископалних пастора итд. Номинални носиоци организације конгреса овога пута су биле бројне италијанске про-лајф организације које су се ујединиле и у недјељу организовале шетњу за живот и породицу која је обухватила више десетина хиљада људи.

Током тродневног трајања конгреса, посјетиоци су могли да слушају врхунска излагања и нове податке о статусу породице, демографије, брака, биоетичким проблемима и неопходној вези духовне, вриједносне и моралне обнове са демографским опоравком, затим да виде богату продукцију књига, филмова, часописа, билтена којима се активисти у јавној сфери и законодавним форумима боре за начела традиционалне породице.

Аутор ових редова учествовао је на панелу о демографској зими са којом се суочава Европа, сусрео се са одраније познатим мислиоцима и активистима, али и упознао велики број нових колега и договорио се о доласку и у Србију са неколицином заиста вриједних имена као што је Алекс Шаденберг, Канађанин који води глобалну борбу против еутаназије.

Под окриљем конгреса, за један број људи организована је премијерна пројекција у Европи новог филма „Непланирано“, потресне истините приче о животу Ејби Џонсон, некадашње директоре једне од клиника Планираног родитељства, данас мајке осморо деце. У питању је изванредан филм који на емотиван начин сажима вриједности про-лајф покрета и који вас заиста дубински потресе и натјера да размислите у каквој то цивилизацији живимо.

Као неко ко је сва три дана пратио готово комплетан програм и на њему гледао искључиво позитивне поруке, анализе проблема и покушаје да се из традиционалистичке перспективе траже рјешења и бори са проблемима, морам да примијетим колико су застрашујући механизми којима мејнстрим медији и љевичарски активисти све такве напоре покушавају људима да огаде називајући их екстремно десничарским или фашистичким. То, међутим, више не пролази и отуд толика нервоза.

Упркос оваквој опструкцији мејнстрим медија, прије свега захваљујући интернет информисању, ове теме су све значајније, а политичке партије које са њима излазе пред бираче биљеже евидентан раст.

Извор: РТС

https://www.in4s.net/svjetski-kongres-porodica-borba-za-zivot-i-porodicu-u-veroni/