Посланици у Скупштини Црне Горе расправљају о Предлогу стратегије одбране Црне Горе, у коме се наводи да је опасност од војне пријетње у Црној Гори значајно смањена, као посљедица интеграције државе у НАТО и смањења војних ефектива у региону, али да се у будућности не смије занемарити.

Посланик Демократског фронта Страхиња Булајић оцијенио је да је права намјера и циљ стратегије да се „територија Црне Горе претвори у полигон за даља дејства НАТО пакта према Србији и Русији„.

Посланик Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић је казао да је православље на граници одбране Запада и да због тога Црна Гора неће бити мање православна, већ да ће бити „више демократична и са више владавине права“.

„Дајте да се окупимо око правих вриједности. Црна Гора не може исправити линије између Истока и Запада. Црна Гора не може ићи у још неке изгубљене ратове погрешног Истока. Наравно, Црна Гора мора исправити и погрешне „истоке“ у Црној Гори. Имати забрањене градове у Црној Гори руског тајкуна, а мислити да имате озбиљну одбрану, није озбиљно“, казао је Кривокапић.

Милун Зоговић (ДФ) је истакао да је Стратегија најбоља потврда посрнућа и срљања званичне Црне Горе.

„Најобичнија фразеолошка љуштура написана у Бриселу, којом, као једини аргумент, доминира језик батине и силе. Ова димна завјеса има за циљ да прикрије и релативизује удружени злочиначки подухват Тиране, Приштине и званичне Подгорице, усмјерен против православног народа, рачунајући на пресудну подршку НАТО пакта„, казао је он.

Његов партијски колега, Јован Вучуровић, је казао да је власт у Црној Гори марионетска и да прима налоге из НАТО, те да тако ни овај документ није Стратегија одбране, него нешто што је написано „у некој од канцеларија у Бриселу и да је наређено Влади да га усвоји и спроводи“.

Стратегија одбране, како је казао, служи да се замаскира реалност у Црној Гори и да се створи слика да се без НАТО пакта не може ништа ни у региону, ни у свијету.

Независни посланик Неђељко Рудовић је питао да ли је Црна Гора довољно хомогено и компактно друштво, које има капацитета да сузбије или спријечи пријетње од тероризма и слично.

„Да ли можда, док се ми међусобно држимо за вратове, неко има много више маневарског простора да планира, организује, припрема и изводи такве пријетње, од сајбер до терористичких напада“, рекао је Рудовић.

Коча Павловић (ДФ) је истакао да се „Мило Ђукановић сада бори да себи прибави нову употребну вриједност на Западу“, те да нуди себе као главног регионалног политичког „свашточину“, као оног ко је спреман да уради све како би се реализовало признање Косова од Србије у границама које замишљају (Хашим) Тачи и (Рамуш) Харадинај.

Главна препрека је, оцијенио је, Српска православна црква, те је „зато Ђукановић кренуо у напад на Митрополију СПЦ и митрополита по цијену отварања највећег унутрашњег сукоба у Црној Гори“.

Александра Вуковић (ДПС) је казала да је „Ђукановић учинио Црну Гору независном и сувереном државом“.

Министар одбране Предраг Бошковић је рекао да документ представља ревизију Стратегије из 2008.године, с обзиром да су се у међувремену десиле значајне промјене у геостратешком безбједносном окружењу, које су утицале на одбрамбену политику Црне Горе.

Најзначајнија планирана промјена је, како је казао, промјена статуса државе од аспиранта за чланство у НАТО, до пуноправног статуса у том војном савезу.

Наводећи да пријем у НАТО представља историјски моменат и прекретницу када је у питању концепт одбране Црне Горе, министар је навео да је пуноправним чланством Црна Гора преузела одређене одговорности.

Он је казао да је у предлогу стратегије јасно дефинисан ниво амбиције о извршванају додијељених мисија Војске Црне Горе на националном нивоу и у оквиру колективног система безбједности.

Прочитајте још:

Митрополија: На основу којег Божијег или људског закона Мило и Душко праве партијску цркву