На глобалној шаховској табли у току је велика игра без правила, у којој САД вуку свет ка новој глобалној кризи и неко мора да то сузбије, а изгледа да је историјска судбина Русије да то треба да ради.
Овако руски сенатор Алексеј Пушков описује основну тезу своје најновије књиге „Глобални шах. Руска партија“, која је представљена на Сајму књига у Београду. Према речима аутора, у свету постоји група држава на челу са САД која жели да наметне правила свима осталима: почело је са ширењем НАТО-а, уследио је рат у Југославији, а онда други талас ширења Алијансе, ратови у Либији, Ираку и фактички рат у Сирији.
„Ми смо у Москви дошли до закључка да је свет који покушавају да створе САД и њихови савезници свет у коме нема места за Русију. Тада смо почели да играмо своју, руску партију, и то је политика везана пре свега за Владимира Путина“, каже сенатор, објашњавајући назив.
Парадокс Хладног рата, наводи даље руски политичар, састојао се у томе што је свет тада био безбеднији него данас, јер је СССР био противтежа САД, источна алијанса западној, а захваљујући томе постигнут је читав систем споразума, па и у нуклеарној сфери, чиме је била осигурана безбедност.
Међутим, каже Пушков, после распада СССР-а САД су почеле да стварају свој безбедносни систем, а да стално руше глобални, па су 2001. изашле из споразума о противракетној одбрани, 2008. покушале да приме у НАТО Украјину и Грузију, 2014. су помогле државни преврат у Украјини, а председник Доналд Трамп сад је најавио и да ће изаћи из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
По оцени сенатора, не може се искључити да ће САД изаћи и из споразума СТАРТ 3, који истиче 2021, што све ствара врло опасну ситуацију и Русију суочава с неопходношћу да обуздава „агресивне импулсе САД и њихових савезника“.
Русија, верује Пушков, има могућности за то, будући да је ојачала односе са Кином, као и да има много великих регионалних држава које не подржавају америчку политику, а ту су и несугласице САД с Европом.
„Руска партија глобалног шаха је зато пут ка осигурању глобалне безбедности и у крајњем исходу — очувању света“, нагласио је аутор књиге.
Према оцени бившег амбасадора Срећка Ђукића, књига Пушкова је одговор књизи „Велика шаховска табла“ Збигњева Бжежинског, а користи шаховске термине, при чему „Руси играју белим фигурама и у предности су“.
„Ова књига је више од публицистике и може да послужи и стручним људима који се баве дипломатијом, али и онима који су далеко од тога, а желе да завире у тај свет“, истакао је Ђукић, подсетивши да Пушков није само сенатор већ и познати новинар који има сталну емисију.
Бивши амбасадор Драган Бисенић оценио је да је дело Пушкова „драгоцено штиво“ не само због веродостојности оног што говори већ и због начина на који је аутор поставио проблем трансформације и промена у Русији. А значај Русије, додао је, схватио је када је својевремено, 1999. године у Москви срео једног потомка белих Руса који је живео у Швајцарској. Када су га питали зашто је дошао у Русију и шта то она има чега нема у Швајцарској, човек је одговорио: „У Русији има то да седнеш на воз у Москви, путујеш два месеца и све је то Русија“.
„Замислите колико треба возом да се прође кроз Русију, а колико тек треба времена да је промените. Оно што реткима успева јесте да ту количину догађаја опишу у смисленој форми, што је успело Алексеју Пушкову“, оценио је Бисенић.
На Сајму је представљена и књига сенаторове супруге Нине Пушкове „Богиња победе“, која, како је рекао Бисенић, пише о истим догађајима као и сенатор, али виђено другим очима.
Пушкову је ово седма књига, а претходна „Постскриптум. Може ли Путин помоћи Русији?“ преведена је на српски и објављена у издању Карић фондације.