Merkel se zbog 330 milijardi “razvodi” od Trampa

Tramp od evropskih članica NATO pakta traži da izdvajaju 2% BDP-a godišnje za zaštitu, ali izbegava odgovoriti hoće li, ako to bude potrebno, zaista braniti evropske saveznike.

Nedavna izjava nemačke kancelarke Angele Merkel o odnosima između SAD i Evrope zvuči kao “geopolitički razvod” zbog činjenica da Tramp traži i da “Evropa mora zauzeti svoje mesto u globalnoj politici”.

“Vremena u kojima smo se mogli u potpunosti osloniti na druge su dobrim delom iza nas. Mi Evropljani moramo preuzeti sudbinu u svoje ruke”, rekla je nemačka kancelarka prošle nedelje na predizbornom skupu.

Nije li uloga NATO pakta da brani Evropu?

Zbog političkog smisla, izjava kancelarke Merkel je privukla mnogo pažnje u medijima, iako ova kriza transatlantske solidarnosti ima složenu genezu, koja takođe uključuje ideološke i finansijske aspekte.

Stručnjaci tvrde kako jedno od ključnih pitanja u ovoj krizi ima tačnu cenu od 330 milijardi evra godišnje. Ova brojka odgovara 2% BDP-a Evropske unije iz 2015. Brojka može varirati jer nisu sve zemlje EU ujedno i članice NATO pakta, ali se može uzeti kao referentna tačka.

SAD zahteva da se svake godine taj iznos uplaćuje u “kasicu prasicu” NATO banke za zajedničku odbranu. Taj iznos bi, gotovo u celosti, išao američkom vojno-industrijskom kompleksu, uključujući i Pentagon.

Međutim, Tramp nije pokazao doslednost u smislu predanosti Amerike članku 5. Ugovora NATO pakta, koji traži da sve zemlje članice ustanu u odbranu u slučaju da bilo koja zemlja Saveza bude napadnuta.

U tom smislu je časopis Forein polis sažeo stav međunarodnih stručnjaka da se primena ovog članka smatra nedostižnom, jer se on u pravnom smislu referira na “napad na NATO u celini”. Osim toga, ovaj članak nikada nije aktiviran, osim kada se na njega pozvao Vašington nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, ali je napad proveo nedržavni entitet, odnosno Al-Kaida, tako da je bilo prilično nejasno obavezuje li on ostale članice da učestvuju u NATO invaziji na Avganistan ili ne?

Naravno, tada se niko u NATO paktu nije usudio odbiti pružiti pomoć “napadnutom američkom narodu”, iako su dokazi o krivici Avganistana za napade bili prilično klimavi.

Danas, s tačke gledišta Evropljana, plaćati 330 milijardi evra godišnje, a nemati nikakve bezbedonosne garancije, a ako se nešto dogodi, da sami moraju braniti svoju odbranu, priličnom komplikuje odnose EU sa Sjedinjenim Državama.

U tom smislu vredi podsetiti na reči predsednika Evropske komisije, Žan Kloda Junkera, koji je još u novembru prošle godine naglasio potrebu za stvaranjem evropske vojske.

Ko će platiti za Ukrajinu?

Međutim, postoje i drugi razlozi za finansijsku krizu u odnosima između SAD-a i EU. Dobro, Angeli Merkel se ne može sviđati Trampovo podbadanje zbog izvoza nemačke automobilske industrije u SAD, kojoj je zapretio nametanjem carina od čak 35%. Ali je u središtu ove “svađe” činjenica da Evropu sve više privlači Kina, kao i njen projekt “Novog Puta svile”.

Osim toga, u pregovorima o “razvodu” će SAD i EU konačno morati odlučiti još jedno pitanje koje pritišće njihove odnose, odnosno, ko će plaćati alimentaciju za “problematično dete” ovog geopolitičkog braka, a to je Ukrajina?

Nema sumnje da su pred nama vrlo burna i neizvjesna vremena, čak i u odnosima između Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Izvor: Intermagazin