О резултатима последицама новог безбједносног скупа у Минхену у емисији „На нишану Лазанског“ говорили су историчар и публициста Срђа Трифковић и дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Њемачке Мирослав Стојановић.

Безбједносни форум у Минхену, према Стојановићевом мишљењу, није донио тако радикалну и драматичну ситуацију као што је била она из 2007, када је руски предсједник Владимир Путин објавио крај америчке свјетске хегемоније, али је ипак донио нешто ново.

„Донио је раскол у западној породици, далеко већи него што је икада био, готово фронталан, готово на свим пољима и на свим тачкама. То је чињеница која је обиљежила овогодишњу конференцију у Минхену. Она јесте нека врста политичког сеизмографа не само за политичку атмосферу у свијету, него и за струјања, тенденције и наговјештаје онога што би могло да услиједи“, објашњава Стојановић.

Америчка делегација никада није била бројнија на Минхенској конференцији као што је била ове године, а кинеску делегацију је предводио члан Политбироа задужен за међународне односе, што је према кинеској политичкој хијерархији виша функција од министра спољних послова, наводи Стојановић.

„Расцјеп у трансатлантским односима више је у наговјештајима, него што је политичка чињеница, али први пут је тако уочљива и драстична у својој појави“, каже Стојановић.

Као члан америчке делегације појавио се и бивши амерички потпредсједник Џо Бајден. Његов долазак у Минхен порука је да се поборници неолибералног консензуса у америчком естаблишменту нису предали, сматра Трифковић.

„Другим ријечима, да им стави до знања да Трамп може грешком да дође и прије или касније да оде. Али што се естаблишмента унутар Вашингтона тиче, да су и даље поборници атлантског мултилатерализма, поборници ЕУ, према којој је Трамп изразио скепсу и, наравно, НАТО-а заувијек“, каже Трифковић.

Бал вампира, ријечи су којима Трифковић описује Безбједносну конференцију у Минхену. На њој су се окупили поборници неолибералног консензуса, који је свој врхунац доживио бомбардовањем СРЈ 1999. Ту су били и поборници таласократске и атлантистичке Европе у којој је заувијек Њемачка подређена Вашингтону и не истражује геополитичке могућности диверсификације својих односа са другим земљама.

Према Трифковићевим ријечима, раскол који се догодио у Минхену јако је добродошла ствар, јер Трампова парола „Америка на првом мјесту“ не подразумијева хегемонистичку политику, већ то да Америка спознаје своје интересе и глобалне обавезе, као и то да се више не везује за флоскулу о заједничким вриједностима између Западне Европе и САД, јер тих заједничких вриједности у ствари нема.

Поборници европско-бриселског концепта желе отворене границе, тако да чак и имигранти окривљени за силовања и убиства у Њемачкој не могу да буду протјерани… Они, рецимо, осуђују Орбана или Салвинија или Пољаке због тога што желе да заштите идентитет својих земаља и да изб.егну пром.ену њихове демографске структуре, јер вид.ели смо какве то катастрофалне посљедице носи у западноевропском свијету. Трамп жели да направи зид“, објашњава Трифковић.

На другој страни се налази бриселска бирократија отуђена од демократских традиција, која жели да наметне, како Трифковић каже, плишани тоталитаризам.

То што ће гасовод „Сјеверни ток 2“ бити завршен, догађа се, према Трифковићевом мишљењу, не зато што су земље-чланице ЕУ јединствене, већ управо супротно — зато што су разједињене.

„Да је Брисел успио да се умува између Москве и Берлина, у неком посредовању око ’Сјеверног тока‘, он се никада не би десио. И даље мислим да је, нажалост, главнина њемачког политичког естаблишмента на линији очувања трансатлантске пупчане врпце, не у трамповском, него у овом неолиберално-демократско-клинтоновском облику“, каже Трифковић.

За разлику од Трифковића, који сматра да је говор њемачке канцеларке Ангеле Меркел био пун општих мјеста, Стојановић сматра да је она говорећи у Минхену била храбрија него икада прије.

„Њен говор је за многе био изненађење, пошто је она од оних који говоре доста суво и равно. Овога пута је била темпераментнија него што је њена канцеларска природа била у ових минулих 14 година. Она је отворила један доста широк фронт отпора Трампу. На свим тачкама, не само енергетским, него и трговинским“, каже Стојановић.

Говор Меркелове, додаје он, диктира њемачка привреда, осјетљива на недостатак енергената, извозно оријентисана, са трећином радне снаге везане за извозне послове. Таква привреда је погођена Трамповом политиком и његовим намјерама да уведе царине на увоз њемачких аутомобила од 25 одсто.

Успјешно окончање „Сјеверног тока 2“ и извјесна турска куповина руских противракетних система С 400, упркос упозорењу америчког потпредсједника Мајка Пенса, биће два америчка пораза.

https://www.in4s.net/putin-je-preokrenuo-istoriju-u-minhenu/

Add comment