Није ово само трговински рат: иза њега се крије рат за технологије, а иза свега тога леже планови за трку у наоружању пуног спектра – од космоса до сајбер простора. Како је то један актуелни амерички војни командант рекао: „Пространства података и информација… то је оно што је погон савремених ратова. Какве мисије обављамо у свемиру данас? Пружамо информације, обезбеђујемо коридоре за информације и противницима у сукобу ускраћујемо приступ тим информацијама“. Према томе, нова трка у наоружању се једнако тиче очувања и унапређења америчког технолошког вођства у еволуцији чипова, квантним компјутерима, великим подацима и вештачкој интелигенцији за оружје, колико се тиче и технолошког вођства у економској сфери, односно доминације у цивилно-индустријским стандардима за следећу генерацију паметних електронских геџета које ће сви куповати.


Шта се, дакле, дешава?
Па, амерички војни сектор је озбиљно „загрејан“ за све наведено. Опремају се за предстојеће војно заоштравање са Кином. Непрекидно потенцирање теме о кинеској крађи америчке технологије, знања и података – као и садашњи бараж оптужби како је Кина „хаковала“ и мешала се у америчке изборе (у стилу Русијагејта) – у суштини (мада не у потпуности) има за циљ да формира casus belli против Кине. Непријатна истина је то да је америчко војно руководство било шокирано открићем колико далеко заостају за Русијом и Кином у високотехнолошком наоружању.

Двопартијски експертски извештај америчког министарства одбране који је у новембру представљен Конгресу упозорава на следеће:

„Америчка војна надмоћ је умањена, а у неким областима и избрисана, док земље ривали постају све умешније, јаче и агресивније. (…) Америка би могла да изгуби свој следећи рат. (…) Могла би да се намучи да победи, а можда би и изгубила у рату против Кине или Русије. Уколико би Сједињене Државе морале да се боре против Русије у некој балтичкој кризи, или против Кине у рату за Тајван, Американци би могли да се суоче са убедљивим војним поразом…“ Противници су проучавали америчке војне стратегије и научили су како да им се супротставе“, наводи копредседавајући Комисије, Ерик Еделман: „Научили су из наших успеха, а док смо се ми бавили другом врстом рата они су се спремали за рат највишег нивоа у каквом заиста нисмо били дуго времена“.

ОБРАЂИВАЊЕ ЈАВНОСТИ
Обични Американци нису навикли да Кину посматрају као „претњу“. Можда да као комерцијалну претњу, али не као војног противника. Али бујица оптужби како Кина „краде“ америчко богатство и послове има задатак да то промени. Јавност се обрађује за сукоб. Да ли се све своди на амерички технолошки ривалитет са Кином? Нажалост, не. Casus belli против Русије једноставно није неопходан.

Русија је већ толико дубоко усађена у свест као противнички антоним, толико уткана у унутрашњу америчку политику, да би било каква додатна „обрада“ јавности просто била излишна. Сада се здраво за готово узима да је Русија „непријатељ“. Трампови спољнополитички јастребови, попут Џона Болтона и Мајка Помпеа, циљају Русију ништа мање Кину. Конгресни извештај о стању одбране у том погледу не оставља никакву сумњу: ради се о Кини и Русији. Једино што јастребови не дижу толику буку око руске малигности као поводом кинеске, јер јавност треба убедити против Кине.




Вашингтонски „јастребови“ из Трампове администрације: Мајк Помпео и Џон Болтон

Тактику за овај технолошки Хладни рат су званичници актуелне администрације представили прилично јасно: забранити извоз настајућих и „фундаменталних“ технологија, ограничити појединцима и компанијама приступ технологијама и увести санкције на читав низ фундаменталних технологија и знања. И одсећи Кину од кључних линија снабдевања које је повезују са произвођачима компоненти (мисли се пре свега на микрочипове и полупроводнике; прим. прев.). Ах да, и гњавити Европљане да бојкотују кинеске технологије.

А Русија? Да ли је она некако „одвојена“ од овог рата? Русија је, просто речено, другачија. Она нема продор у технолошки сектор САД какав има Кина, а њене одбрамбене и ваздухопловне способности су претежно домаће, тј. нису у великој мери рањиве у погледу набавки иностраних компоненти. Али Америка има још једно „фундаментално“ технолошко знање, а принципи изоловања Кине у „рату за технологије“ се подједнако могу применити и против Русије, мада на нешто другачији начин.

ЕНЕРГЕТСКИ РАТ
Трамп је истакао да САД намеравају да постану глобално доминантне у енергетици. А америчко министарство унутрашњих послова (упркос имену – United States Department of the Interior – не ради се о министарству надлежном за полицијске послове – чиме се у САД баве Department of Homeland Security и министарство правде – већ о министарству надлежном за уређивање федералних поседа, управљање природним ресурсима и спровођење програма посвећених домородачким групама какве су Индијанци; у САД ово министарство шаљиво називају и „министарством за све остало“, прим. прев.) је енергетски примат Америке повезало са могућношћу физичког блокирања руског нафтног извоза. Рајан Зинки (актуелни амерички министар унутрашњих послова, прим. прев) је овог септембра за Вашингтон игземинер изјавио да америчка ратна морнарица има способност да блокира Русију и спречи је да контролише енергетске залихе: „економске опције против Ирана и Русије се мање-више своде на контролу и замену извора енергетског снадбевања. Можемо то да учинимо… јер су Сједињене Државе највећи произвођач нафте и гаса“.

У реалности, такав потез је мало вероватан. То су празне приче. САД желе да оборе цене сирове нафте, а не да их подигну. Али поента је да САД стављају фокус на руски енергетски сектор. Зинкијеви коментари показују стил размишљања у Вашингтону. „Русија је мађионичар са једним триком“, рекао је он, подвлачећи да је способност Русије да продаје енергенте најважнији фактор њеног економског опстанка.

Али преседани који су се догодили у рату за технологије против Кине, као што су ускраћивање компоненти и санкционисање трансфера технологија, не само да су још вероватнији у руском случају, него се већ и примењују (нпр. у облику претњи против Северног тока 2, паралелно са претњама које се упућују Европљанима да не купују Хуавејеву 5G инфраструктуру). И овде, као и у случају Кине, САД притискају Русију на неколико геополитичких тачака – истовремено покушавајући да је економски уздрмају санкцијама. Следеће године – готово сасвим сигурно (то је законска обавеза) – САД ће испалити нови плотун санкција против Русије поводом случаја „Скрипаљ“.

ВИСОКИ РИЗИЦИ
Да ли је све ово само звецкање оружјем како би се очувао амерички империјалистички дух? Да ли би требало да схватимо озбиљно то што америчка администрација изазива геополитичке шокове који би могли да заљуљају оно што је остало од „глобалног система“? Ја сматрам да би. Председинк Трамп ће се у следећој години наћи у грчевитој борби да спасе себе, своју породицу и свој бизнис од небројених истрага. Са друге стране, бориће се и против демократа у Конгресу – а, уколико стање на берзама буде лоше, његов утицај на републиканце из Сената ће испарити. Постоји довољно „републиканаца само по имену“ (Republicans In Name Only – RINOs) спремних да одиграју улогу Брута чим се за то створе услови.


Изван САД, многа потенцијална жаришта постају евидентна: Залив је пун стрепње, Саудијска Арабија је у унутрашњем хаосу, Порошенко покушава да спасе свој политички живот, Америка је (до јуче) покушавала да одржи своју дугорочну војну окупацију Сирије чему се противи турска војска, Израел показује мишиће пред Хезболахом, а како се Европа налази на ивици могуће економске провалије, симптоми „жутих прслука“ ће се, по свему судећи, појављивати на разним местима. Брегзит, Италија, раст дугова, банке – све то говори о растућим ризицима. Да ли ће они моћи да се обуздају или не тек ћемо видети.

Али ево поенте: док је Трамп залепљен за свој ТВ, пратећи сваки корак у домаћим нападима на његово осетљиво самопоуздање, његова два ратна крила – јастребови усмерени на Кину и јастребови усмерени на Блиски исток – ће водити Савет за националну безбедност како капетан Џон Болтон буде желео. Какви су ризици од великих политичких грешака, лошег управљања, унутрашње парализе САД, пропадања америчког тржишта и слуђеног председника који дозвољава да његови идеолошки јастребови упале неко опасно жариште? Могло би се испоставити да су прилично високи…

АЛИСТЕР КРУК
уторак 25. децембар 2018. 20:00


Превео Војислав Гавриловић


Извор Strategic-culture.org

standard.rs/2018/12/25/i-rusija-je-meta-...og-trgovinskog-rata/