Jelena Mirković
Penzionisanim vojnim licima koji žive u okviru Sportsko-rekreativnog centra "Surčin" ni nakon dve decenije nije rešeno stambeno pitanje. Službene stanove koji su dobili od vojske na korišćenje ne mogu da otkupe, jer ih kako kažu, sabotira Ministarstvo odbrane.
Razbijena stakla, fekalije, napušteni stanovi, slika su vojnog kompleksa u Surčinu koji je nekada brojao hiljadu stanara. Sada ih je drastično manje. Tu već 20 godina živi potpukovnik u penziji Vlado Đukić, koji je prvo rešenje o dodeli službenog stana dobio 1997.godine. Njegovi problemi nastaju godinu dana kasnije, kada je potpisao ugovor o zakupu u kojem je navedeno da živi u službenom stanu koji je u Vojnom kompleksu.
“Takav način ponašanja ministarstva prema meni je mene udaljio toliko od rešavanja stambenog pitanja da ja sada imam negde oko 600 bodova, a stanove dobijaju lica koja imaju preko 700 bodova, znači ne postoji nikakva šansa više ikada da dobijem stan, a da je tako vidi se što ja 25 godina čekam za stan”, ističe Đukić.
Kaže da strahuje da će ostati bez trenutnog stana, jer objašnjava da je bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac doneo odluku da jedino stanovi u Surčinu ne mogu da se otkupe. Ta odluka po svoj prilici i dalje važi.
"Napominjemo da deo vojnog kompleksa nije moguće preimenovati u zakup na neodređeno vreme, te lica koja stanuju u vojnim objektima i službenim stanovima koja se u njima nalaze, nemaju pravo i mogućnost za otkup tih stanova, ali zato imaju različite mogućnosti da reše svoje stambeno pitanje ukoliko napuste te objekte", navode u Ministarstvu odbrane
Stanari poručuju da stanove neće napuštati, jer nemaju gde.
U ovom vojnom kompleksu živi oko 80 porodica, mahom penzionisana vojna i civilna lica. Stanari sportskog ccentra Surčin kažu da je život u naselju nepodnošljiv zbog toga što vojska ne održava infrastrukturu i instalaciju.
Više od stotinu stanova u kojima niko ne živi u potpunosti su uništeni. Prva prodavnica udaljena je nekoliko kilometara, a fiksni telefoni više ne postoje. U nekim stanovima gde žive porodice fasada je oronula, a na zidovima soba su rupe. Stanari upozoravaju da strahuju za svoje zdravlje, jer su zgrade delimično izgrađene od azbesta, što potvrđuje i izveštaj Instituta za nuklearne nauke Vinča.
“Da se to ne sme obrađivati, ne sme se udisati, evo vidite kako to izgleda, ja sam tražio do njih pre pola godine da dođu da mi reše ovo pitanje, dobio sam odgovor da nema ništa od toga”, navodi Vlado Đukić.
Slične, a ponekda i gore muke preživljava oko 3.000 vojnih penzionera, upozoravaju iz Udruženja vojnih beskućnika.“Mislim da je vrlo bezizlena situacija zato što država ne pokazuje dobru volju da to reši očito da mi njima jako trebamo, jer smo mi smešteni na atraktivnim lokacijama, ne mogu da razumem da posle 25 godina, nigde na svetu ne postoji vojno beskućništvo, sve države su to rešile”, ističe predsednica udruženja Nada Pavićević.
Više od 50 vojnih beskućnika, 2002. godine tužilo je državu zbog oduzimanja imovine, a taj postupak i dalje traje.
Izvor: N1