Ovo je prvi put da je strani vojnik stupio na tle Irana još otkako je 1979. godine u Islamskoj revoluciji svrgnut proamerički režim šaha

Rusija je nastavila da jača svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku korišćenjem baze u Hamadanu, u severozapadnom Iranu, odakle su drugi dan zaredom njeni ratni avioni poleteli ka ciljevima u Siriji.

Moskva i Teheran od početka rata podržavaju sirijskog predsednika Bašara el Asada, ali ovo je prvi put da se ruska armija u toj kampanji poslužila iranskom teritorijom. Štaviše, koliko je poznato, ovo je prvi put i da je bilo koji strani vojnik stupio na tle Irana još otkako je 1979. godine u Islamskoj revoluciji svrgnut proamerički režim šaha Muhameda Reze Pahlavija. U Iran je ranije ove godine dopremljen i protivvazdušni raketni sistem S-300 ruske proizvodnje, čiju su isporuku godinama sprečavale međunarodne sankcije zbog nuklearnog programa Teherana, i to je signaliziralo sve bliže odnose dve zemlje.

Osim što je pod njenom kontrolom tamošnja luka Tartus, poslednja vojna baza koju Kremlj ima na Mediteranu i Bliskom istoku, što je svakako bio jedan od motiva za intervenciju na Asadovoj strani, Rusija je u Siriji nedavno uspostavila i vazdušnu bazu u Hmejmimu. Za nju je najavljeno da neće biti demontirana ni nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin u martu saopštio da povlači glavninu svojih snaga iz Sirije jer je cilj intervencije, kako je ocenio, ispunjen.

Baza u Hmejmimu ipak nije bila dovoljna za ruske akcije u Siriji, koje ne samo što su nastavljene od marta naovamo nego su u poslednje vreme, kako se zaoštrila bitka oko strateški važnog grada Alepa, i pojačane. Kapaciteti u Hmejmimu, prema vojnim analitičarima s kojima je razgovarala Al Džazira, nisu odgovarajući za bombardere „tupoljev 22M3”, kakvi su, uz „suhoje 34”, prema navodima ruskog ministarstva odbrane, poleteli iz Irana. Dosad su takvi avioni na misije u Siriju polazili iz Rusije. Baza u Hamadanu je pak za više od 1.000 kilometara bliža sirijskim ciljevima tih bombardera, pa im je ovako moguće da troše manje goriva, time i da ponesu više oružja. O tom motivu za upotrebu iranske baze je, javlja Radio Slobodna Evropa, govorio i Vladimir Komojedov, predsednik komiteta za odbranu ruske Dume.

Osim što je pod njenom kontrolom tamošnja luka Tartus, poslednja vojna baza koju Kremlj ima na Mediteranu i Bliskom istoku, što je svakako bio jedan od motiva za intervenciju na Asadovoj strani, Rusija je u Siriji nedavno uspostavila i vazdušnu bazu u Hmejmimu

Prema sagovornicima Al Džazire, za ovakvu operaciju nije bilo dovoljno da ruski avioni jednostavno slete u Hamadan i vrate se na nebo čim se dopune gorivom. Opsluživanje ovih modela bombardera iziskuje i stacioniranje nemalog kontingenta, možda i nekoliko stotina tehničara. Ako je to tačno, posredi je razmeštanje znatnog broja ruskih vojnika u Iranu. Ono bi, sudeći po rečima predsednika iranskog parlamenta Alija Laridžanija, koje je preneo AP, ipak moralo biti privremeno, jer ruska vojska nije dobila stalnu bazu u toj zemlji.

U preletu od Irana do Sirije „tupoljevi” i „suhoji” morali su zaseći i vazdušni prostor Iraka. To su u oktobru prošle godine učinile i ruske rakete lansirane s Kaspijskog mora na mete u Siriji, za šta je takođe bilo potrebno da prođu i nad Iranom. Irački premijer Hajder el Abadi je, kako je preneo Rojters, potvrdio da je njegova vlada odobrila koridor ruskim avionima pod uslovom da ne nadleću iračke gradove i da se drže pojasa uz granicu.

Vlasti u Bagdadu su umnogome i dalje pod patronatom Sjedinjenih Američkih Država, koje drže oko 5.000 vojnika u Iraku, snabdevaju ga oružjem i novcem bez kojeg bi ta država već kolabirala. Ali, Irak je i pod velikim uticajem Irana, naročito preko šiitskih milicija, bez čije pomoći iračka vojska ne bi bila u stanju da postigne neke od svojih uspeha protiv Islamske države (ID). S Rusijom, nedugo nakon što je ona počela intervenciju, kao i sa Sirijom i Iranom, Irak je formirao i koordinacioni centar za razmenu podataka i borbu protiv ID, premda nije poznato u kolikoj meri je on operativan. Abadi je najavljivao i mogućnost da oružje više ne kupuje samo od Amerike već i da ga počne nabavljati od Moskve.

Pre polaska u akciju iz iranske baze, Rusija je najavila svoj plan međunarodnoj koaliciji koja se pod vođstvom SAD bori protiv „kalifata”, potvrdio je u Bagdadu njen portparol pukovnik Kristofer Garner. Nije, međutim, preskočio da spomene da od tri grada koja su bila na udaru ruskim bombardera – Alepa, Idliba i Deir el Zora – samo u ovom poslednjem ima boraca ID.

Istočni Alepo je pod kontrolom umerene sirijske opozicije, ali su na frontu oko zapadnog dela tog grada njihovi pripadnici sada pomešani sa tvrdokornim islamističkim grupama poput Ahrara el Šama i Fronta za oslobođenje Šama, kako se Nusra front naziva otkako je navodno raskinuo veze s Al Kaidom. Front je na spisku terorističkih organizacija i Ujedinjenih nacija i SAD, čiji su avioni takođe tukli po njegovim taborima. Ta grupa je dominantna u Idlibu.

Po Alepu su, koji je pod sve žešćim vazdušnim udarima, bombe padale i prvog dana ruskih misija iz Irana. Prema navodima Sirijske opservatorije za ljudska prava, stradalo je dvadesetak civila, premda nije jasno da li je to bilo od Asadovih ili ruskih aviona i odakle su oni poleteli.

Stejt department je poručio da je stupanje ruske vojske na iransku teritoriju „nesrećan ali očekivan razvoj događaja”, „nastavak obrasca” po kojem je dosad na metu uglavnom uzimana umerena opozicija u Siriji, radije nego položaji terorističkih grupa. Vašington je saopštio i da će ispitati da li je Rusija prekršila rezoluciju UN koja zabranjuje prodaju ili transfer borbenih letelica u Iran. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je uzvratio da Moskva nije prodala avione Iranu, već da je delovala u skladu sa sporazumom dve države o antiterorističkim operacijama na zahtev sirijskog vođstva.

Autor: Vladimir Vukasovićčetvrtak, 18.08.2016. u 19:04

Izvor: Politika
www.politika.rs/sr/clanak/361672/Ruski-a...-ka-sirijskim-metama