Дан победе се заправо слави током три различита дана: 7. маја, како „прослављају“ земље Комонвелта, 8. маја, како га прославља велики део Европе и 9. маја, као део „социјалистичког наслеђа“.
Дан победе, представља дан када је Нацистичка Немачка 1945. године потписала капитулацију изашавши тиме из рата, чиме је и званично Други светски рат на европском континенту био окончан. Званично окончање рата догодиће се 2. септембра 1945. када је Јапан потписао капитулацију.
Дан победе се заправо слави током три различита дана: 7. маја, како „прослављају“ земље Комонвелта, 8. маја, како га прославља велики део Европе и 9. маја, као део „социјалистичког наслеђа“.
Иза оваквих разлика у датумима крила се нечија воља и мала временска разлика.
Наиме, капитулација је првобитно била потписана у француском граду Ремсу, 7. маја, и ступила је на снагу 8.маја у 23.01 по средњеевропском времену. Оваквим развојем догађаја били су незадовољни совјетски лидери са Стаљином на челу, који је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Савеза, и да сами чин потписивања буде обављен у Берлину, уз инсистирање да је протокол из Ремса био само прелиминирани, а да ће се сама церемонија морати одржати у Берлину где се тада налазио маршал Георгиј Жуков.
фото: НН
Стога је организована друга церемонија на неоштећеном имању у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту увече 8.маја. Предају је извршио немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург. Испред савезника немачку предају и документ о истој потписао је и ратификовао маршал Жуков, као и британски маршал Артур Тедер. Како је дан био на измаку када је акт ступио на снагу, а због временских зона у Москви је већ био 9. мај, што је довело до ових разлика у датумима.
Оно чега се прво сетимо када помислимо на Дан победе, свакако су параде које представљају један феномен који је обележио и поново обележава овај дан. Циљ овог чланка је да се подсети како су ове параде одржаване у Совјетском Савезу и Југославији, као државама које су, иако данас „бивше“, за собом оставиле један величанствени феномен, подсетник и празник, који је у зависности од снаге земље добијао и на свом сјају и на грандиозности. Оно што се можда чини кључним, а што су параде и саме означавале, била је симболика која се крила, од знамења преко оружја којим се парадирало, па до малих гестова лидера, присустних учесника, величине саме параде, њене учесталости, места на коме се одржавала.
Параде у Совјетском Савезу и у Југославији одржаване су у складу са тадашњом политичком доктрином која је подразумевала масовне наступе. На овим грандиозним дешавањима у првом плану су наступали органи силе државе – армија и милиција, затим борци, радници, омладинске организације, заједно са својом техником или парадним колима што је предстаљало симболе њихових организација.Параде победе у Совјетском Савезу одржане су четири пута: 1945, 1965, 1985. и 1990. године, која је била и претпоследња парада уопште одржана у земљи под тим именом. Значајно је још поменути и да су Совјети редовно организовали параде уприличене поводом Првог маја и Велике октобарске социјалистичке револуције (нарочито је била упечатљива она из 1941.године где су војници по завршетку смотре отишли право на браник Москве) са наступима војне технике и масовних организација и народа. Може се сматрати да је претеча параде тзв. ,,Марш побеђених” који је представљао спровођење 57.000 немачких ратних заробљеника улицама Москве 17. јула 1944. године. По проласку заробљених, на улицама су се појавили камиони и радници који су водом симболично спирали прљавштину иза непријатељских чизама.
Прва парада победе у Москви
Званично, прва прослава победе на Црвеном тргу била је 24. јуна 1945. године наредбом од стране врховног заповедника Оружаних снага СССР и народног комесара за народну одбрану маршала Јосифа Висарионовича Стаљина, иако су припреме за параду практично отпочеле месец дана раније. Параду је предводио маршал Рокосовски, а инспектор параде је био маршал Жуков којем је предат рапорт и који је држао говор. У ратним, парадним и свечаним униформама свеже припремљеним за догађај, били су војници свих фронтова, морнарице, војних школа и Московског гарнизона са својом техником. Услед јаке кише изостао је налет авиона, док је крај обиловао симболичним бацањем парадних стегова нацистичке војске испред Лењиновог маузолеја, на чијој тераси су били носиоци војне и политичке власти, укључујући и самог Стаљина. Ток наредних парада је био по узору на прву: дочек команданта уз предају рапорта; дочек заставе и поздрав ешелонима; говор секретара партије и ветерана; дефиле технике из рата; дефиле свих учесника и војне технике.
У Југославији, први дефиле који се симболично може повезати са Даном победе био је онај који су чиниле јединице Народно ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) у Загребу 13. маја 1945, иако су такве појаве упражњаване у ослобођеним местима целе Југославије. Током 1946. и 1947.године, такође су одржавани дефилеи јединица Југословенске армије (ЈА) у већим гарнизонима.
Прва, у правом смислу речи, парада у част Дана победе у нас одржана је 9.маја 1965.године након донете одлуке да се престане са првомајским годишњим парадама, и да се отпочне са слављењем победе сваке пете године, зато што би одржавање свечаности сваког 1. или 9. маја изискивало превелике новчане издатке. То је била и прва чисто војна параде. Значајно је напоменути да су до 1965. по правилу одржаване велике параде поводом Првог маја са учешћем војске и њене технике, као и других организација. Након ове прве, одржане су још три: 1970, 1975. и 1985.године у којима су учествовале и снаге милиције. Парада 1980.године није одржана услед жалости за Титом који је преминуио 4. маја исте године. Учестовали су ешелони сва три вида армије са техником, а параде су коришћене за приказ нове технике, како оне купљене из иностранства, тако и оне освојене „домаћом памећу”. Колона је из Булевара револуције пролазила поред платоа испред Савезне скупштине и даље поред Трга Маркса и Енглеса идући према Француској улици. Ношене су државне и партијске заставе јединица из Народноослободилачке борбе уз обавезно одавање почасти ветеранима и врховном команданту. Обавезен је био и прелет авиона ратног ваздухопловства, као и дефиле противваздушне одбране, а парадирала су чак и средства Ратне морнарице која су вучена на приколицама (џепне подморнице, патролни чамци).
Уз наглашавање моћи армија, народног јединства и поноса,општег напретка и сећања на претке, главна порука параде била је да друштво мора подредити своје напоре јачању оружаних снага, које једине могу да предупреде патње и разарања проузрокована великим сукобима. Исто и једнако су поручивале и чешће одржаване, првомајске параде које су више одговарале социјалистичком државном и друштвеном опредељењу ових двеју држава.
Повратак победе: Пренос „штафете победника“ са Совјетског Савеза на модерну Русију
Нестанком са сцене светске историје Совјетског Савеза, Дан победе почео је полако да губи на важности, што се може узети као парадоксално јер се од тада дан победе прославља чешће али сиромашније . Земље које су га славиле су биле земље сојветског блока, чијим распадом је и 9. мај изгубио много. Он више није обележаван у Немачкој, сем изутетка у облику славља у немачкој покрајни Мекленбург-Померанија, док су војне параде и пратеће свечаности у Москви биле све сиромашније. Током бурних деведесетих година, руска држава није имала новца у буџету за много важније ствари, а понајмање за прославу празника који многи више нису поштовали као раније. Однос према 9. мају у Русији тог времена је био сличан као и однос према сопственој држави и националној припадности. Летаргија посткомунистичке Русије спустила је овај велики празник на свој историјски минимум. Руска војска је тада била све само не онаква сила која је педесет година раније тријумфално ушла у Берлин. Огрезла у корупцији, без довољно средстава и технолошки много иза западних такмаца, њен углед у земљи стрмоглаво је падао. Њена несретна улога у распаду земље и борби за власт такође није помогла. Ипак, и током тих тешких година руске државе, парада за дан победе је сваке године одржавана, подсећајући на славна времена руске војске и државе.
Доласком на власт Владимира Путина и коначно војног опоравка земље, 9. мај је почео да враћа свој стари сјај. Путинов режим врло честа игра на карту националних осећања чиме покушава да Русима поврати патриотизам и љубав према земљи који је деловао неповратно изгубљен. Један од најбољих начина за то свакако представља афирмација државних празника, а један од најбитнијих је наравно и Дан победе. Параде за 60. и 70. годишњицу победе над фашизмом, представиле су руску војску у најбољем светлу, као модерну, организовану и изузетно снажну силу, чиме престиж руске државе и војске тако расте сваког деветог маја. Мора се нагласити и друга, не мање идеолошка и принципијелна улога параде на дан победе, а то је продаја оружја. Осим деловања на терену ( као недавно у Сирији), руска војска најбољу прилику за представљање свог наоружања има управо на Дан победе.
По правилу, параде се у свим градовима одржавају по истој шеми, али организатори сваке године церемонији дају нешто ново, па изузетак није ни овај 9. мај 2019. године.
На паради на Црвеном тргу учестоваће 35 парадних пешадијских одреда, као и 156 јединица војне технике која укључује савремена оклопна возила на платформама „армата“ и „кургањец“, мноштво тенкова, борбених возила пешадије и оклопних транспортера. Поред помена на херојску борбу СССР-а и одлучујући допринос Црвене армије победи над фашизмом, биће ово још једна прилика како би се показао успех и напредак одбрамбене индустрије Русије, као и доказ да је руска армија армија једне светске силе. На челу механизоване колоне, налазиће се, као и обично легендарни совјетски тенк Т-34 који је утицао на исход Другог светског рата.
Изнад Црвеног трга ће пролетети 74 авиона и хеликоптера, који представљају број година од победе у Другом светском рату. Реч је о стратешким носачима ракета Ту-95МС и Ту-160, танкерима ИИ – 78, авионима ВТА ИИ-76мд, далекометним бомбардерима Ту-22М3, као и ловцима хеликоптерима.
Традиционално, у завршном делу параде Победе у Москви пред публиком ће наступити познати руски акробациони тим на борбеним авионима. Ако ће “Стрижи” пролетети изнад Црвеног трга у уобичајеним МиГ-29, “Руски витезови” ће да покажу јавности Су-30СМ. Су-30 је прошао ватрено крштење у Сирији, у којој обавља борбене мисије подршке и покривања руских бомбардера. По мишљењу војних стручњака и познавалаца, овај авион се показао у најбољем светлу.
Русија ће и на овогодишњој параде приказати и још новог оружја, међу којима су нови роботизовани тенк Уран – 9 као и нови оружане системе, као и стелт ловачке авионе, најновије пете генерације, понос руског Ратног ваздухопловства.”Сухој 57” ( познат и као Т-50) доказане на ратишту у Сирији.
Од нових оружја, на овогодишњој паради ће бити представљен и ласерски борбени систем “Пересвет”, назван по Александру Персвету, средњовековном руском свештенику, који се заједно са војском борио против најезде Татара.
Такође ће бити приказан и нови дрон “Корсар” који се може користити за ракетне нападе, извиђање и пренос залиха.”Корсар” има домет већи од 160 километара, аутономију лета од 10 сати, а може летети на висинама до шест километара.
У Калињинграду ће на паради поводом Дана победе бити приказани ракетни системи приобалне одбране “Бал” и “Бастион”. Ови комплекси су у стању да ефикасно униште површинске бродове ракетама Х-35 и “Оникс” на удаљености до 500 километара.
Слични системи су на борбеној дужности на Криму и на Курилима. Према речима западних аналитичара, руско обалско оружје за одбрану у распоређени заједно са С-400 и оперативно-тактичким ракетним комплексом “Искандер” – потпуно блокира приступ вероватног непријатеља у одређеним деловима света.
На прошлогодишњој паради први пут су били прикључени представници патриотског покрета младих “Јунармија”. Она је створена 29. октобра 2015. године. Основни циљ покрета – да створи интересовање међу млађом генерацијом за положај, историју Русије и њених хероја, истакнутих научника и генерала.
До данас, “Јунармија” обухвата више од 30 хиљада младих Руса, старости од 11 до 18 година. Многи од њих, заједно са одраслима ће се наћи у првим редовима на трговима руских градова – Москве, Хабаровсака, Нижњег Новгорода и других. Препознатљиви по светлим црвеним униформама и береткама.
На овогодишњој параде биће приказан и нови лаки вишенаменски теренац пик-ап Лада 4х4 који је већ тестиран у оквиру ваздушно-десантних јединица за време стратешке војне вежбе „Восток-2018“, прошле године реализоване на руском Далеком истоку. Војни аутомобиле је наоружан тешким митраљезом „Корд“ калибра 12,7 мм, а ради се о експерименталном моделу „невидљивог“ војног теренца који је конструиран на бази возила ВАЗ-21213 „Нива“. Он је по први пут представљен јавности на међународном војно-техничком сајму „Армија-2017“. Возило је добило и свој надимак „Сержант“. Статус „невидљивог“ војног возила је добијен из разлога што је аутомобил Лада 4х4 направљен од композитних материјала који осигуравају смањену рефлексију топлинског зрачења, којег детектирају термовизијски оптоелектронски уређаји непријатеља. Осим тога, десантно теренско возило „Сержант“ се може „самоугасити“ приликом евентуалног пожара, отпоран је на хемијски напад и ултраљубичасто зрачење, као и на врло ниске температуре, будући да на његовој каросерији не долази до стварања леда.
Само ће становници Вороњежа имати част да први пут у парадном ешалону борбене технике, виде загонетни систем за против електронску борбу „Палатин“. Ради се о саставу који је тек ушао у оперативно наоружање руске војске и који из године у годину показује одличне резултате на великом броју војних вежби, где је овај састав практично у целој зони своје одговорности налази у додиру с јединицама НАТО-а које се налазе на западним границама Руске Федерације.
„Палантин“ се састоји од 22 мобилне станице, на дугачким четвероосовинским КамаЗовим камионима који су засићени великим бројем електроничких уређаја који су у стању генерирати невјеројатан опсег и интензитет радиоелектронских сметњи. Систем „Палатин“ може блокирати комуникацијске уређаје непријатеља, као и ослепети непријатељске авионе и високопрецизно убојно оружје, а применом ових састава се путања крстарећих ракета ‘Томахавк’ може скренути на потпуно другу страну.
Но ипак, Дан победе је данас оно што је био и пре 74 године – симбол. Симбол победе цивилизације над највећим злом XX века, победе слободе, братства и једнакости над терором и нељудском идеологијом. И можда је руска држава доживела страшне потресе током последње две и по деценије, али једно је сигурно: док год она постоји, чуваће своју традицију антифашизма, и сваког деветог маја, у јутарњим часовима, њена војска ће парадирати улицама Москве, још једном пркосећи цивилизацијским непријатељима, спремна да ту цивилизацију поново брани.
Остоја Војиновић
Остоја Војиновић
———-
8.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић