Станар из Бристола: Радујемо се тужби, барем ћемо ући у неку процедуру
Аутор:
Миона Живић
Станари хотела Бристол одлучни су да не напусте тај објекат док не добију писмено, законско решење да ће њихови проблеми са становањем бити решени, каже станар Бристола Драган Стојановић. Председник Удружења војних бескућника Србије Владо Ђукић наглашава да држава игнорише стечена стамбена права за око 2.600 лица.
Шта ће бити с војним лицима и њиховим породицама које живе у хотелу Бристол? Обећање да ће им бити додељен нови смештај, није испуњено. Министарство одбране их је обавестило да морају да напусте своје собе у хотелу, а они поручују да то неће учинити. Иначе, место где се сада налази хотел, намењено је за пројекат Београд на води.
„Ми не можемо да напустимо хотел. Није то ствар напуштања или ненапуштања. Ми чекамо законско решење. Од маја, од почетка ове приче, прво су тврдили да нису добили никаве станове за нас, а онда када смо ми доказали, онда су рекли да су добили мање него што је довољно…Они су покушали да изманипулишу и да њима остану станови“, казао је Стојановић.
Kако је објаснио, с представницима Министарства одбране до сада су вођена четири састанка тим поводом.
„Ни на једном није било никаквог записника. Немате никаквог писаног трага да се нешто дешавало, они нису дозволили да уђе наш правни саветник….А онда нам секретар Министарства одбране каже – имали сте довољно времена да размислите, потпишите ви овај папир, па ћемо ми да одлучимо шта ћемо да вам дамо“, објашњава Стојановић.
Kако је рекао, да људи не схвате погрешно јер се каже да живе у хотелу.
„Ми смо станари у том комерцијалном делу већ 28 година, живимо у једној соби, комплетне породице живе у собама, једнокреветним, двокреветним, ту кувамо, перемо. Искључили су нам грејање и као и за лифт, рекли прво да је у питању квар, а онда и да су из сигурносних разлога искључили лифт“, казао је Стојановић.
Владо Ђукић, који је пилот по професији и био је један од бранилаца тадашње СРЈ од НАТО бомбардовања, каже да они не траже ништа што им законски већ не припада и станове које је већина њих већ отплатила.
„На жалост, у време распада Југославије, према међунаордним одлукама војска је морала да се повуче, тако да смо ми дошли у СРЈ, довели смо силну технику, али и омладину која је у то време била на одслужењу војног рока, успели смо да спасимо те животе. А онда су нам наредили да станове које смо оставили, њих око 13.000, предамо Министарству одбране, и ти станови су остали у власништву министарства. И кад смо дошли у Србију, од нас је тражено да потпишемо да се одричемо тих станова, јер је то био једини услов како бисмо дошли у позицију да предамо молбу за стамбено обезбеђење овде“, испричао је Ђукић.
Према његовим речима, око 2.600 лица још нема уопште решено стамбено питање.
„Држава просто игнорише наша стечена права из 1991. године, игнорише Устав, законе, међународне конвенције које су дефинисале наш статус“, додао је гост Н1.
владо ђукић, војни бескућници
Извор: Н1
Честим изменама правилника, каже, дошли су у ситуацију да пилоти, инжењери, генерали, немају решено стамбено питање.
„То је страшна ствар којом се даје лоша порука будућим генерацијама које сутра треба да раде наш посао“, нагласио је.
„Ја као пилот одрадио свој век, 27 година, бранио сам земљу од НАТО бомбардовања, а дошао сам у позицију да немам ништа. То је срамно и срамотно питање“, додао је.
Од 1991. године до данас, каже, све институције државе се потпуно исто понашају.
„А ми сматрамо да наше проблеме треба да реши власт. Једини који је хтео да разговара с нама био је генерал Зоран Станковић, некадашњи министар одбране. Али је он отишао на другу дужност и ми смо тако опет остали…“, каже Ђукић.
Он је позвао органе власти да седну и с њима озбиљно разговарају.
„Ми смо врло скромни људи, тражимо да нам се у најмању руку врати оно што смо имали. Ја сам имао двособан стан, макар ми то вратите, а следује ми четворособни, јер сам отац четворо деце, по бодовању…“, рекао је Ђукић.
Проблем није само са хотелом Бристол
Наглашава да се удружење само по питању Бристола обраћало Министарству одбране 50-так пута, а писали су и десетак пута и премијерки и председнику државе. Одговор нису добили.
„И није Бристол једини, имамо и Спортски центар Сурчин, где су дати станови као службени, изграђени од азбеста, што ми нисмо знали…Њих то не интересује, имамо налазе института Винча, тражимо решење, међутим, они ћуте…Проблем је то ћутање, као и пребацивање проблема на друге институције…Велики број нас смештено је у војне објекте, имамо 11 колективних смештаја и око 600 људи се налази у тим смештајима, укључујући Бристол и Сурчин…Око 2.000 лица приватно станује, и то траје тако ево већ 27 година.“, каже Ђукић.
Хотел Бристол
Извор: Н1
Дошли су у позицију, каже, да не могу да реше стамбена питања.
„Садашњи правилник дефинише две групе – активна војна лица и групу пензионисаних војних и цивилних лица. И свака група има по 4 подгрупе. Тим правилником, министар одбране станове дели по принципу 70 посто иде активним лицима, а 30 посто пензионисаним лицима. Нас су они ставили у ту групу пензионисаних лица, а имамо мањи број бодова од оних који су сад отишли у пензију“, објашњава Ђукић.
Стојановић додаје да је ситуација прилично апсурдна, јер нико од њих, после 27 година службе не може да добије стан, а добијају их знатно млађа лица са више бодова.
„Ми чекамо то законско решење. Да нам неко напише – више не можете да боравите ту, ми вас терамо, али да постоји клаузула последица правног посла. Нама иде од 6 до 6,5 посто од личног дохотка за стамбено збрињавање целог радног века. И како је могуће да сада стан добије неко ко се родио када смо ми већ увелико радили и отплатили скоро 80 посто тих станова. На основу којих критеријума?“, упитао је Стојановић.
„Kад министар каже – ми њима нудимо, а они бирају, то је увреда“
Стојановић је нагласио и да се у медијима појављују неистине и „глупе“ изјаве представника министарства.
„Медији преносе изјаве званичника министарства одбране па и самог министра. Kад министар каже – ево, ми њима нудимо, они бирају станове и локације. Где то пише, …Ми смо хумани, кажу, а искључили сте лифт и грејање, шта је ту хумано? За мене је лична увреда кад кажу да ја имам стан и да га издајем. Па не може неко да изађе у јавност и излупета такве глупости“, казао је Стојановић.
Kаже и да су се „обрадовали најављеним тужбама“.
„Ми смо се обрадовали тужби, да коначно уђемо у неку законску процедуру. Ако се не воде записници, ако нема никаквог писаног обавештења, тражимо да уђемо у законску процедуру. Ако су у праву, ми ћемо испоштовати ту процедуру“, додао је.
„Три адвокатске канцеларије раде за наше потребе. У случају Бристола смо ангажовали адвоката, међутим, министарство је спречило улазак тог адвоката на разговоре. Сад се испоставило да им је итекако потребан адвокат…Министарство пласира информације које нису тачне. У новинама је изашло да они из Бристола као имају станове, шта сад хоће… А ја питам – како је могуће да ако министарство има сазнања да имају куће, како је могуће да сви станују у Бристолу, без грејања и лифта“, упитао је Ђукић.
Pogledajte VIDEO :
https://vojnibeskucnici.wordpress.com/2019/02/16/stanar-iz-bristola-radujemo-se-tuzbi-barem-cemo-uci-u-neku-proceduru/