По Резолуцији СБ УН 1244, једина војна формација на Косову и Метохији је Кфор. Нажалост, није први пут да западне земље које су признале Косово крше међународно право. Уосталом, НАТО агресија на СРЈ и признање Косова 2008. доказ су да је сила довољно оправдање коме није потребно правно утемељење, каже за „Политику” министар одбране Александар Вулин.
„Као што је признање Косова изазвало талас сепаратизма у свету, тако и играње тзв. војском Косова изазива озбиљне безбедносне проблеме за читав регион. Коме ће се супротставити тзв. војска Косова? Албанији, Црној Гори, Македонији неће, она се прави да би претила Србима и Србији. Косово има око 400 особа које су се бориле или се боре на страни Исламске државе у Сирији. У односу на број становника, Албанаца с Косова у Сирији има више него Ирачана или Либијаца. На инсистирање међународне заједнице на Косову је ухапшена терористичка група која је планирала нападе на Србе, а сигурно није једина исламистичка ћелија која чека прилику за напад на Србе. Весељи је најавио заузимање Ниша, а Рама, Тачи и Харадинај стварање велике Албаније. И у таквим условима почиње стварање тзв. војске Косова. Неосуђеним терористима дајете тешко наоружање и очекујете да ће владати мир. Посебно је лицемерно када представници великих сила, које подржавају војску Косова, кажу да је то прилика за Србе да постану део мултиетничког Косова, а не објасне зашто таква прилика није искоришћена повратком Срба на своју имовину у Приштини, Ђаковици или било ком другом граду на КиМ. За нас је формирање паравојске на КиМ неприхватљиво”, истиче министар Вулин.
Да ли верујете да ће, у случају погоршања безбедносне ситуације на Косову и Метохији, Кфор бити спреман да заштити српско становништво? Каква је, иначе, сарадња Војске Србије и Кфора?
Кфор без сумње има капацитете да заштити све на КиМ. То му је и мандат и разлог доласка. На КиМ се налази око 4.000 војника Кфора, добро опремљених и обучених, и поред њих ствара се тзв. војска Косова. Као да она може да гарантује мир ако Кфор не може. Или је међународна заједница неспособна и немоћна да на КиМ обезбеди мир и владавину права или је тзв. војска Косова непотребна авантура која може да угрози мири на КиМ али и у региону, нема трећег одговора. Када се Кфор држи свог мандата, непристрасности и не прејудицира статусна питања добро сарађујемо. Размењујемо информације, одржавамо редовне састанке на највишем нивоу и имамо заједничке патроле дуж административне линије. Када под притиском политике почну да дају политичке изјаве у којима одступају од статусне неутралности, када покушају да у заједничке патроле укључе припаднике КПС-а онда наша сарадња постаје тежа а некада и сасвим немогућа. Били смо веома непријатно изненађени када је Кфор допустио да се онемогући посета нашег председника и врховног команданта Александра Вучића селу Бање, а посебно када није предузео ништа да би се провокација Тачија на Газиводама зауставила. Кфор има обавезу да делује превентивно када је у питању угрожавање безбедности а не да чека да се деси инцидент и тек тада реагује. Замислите да је неко од Срба пуцао на Тачија и његову колону, замислите да је неко тада био рањен, убијен. Почели би сукоби за које нико не би могао да зна како ће се завршити. Само присебношћу Срба и порукама које су стигле од председника Вучића избегнута је могућа катастрофа.
Последњих месеци говори се о „разграничењу” или „корекцији граница” као могућем решењу проблема на Косову и Метохији, али и шире у региону. Да ли је то, по вама, могућност за решења проблема у покрајини и региону, или безбедносни ризик?
Живот у коме смо таоци политике различитих делова терористичке ОВК је несагледив ризик за сав наш народ. Што пре будемо успоставили јасно разграничење с великом Албанијом пре ћемо моћи да зауставимо њено ширење и ојачамо наше позиције. Процес решавања националног питања Срба започеће када се будемо раздвојили од Албанаца. Време је да Србија мисли само о себи и свом народу. Идеји разграничења се највише противе земље региона које су признале Косово и које су оптужиле Србију да је изазвала све ратове и сукобе. Данас су уплашени могућношћу да оно што су радили Србији буде рађено њима, да велика Албанија почне да се ствара на њиховим територијама. Зато се од политичара из Црне Горе и Македоније тражи да Србија одустане од својих интереса као се не би дало оправдање за промену граница на њиховим територијама. Ту Србија нема нимало кривице. Они који су признали Косово немају више могућност да се позивају на заштиту међународног права, а Србија треба да мисли само и једино на себе. Довољно смо пута у историји жртвовали себе за друге, немамо право да понављамо грешке. Свако ко је мислио да ће велику Албанију нахранити и задовољити само с КиМ погрешио је, као што је погрешила Европа када је мирно посматрала како на Озрену одред „Ел муџахедин” сече главе заробљеним Србима. Тада је Европа мислила да ће исламски тероризам бити задовољен српским главама, а прекасно је схватила да ће то зло тражити главе Европљана. Свако нека брине о себи, Србија ће разграничењем ојачати своју позицију, започети с решавањем српског националног питања и бити спремна за одбрану мира и стабилности.
Најављена је велика вежба која ће се одржати поводом предстојећег Дана примирја, односно стогодишњице завршетка Првог светског рата. Можете ли нам рећи нешто о обиму, сценарију и локацијама вежбе?
Можда је то за друге био дан примирја за нас је то био дан победе, ослобођења и зато ће се вежба звати „Век победника”. Никада до сада се вежбе нису изводиле на овај начин, једновремено на више локација с бојевом употребом. На пет локација више од 6.000 припадника Војске Србије са 469 борбених система и 24 ваздухоплова једновремено ће изводити сложене приказе обучености. Учествоваће сви наши видови и родови. Форсираће се реке и пребацивати борбена техника, авијација ће бомбардовати циљеве, противваздухопловна средства ће демонстрирати као би бранила наше небо, артиљерија ће приказати домет и моћ, оклопне јединице ће у великом броју гађати у покрету, наша пешадија ће показати брзину и обученост, падобранским десантом показаћемо као би се реаговало на терористичку претњу и која све средства имамо за борбу у отежаним условима. Војска Србије ће показати како би деловала у случају једновременог напада из више праваца и како би одговорила на различите видове угрожавања наше безбедности.
Докле се стигло с анализом евентуалног поновног увођења обавезног служења војног рока, ко ради на тој анализи, какво је ваше мишљење о овом питању?
Генералштаб и Министарство одбране раде веома комплексну анализу која обухвата више питања. Сагледавају се потребе војске за снажном и обученом резервом, финансијски аспект који захтева велике набавке опреме и оружја, обнављање касарни, спаваоница, учионица, набавка транспортних средстава, медицинских капацитета, лекова, хране. Повећани број професионалних војника, подофицира и официра који би изводили обуку и бринули о регрутима. Васпитни аспект обавезног служења у коме се младост Србије упознаје с вредностима које наш народ чине великим. Јачање патриотског духа, односа према историји и традицијама народа. Усвајање вештина које би у цивилству биле драгоцене, стицање радних навика, бављење спортом. Цивилна заштита која се попуњава из резерве и њена спремност да у случају елементарних катастрофа делује и заштити људе и имовину. Све су то елементи и разлози за враћање обавезног служења војног рока и против њега, који ће бити представљени врховном команданту и биће кључни за доношење одлуке. Обавезно служење никада заправо и није укинуто већ је одлуком Скупштине обустављено на неодређено време. Као и већина ствари од 2000. до 2012, и укидање служења војног рока је учињено плански да би се војска ослабила и умањила а резерва сасвим уништила.
Недавно сте у Новом Пазару јавно позвали Бошњаке да се прикључе Војсци Србије. Да ли то значи да нисте задовољни интересовањем националних мањина за службу у Војсци Србије?
У Војсци Србије сви њени припадници имају могућност да исповедају своју веру и чувају своју традицију. Националне мањине учествују у војсци у складу са својим укупним бројем. Али у Новом Пазару делују и они који покушавају да Војску Србије прикажу као страну и туђу Бошњацима. Ова лаж не сме бити прећутана и зато сам у Новом Пазару позвао Бошњаке као већинско становништво да дођу у своју армију.
Код Младеновца је, у сарадњи МУП-а Србије и НАТО-а, одржана вежба реаговања у ванредним ситуацијама. Да ли је у плану војна вежба с Алијансом, чији би „домаћин” била Војска Србије, да ли је, по вашем мишљењу, време за такав корак две деценије после НАТО агресије?
Ми сарађујемо с НАТО-ом кроз Партнерство за мир и то је оптимални ниво наше сарадње. Вежбе се планирају годинама у напред и за сада нисмо имали планских активности које би се одвијале на нашој територији.
Најављена је изградња ваздухопловне базе НАТО-а у Албанији. Како гледате на ширење капацитета Алијансе у региону?
Ми смо војно неутрална земља и поштујемо изборе других.
Ускоро идете у Кину. Када ће доћи до реализације најављене сарадње у областима обуке специјалаца и сајбер ратовања?
То ће бити једна од тема мојих разговора с министром одбране Народне Републике Кине. Однос личног поштовања и поверења који је успоставио председник Вучић с председником Сијем пренео се и на односе наших армија. Од такве сарадње Војска Србије има пуно користи, и када су у питању донације опреме али и знања у областима у којима знамо мало или недовољно. Зато смо и основали Управу за сајбер ратовање, да учимо од земаља каква је Кина.
Каква је сарадња с ОДКБ-ом, безбедносним савезом који предводи Русија, да ли су осим омладинских скупова у плану и заједничке вежбе?
Ми водимо избалансирану спољну политику. Као војно неутрална земља подједнако смо близу и подједнако далеко од оба велика војна савеза – и НАТО-а и ОДКБ-а. Ове године први пут имамо исти број активности са НАТО-ом и с ОДКБ-ом.
Због чега тако дуго траје процес увођења у употребу самоходне хаубице „нора Б52” и оклопног транспортера „лазар 3”, када ће ова средства бити у арсеналу Војске Србије?
Наше процедуре за увођење наоружања у Војску Србије су веома сложене и често веома дуге. Постоји потреба и за њиховим убрзањем и скраћењем, али не по цену квалитета. Ово је рекордна година по питању броја средстава наоружања и војне опреме из домаћег развоја пријављених за испитивања у Техничком опитном центру. У 2018. години је уведено у наоружање војске укупно 10 различитих средстава наоружања и војне опреме из домаћег развоја (модернизовани ракетни систем ПВО „куб М”, радар П-40, батаљонско командно место (УКУВ), комплет стрелишне опреме с радио-управљањем, аутомобил теренски ФАП 2832 БС/АБ 9 т 8х8, самозаштитни ометачи за опремање декларисаних јединица за учешће у међународним операцијама…). Поред „норе” и „лазара”, до краја године се очекује усвајање сложенијих средстава наоружања и војне опреме, чија су завршна испитивања у току: модернизовани ракетни лансер „огањ” (дигитализовани „огањ” 128мм ЛРСВД М17), лансер ракетни самоходни вишецевни модуларни „морава”, универзална покретна артиљеријска рачунарска станица – УПАРС, модернизовани БОВ-3 у командно извиђачко возило и комплет заштитне балистичке опреме.
Истовремено, та иста „нора Б52” је адут одбрамбене индустрије Србије на светском тржишту. Колики ће ове године бити извоз оружја?
Прошле година смо извезли око 564 милиона долара а ове године очекујемо преко 600 милиона долара. Око 11.700 запослених зарађује свој хлеб у фабрикама одбрамбене индустрије. Држава је новим законом обезбедила могућност за нова улагања и нове технологије али и сачувала контролу над индустријом. Нећемо престати да је развијамо и унапређујемо.
Аутор: Милан Галовићсубота, 20.10.2018. у 23:50