Музеј жртава геноцида годинама ради на ревизији пописа спроведеног 1964. и 1965. у бившој Југославији

 

 

 

žrtve
Илустрација

 

Како би се утврдио барем приближан број грађана Србије страдалих у ратовима деведесетих, београдски Музеј жртава геноцида покренуо је иницијативу да се у склопу предстојећег пописа становништва у априлу 2021. попишу и ратне жртве.

 

У допису који је недавно упућен Влади Србије, ова институција је поднијела и предлог формулара уз помоћ којег би пописивачи долазили до података, као и спецификацију трошкова за спровођење овог подухвата. Они би, како се наводи, износили највише „2,7 милиона динара, односно 0,08 одсто” у односу на укупне издатке предвиђене за попис становништва, преноси Политика.

 

Пописом жртава од 1990. до 2000. године били би обухваћени сви оружани сукоби на подручју бивше Југославије закључно с НАТО агресијом, као и сви страдали, али и рањени и нестали грађани Србије, било да су цивили, било војници, полицајци, припадници паравојних формација... Информације о њима давали би пописивачима њихови сродници.

 

У предлогу се наводи да ниједна републичка институција не располаже прецизним подацима о жртвама ратова деведесетих. Како каже др Вељко Ђурић Мишина, директор музеја, њихово пописивање на предложени начин би стога могло да резултира добром основом за будућа истраживања.

 

„На крају би се дошло до најприближнијих података о рођацима држављана Србије страдалим у ратовима. Свјесни смо да се извјестан број житеља Србије у протеклим деценијама одселио, па је готово немогуће утврдити тачан број. Али, примјер који упозорава на наш однос према прошлости јесте то што се данас, двадесет година послије НАТО агресије, истиче да је у том сукобу страдало између 1.008 и 3.500 људи”, напомиње он, сугеришући да би се пописивањем смањиле тако широке процјене.

 

 

Музеј жртава геноцида, како се наводи у предлогу, нема финансијске и кадровске услове за самостална теренска истраживања, а Ђурић Мишин наводи да та институција од националног значаја треба да иницира овакве пројекте. Зато су и прије десетак година, уочи пописа из 2011, поднијели исту иницијативу.

 

„Још нисмо добили никакав одговор. Бојимо се да се не понови 2011, када је прећутан сличан предлог”, наводи др Вељко Ђурић Мишина.

 

Ипак, овакво пописивање жртава битно одступа од статистичког истраживања, каже за „Политику” Снежана Лакчевић, помоћник директора Сектора друштвених статистика у Републичком заводу за статистику Србије. Она додаје да су инструменти за предстојећи попис становништва већ припремљени.

 

„Попис становништва, домаћинстава и станова је изузетно сложена и, у методолошко-организационом смислу, најзахтјевнија статистичка акција за коју припреме трају неколико година. Иако ће наредни попис становништва у нашој земљи бити спроведен 2021. године, методолошка упутства, упитници, детаљан буџет, процјена потребног броја пописивача, апликације, нацрт Закона о попису становништва и други инструменти су већ припремљени. Управо је у току Пробни попис становништва, чија је основна сврха тестирање припремљених инструмената како би евентуални недостаци били благовремено отклоњени”, каже Снежана Лакчевић.

 

Она подсјећа да је, по закону, основни задатак статистике да обезбиједи податке и информације о масовним појавама, па се тако и подаци с пописа становништва користе искључиво у статистичке сврхе, а објављују се збирно, уз заштиту индивидуалних података о појединачним грађанима. С друге стране, додаје, предложена иницијатива о попису жртава одступа од таквог приступа, јер је „јасно да подразумијева прикупљање и евидентирање индивидуалних података, а затим и формирање базе индивидуалних података с именима и презименима, датумом рођења и другим личним подацима страдалих, која би вјероватно требало да буде и јавно доступна”.

 

Кад је ријеч о жртвама Другог свјетског рата, према ријечима др Вељка Ђурића Мишине, Музеј жртава геноцида годинама ради на ревизији пописа спроведеног 1964. и 1965. у бившој Југославији.

 

„У преговорима Југославије и Њемачке о ратној штети, друга страна је тражила егзактне податке, па је организован тај попис. Будући да није дао унапријед одређене резултате, на пописни материјал је стављена забрана коришћења. Сматрамо да је тај попис добра основа за велики научно-истраживачки пројекат који би могао да доведе до реалних процјена”, каже он.

 

Од некадашњих југословенских република, додаје саговорник Политике, једино је Словенија спровела комплетну ревизију досадашњих података и процјена ратних жртава на својој територији из Другог свјетског рата је обзнанила број од око 97.500 жртава различитих узраста, националне, вјерске, политичке и војне припадности.

https://www.in4s.net/muzej-zrtava-genocida-inicira-prebrojavanje-zrtava-rata-devedesetih/

 

Add comment

Security code
Refresh



Anti-spam: complete the taskJoomla CAPTCHA
You didn't specify KeyCAPTCHA plugin settings in your Joomla backend.