Београд -- Архитектонско-урбанистички конкурс за будући изглед Макишког поља је завршен, одабрано је првонаг
рађено решење и добијен концепт његовог развоја.
Говорећи о развојном пројекту Макишког поља, Милутин Фолић подсећа да ће се прво радити план, потом инфраструктура и на крају стамбени објекти.
“Након прошлогодишњег конкурса за Блок 18, ове године расписали смо и конкурс за Макишко поље, које обухвата 680 хектара. Усвојеном студијом Института „Јарослав Черни” из 2014. године, заштита водоизворишта је померена до Обреновачког пута и тако постављена тачна граница, што је и омогућило да почнемо са плановима за то подручје”, каже он.
Првонаграђено решење је резултат рада ауторског тима Драгана Марчетића и Милана Максимовића и оно предвиђа да део најближи Чукаричкој петљи буде стамбено-пословни а да онај од ранжирне станице буде намењен привредној зони, магацинима, продајним салонима и другим садржајима.
Између њих налазиће се главна саобраћајница, кичма подручја која ће бити паралелна са Обреновачким путем, на чијем почетку ће се налазити велики трг и реперни објекат. Насеље ће бити подељено у блокове, који ће по габариту бити слични онима на Чукаричкој падини, а сасвим је могуће да ту своје место нађе и будући национални стадион, рекао је главни градски урбаниста.
Другонаграђено је решење аутора Владана Стевовића, Зорана Лазовића, Миодрага Савића, Бориса Ивановића и Јелене Јанковић, а трећа награда припала је Душану Стојановићу, Павлу Стаменовићу и Ксенији Пантовић. Поред њих, жири је откупио и два једнако вредна рада.
Урбанистички завод на основу првонаграђеног рада и позитивних елемената осталих радова направити план детаљне регулације који ће бити усвојен до средине следеће године. Након тога, кренуће се у експропријацију зелених површина, изградњу примарне инфраструктуре и изградњу планираних блокова”, наводи Фолић.
Део земљишта који припада граду, а који је планиран за градњу, након завршене планске документације биће понуђен инвеститорима, а део земљишта на коме су предвиђене саобраћајнице, паркови и заштићено зеленило биће задржано и о њему ћемо бринути на начин да суграђани имају просторе који ће оплеменити живљење у том делу града, објашњава он.
“Београд има четири велика подручја која ће се у наредном периоду плански развијати, а једно од њих је и Макишко поље. Поред тог простора, то су Београд на води, који се већ увелико развија, Блок 18 и Ада Хуја”, изјавио је главни градски архитекта Милутин Фолић, преноси Беоинфо.
подручјима која се налазе унутар габарита града, чиме постижемо да се Београд више не шири ван својих природних граница.
“Усвајањем Генералног урбанистичког плана обезбедили смо спуштање Београда на реке, коришћење некадашњих индустријских подручја уз обале за планска насеља и коришћење еколошки прихватљивих видова саобраћаја. Имплозијом, развојем града унутар својих граница, постижемо много рационалније коришћење постојеће инфраструктуре и избегавамо стварање нових непланских насеља, где су трошкови изградње и одржавања инфраструктуре несразмерно велики у односу на оно што град тиме добија”, каже Фолић.
Градски урбаниста као посебну предност планског развоја истиче еколошку прихватљивост саобраћаја.
“То практично значи да ће неко ко долази из Макишког поља моћи до центра града да дође планираним метроом, чији је циљ да повеже постојећа насеља, али и пружи развојни потенцијал новим насељима, постојећом трасом трамваја од Бановог брда или бициклистичком стазом. Згрушњавањем градског ткива изградњом унутар некадашњих индустријских зона омогућујемо нове, еколошки прихватљиве саобраћајне комуникације и повезујемо Београд са својим рекама, на чијим обалама су управо и настајала некадашња индустријска подручја”, истиче Фолић.
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=1286962