ПРКОСНА ПЕСМА
Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.
Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић
Пркосна песма (рецитује Ивана Жигон) https://youtu.be/wp2XmQ_43vg
Преминуо песник Добрица Ерић
Добрица Ерић је преминуо данас у Београду у 83. години живота, после дуже болести и изостајања из јавног и књижевног живота.
Био је један од најпопуларнијих песника за децу и одрасле у другој половини 20. и почетком 21. века.
Започео је песнички пут раном збирком „Свет у сунцокрету”, издање Матице српске 1959. године.
Рођен у Доњој Црнући, у Горњој Гружи, постао је песник земље - Шумадије, Србије и свих српских земаља и крајева.
Добрица Ерић је знаменита фигура српске поезије и у добу Десанке Максимовић, Васка Попе, Стевана Раичковића и Бране Петровића имао је свој оригинални лик и реч, препознатљиву и снажну да се није морао потписивати, наведено је у саопштењу Српске књижевне задруге која је објавила низ Ерићевих књига, а 2017. „Изабране песме” у плавој едицији „Коло”.
Добрица Ерић је био природни изданак српске поезије, рођен у окриљу усменог песништва, богомдани дар, чаробњак песничке речи и лирске музике, истичу из СКЗ-а.
Стартовао је као најуспешнији представник покрета „Српски песници на селу” чији су покровитељи и промотери били учени интелектуалци др Драгиша Витошевић и проф. др Владета Кошутић.
Са Витошевићем је саставио цветник српских песника са села „Орфеј међу шљивама”, али је ускоро надрастао и својим даром превазишао цео покрет и постао покрет сам по себи - бројним књигама, наступима, укупним песничким животом.
За више од пола века певања, написао је и објавио стотинак књига - поезије, прозе, за децу и одрасле: „Виноградар”, „Стари сељачки календар”, „Стражар на сунцу”, „Сербиа које има”, „Буклија”, „Песма о ратару”, „Стари српски календар”, „Вечни кратковечници”, „Срицање Жене”, „Падање звезда”, „Три сонетна венца”, „Косач пева под крошњама”, „Кућа за мога брата”, „Рождество Ратарево”, „Крунисање” у библиотеци „Реч и мисао”, „Бунар за пријатеље”, „Плачи, вољена земљо”, „Трава је увек млада”, „Разапета Земља”, „Ружа ветрова”, „Бројанице из Грачанице”.
Његове књиге за децу имале су велику популарност и многа издања.
С великим бројем песама ушао је у „Антологију српске поезије за децу” Душана Радовића, с којим је уређивао часопис „Полетарац”.
У српској поезији за децу оставио је неизбрисив траг и оригиналан опус, између осталог: „Вашар у Тополи”, Славуј и сунце” „Огрлица од грлица”, „Лето у Калипољу”, „Фрула златокрила”, „Од ратара до златара”, „Добрица чобанска торбица”, „Торба са пет спратова”, „Песме о свицима”, „Долина сунцокрета” и друге.
Дела Добрице Ерића објављена су у 20 књига - 10 за децу, 10 за одрасле.
„На почетку ратова крајем 20. века Добрица Ерић је прешао Дрину и песмом храбрио и разонодио свој народ. Племенитост, лепота и раскош његовог песништва прибавили су му озбиљан углед - читаоци и поштоваоци овенчали су га непролазним песничким венцем”, истакнуто је у саопштењу СКЗ, преноси Танјуг.
Српска књижевна задруга сматра га једним од највећих песника овог доба који је у овој старој установи довршио свој животни-књижевни пут.
Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире.
Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.
http://www.politika.rs/scc/clanak/426165/Preminuo-pesnik-Dobrica-Eric