Генералштаб ВЈ је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „Томахавк“.

Руско министарство за ванредне ситуације je саопштило да је током ваздушних напада НАТО на СРЈ током ноћи са бродова и авиона лансирано 90 крстарећих ракета „Томахавк“ и да је у операцији учествовало 210 авиона, четири брода и три подморнице.

У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома, а два су пала у атар села Цветке.

Прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији. Рационилизовано је снабдевање горивом и отказани су сви летови на београдском аеродрому.

Генерални секретар Уједињених нација, Кофи Анан, је изразио разумевање за „ваздушне ударе“ НАТО на СР Југославију, али је додао да је у одлучивању о употреби силе требало да буде укључен и Савет безбедности.

Руски предсједник Борис Јељцин изјавио да је „агресија НАТО против СРЈ груба грешка“ америчке дипломатије и председника Била Клинтона.

Генерални секретар НАТО, Хавијер Солана, је изјавио да је крајњи циљ „војне операције НАТО“ уништавање југословенских оружаних снага.

Aмерички председник Клинтон је изјавио да југословенски предсједник Слободан Милошевић мора да „изабере мир“ или ће НАТО наставити нападе на циљеве у СР Југославији.

Влада СРЈ је прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.

Министарство информисања Србије је одлучило да протера новинаре гласила из земаља које су учествовале у агресији НАТО или су дале своју територију на коришћење агресорима.

Владе Црне Горе и Републике Српске су саопштиле да су у сталном заседању.

25. марта 1999. године погинуо је потпуковник Живота Ђурић, пилот РВ Војске СРЈ.
Полетео је на задатак и док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапријед одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље. Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић је сахрањен у Параћину.

-----------------------------------------------------------

Хронолигија НАТО злочина (дан 3.)

Трећи талас напада. Снаге НАТО деловале „по свим деловима града“ саопштио је Центар за узбуњивање и обавештавање Београда.

Сједињене државе су изразиле забринутост због наводних извештаја о повећању насиља над Албанцима на КиМ и упозориле да прикупљају доказе о наводним ратним злочинима југословенских политичких и војних званичника.

Москва је наложила представницима НАТО у Русији да напусте земљу и прекинула све контакте са Алијансом због агресије на СРЈ.

Кинески председник Ђијанг Цемин је рекао да напади НАТО на СРЈ „угрожавају мир у региону Балкана“ и позвао на брзу акцију у циљу решавања кризе.

Савет безбедности УН није прихватио руски предлог резолуције којом се захтева престанак акције НАТО против СРЈ.

Индија је најавила да ће радити на постизању консензуса несврстаних земаља против ваздушних удара НАТО на СРЈ.

Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију, која предвиђа да државни органи цивилне власти у Црној Гори и у условима ратног стања и ванредних околности наставе да обављају своју функцију и надлежности у складу са Уставом и законом.

Руске стратешке ракетне јединице, опремљене мобилним лансерима и пројектилима смештеним у силосима, стављене су у „стање највише приправности“, рекао је главнокомандујући руских стратешких ракетних јединица, генерал-пуковник Владимир Јаковљев.

Пилот мајор Зоран Радосављевић погинуо је у ваздушној борби са бројчано и технички знатно надмоћнијим непријатељем. Његов авион МИГ-29 према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем. Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен указом свог команданта.

--------------------------------------------------------------------------

Хронологија НАТО злочина (дан 4.)

Портпарол Пентагона Кенет Бејкон саопштио је да су напади снага НАТО на војне циљеве у Југославији извршени крстарећим ракетама и борбеним авионима „стелт“. Руски председник Борис Јељцин је упутио писмо подршке југословенском предсједнику Слободану Милошевићу и осудио војне акције НАТО. Доњи дом руског парламента огромном већином усвојио је изјаву којом се оштро осуђује агресија НАТО на СРЈ, тражи хитно обустављање војне акције и предлажу мере које треба да предузме руководство Русије.

Генералштаб Војске Југославије саопштио је новинарима да у агресији на СРЈ учествује десет земаља са између 100 и 200 авиона, од почетка акције испаљено је од 250 до 300 крстарећих ракета и пројектила на 90 војних објеката на целој територији СРЈ. У неколико градова у Европи одржане су демонстрације против ваздушних напада НАТО на СР Југославију. Демонстрације су настављене и следећих дана. Приштински Медиа-центар је саопштио да су албански терористи извели више од 20 напада на полицију.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак друге фазе кампање против СРЈ, односно гађање већег број циљева – јединице и опрему ВЈ на КиМ.

Председник СРЈ Слободан Милошевић поручио је током разговора са шефом украјинске дипломатије Борисом Тарасјуком да су грађани СРЈ „одлучни у ријешености да ни по коју цијену не дозволе непријатељима да окупирају земљу“.

Француска позвала Русију да помогне у наставку дипломатских мировних напора за решење, када четири дана бомбардовања није изазвало пукотине у одлучном одбијању Југославије да прихвати захтеве Запада.

Инострани новинари протерани одлуком Министарства за информисање Србије, враћени су у Београд, изјавио министар за информације СРЈ.

ПВО: оборен је амерички авион Ф-117А „Ноћни соко“ у атару села Буђановци

Запис у Ратном дневнику заменика команданта 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО, потпуковника Ђорђа Аничића

На ватрени положај стижем око 20:30 часова. Прилазећи средствима пролазим поред лансирне рампе. Ракете су на припреми, а угао нагиба велики. Лагани дрхтај тела, јер не знам шта се дешава у кабини. Улазим и седам на место помоћника руковаоца гађања уместо мајора Стоименова. Дани дрема ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи. Нема близу циљева у ваздуху, има их на већим даљинама на разним азимутима.

Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195 уочавам циљ, на даљини од 23 километра. Кажем: „Дани, овај иде на нас“! Циљеви су се приближавали. На даљини 14-15 km и азимуту 210 степени руковалац гађања потпуковник Золтан Дани је наредио тражење циља. Ја сам наредио „Антена“ – укључено је зрачење нишанског радара. Тог момента почиње игра мачке и миша. Зрачимо више од 10 секунди неуспешно тражећи циљ. Наређујем: „Прекини тражење-еквивалент“! После неколико тренутака Дани наређује тражење циља на азимуту 230, а ја моменат зрачења. Веома брзо, за пар секунди, циљ је пронађен, точкићи су шкљоцнули више пута, али оператори ручног праћења нису могли да га прихвате. Циљ је ишао у маневар великом угловном брзином. Зрачили смо више од 10 секунди. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем:“Прекини тражење-еквивалент“!

Поново видим циљ на азимуту 240 степени и даљини од 14 km. Циљ врши маневар курсом, лепо се види на показивачима осматрачког радара. Покушавамо исти поступак трећи пут на азимуту 240. Точкићи официра вођења шкљоцају, оператори га губе. Таман сам мислио да ни овај покушај неће успети, када је старији водник Матић узвикнуо: „Дај га, дај га, имам га“! Точкићи су шкљоцнули и оператори су га прихватили. Стабилно праћење, азимут 242 степена, даљина 14,5 km… Официр за вођење извештава: Азимут 250 степени, даљина 13 km.

„Циљ уништи, метод т/т, лансирај!“, командовао је Дани. Потмула експлозија. Старт прве ракете, после 5 секунди и друге, Оператори стабилно прате. Посматрам екран оператора праћења. Светлосни бљесак и експлозија прве ракете на циљу. Циљ је уништен. Наређујем: „Скидај високи“! Даљина 10-11 km, азимут 270 степени-извештава официр вођења Муминовић. Гледам екран осматрачког радара. Паника у ваздуху. Сви су се разбежали, нигде ни једног циља.

После 20-30 минута добијамо команду Припрема за марш! Треба брзо напустити локацију лансирања. Преморен сам. Нисам спавао два дана и ноћи. На радио-вестима у 22:00 часа чујемо да смо оборили F-117А. Олупина је пала у атар села Буђановци. Премештај на наредни ватрени положај је био врло брз. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Сви зову, честитају. Напетост је попустила. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.

https://katehon.com/sr/news/hronologija-nato-zlochina-dan-4