Руски робот се креће генијално, али су свет покорили — српски мозгови
Студенти Факултета техничких наука из Новог Сада освојили су прво место на овогодишњем такмичењу „Евробот 2019“ у Француској и тиме Србију учинили најбољом у тој области међу екипама из целог света. Они су у финалу победили екипу Космичког центра Института за науку и технологију из Москве.
Тим „ПМГ роботикс“ чинили су студенти четврте године Мехатронике, а такмичење које је одржано у граду Ла Рош сир Јон окупило је 33 тима из 16 земаља Европе, Африке, Азије и Северне Америке.
Србију су представљала три тима која су победила на националном такмичењу. Студенти ФТН-а представљају Србију на „Евроботу“ годинама, имају запажен успех на том такмичењу, више пута заузели су друго, треће и четврто место.
Један од младих стручњака из златног тима је Слађан Плавшић. Родом је из Брода у Републици Српској, одакле су још четири члана екипе. Средњу информатичку школу завршио је у Дервенти, а електроника га занима од малих ногу, морао је све да растави, да види како функционише и сам поново састави. Најважнија одлика нашег победничког робота је чињеница да је био потпуно аутономан, каже Плавшић.
„Кад судија одброји, три, четири, сад, он ради сам, без нашег управљања. Имао је задатке прописане правилима такмичења, да сакупља пакове који су представљали хемијске елементе, да их сортира по боји, тежини, убацује у акцелераторе“, објашњава Слађан.
Основно знање златни момци добили су на факултету, а на изради робота радили су сами, као фудбалски тим, има их 11. Међу њима је и једна дама, која, нажалост, због испитног рока није путовала у Француску. Припреме су почеле у августу прошле године, ово такмичење за нас будуће инжењере било је изузетно важно из више разлога, каже Плавшић.
„Научили смо доста тога што се тиче роботике, али и како функционише стварни свет, како то изгледа у реалном свету, да није лако доћи до пара, до делова, како све то функционише. Научили смо и како да продамо своју идеју. Много се научи током тог процеса и упознају важни људи“, истиче он.
Други златни студент са којим смо разговарали, Данило Лазић из Ужица за мехатронику се одлучио још у средњој школи, а роботици се потпуно посветио на факултету. Каже да је конкуренција на том светском такмичењу била невероватно јака. Имали су изузетно скупе роботе и сјајно организоване тимове, када смо видели шта они раде, прилично смо се уплашили, каже Лазић.
„На крају смо ипак успели да се изборимо за прво место. Сви су били фантастични, а посебно Руси. Имали су генијално кретање робота, савршене механизме, али на крају, ми смо стратешки ипак успели да их победимо“, каже поносни Лазић.
Директор Одељења за индустријско инжењерство и менаџмент Бојан Лалић за Спутњик каже да се факултет у времену иновација и нових технологија труди да студенти све што раде посматрају кроз употребну вредност. Иако неће сви бити менаџери, морају да знају да то што развијају — и праве. Задовољство је радити са овим младим људима, јер је реч о изузетним талентима, а пре свега о изузетно доброј деци, каже Лалић.
„Имамо срећу да нам генетски запис гарантује неку луцидност и креативност у развоју, тако да, уз довољно знања, то буду резултати као овај који су управо направили. Ти момци и девојке имају сјајно кућно васпитање, сви у себи имају уграђене вредности, ова победа је резултат свега тога. Доброг опхођења и бриге, ту притиска није било, све су они сами направили.“
Он додаје да се шампиони у роботици директно уклапају у државну стратегију индустријског развоја Србије. Фабрике које су стигле из света овде су и због тога што смо јефтинија радна снага, а сада је време да им продајемо и знање, каже професор.
„Оно што држава треба да уради јесте да упозна све компаније које су дошле са капацитетом који наши инжењери имају, да би због тога отварали и развојне центре. Наша је идеја да сви произвођачи аутоделова у Србији отворе развојне центре. Онда би имали добар резултат, инжењере који развијају производе, а не само оне који их склапају“, каже професор Лалић, који је и саветник министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића.
Оба наша саговорника из златног тима Факултета техничких наука из Новог Сада већ имају понуде за посао. Кажу да је реч о великим платама, али прво желе да дипломирају, а највећа им је жеља да наставе да знање из роботике преносе на нове генерације, како кажу, на нашим просторима, у Србији и Републици Српској.