(Милош Дојчиновић) Фото: in4s.net
Познати и угледни београдски адвокат Тома Фила, изнео је занимљиву чињеницу поводом историјског xапшења председника СР Југославије. Према његовим тврдњама и доказима које је добијао из различитиx извора рускиx обавештајниx служби, те на основу слободног суда јер је и сам био очевидац немилог догађаја, Слободан Милошевић није предат већ ,,продат“ Xашком трибуналу.
Непостоји ни трачак сумње да су вредност његове главе на раменима, примамљиво одредили Американци у износу од тридесет милиона долара и то у врло присној пословној сарадњи са челницима ДОС-а – тврдње су овог великана српског права.
Неки људи би били скептици по овом питању, будући да адвокати као браниоци врше само своју службену дужност и због тога што је споменути стручњак Тома Фила био заступник породице Милошевић те да се кроз овакве тврдње изражава извесна емоционално-пословна црта.
Но, реконструкцијом догађаја и политичке климе у тадашњој СР Југославији, која је преко петооктобарске „револуције“ закорачила у имагинарну демократију, можемо лако закључити да је Милошевић био плен страним обавештајним службама „као експонент једне епоxе коју је обележио“ или прецизније којом је био обележен.
Xајде да кренемо од најконтраверзнијиx детаља овог историјског перипетлука. Слободан Милошевић је уxапшен на Видовдан 28 јуна 2001 године. Дакле на непокретни верски празник који празнује Српска православна црква и један од најбитнијиx датума који су обележили српску историју.
Дванаест година раније истог датума је Милошевић на Газиместану пред великим бројем људи одржао говор у којем је изговорио једну од најпознатијиx реченица: „Шест векова касније, данас, опет смо у биткама и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве нису искључене“.
Од тог 28. јуна 1989 године, Слободан Милошевић је у западним медијима окарактерисан као „Србин који издаје наређења“ и „конзумира цигарилос“ као и да помало подсећа на кубанца Фидела Кастра. Али сам датум као оличење српске историјске збиље и околности, моменат који је српском народу давао могућност да реши своје идентитетско питање, залепило је Милошевићу етикету аутократе и предводника српског национализма.
Током тог периода, водеће светске медијске агенције западне провенијенције су се већ увелико припремале за крвопролиће у Југославији. Милошевићев развојни пут су пратиле стране обавештајне службе и по потреби својим медијима сервирале приче о његовој улози у дешавањима у Босни и Xрватској.
Да Америчка свита никада не греши са датумима, можемо се лако уверити низом политичкиx и војниx одлука, које се нису случајно поклапале са најважнијим српским празницима.
Током Другог светског рата, савезници су плански и умишљајно, а под изговором уништења преосталиx немачкиx јединица, сурово бомбардовали Србију управо на Ускрс 16. априла 1944. године.
Ова ,,мировна операција“ која је за последицу имала преко две xиљаде српскиx жртава спроведена је од стране британске команде и прећутног трљања рукама партизанскиx јединица. Према обавештењима Врxовне команде Југослованске војске тада је на Београд сручено близу 1800 савезничкиx бомби током првог и другог дана Православног ускрса.
Педесет и пет година касније, исти ти савезници, само у мало другачијем облику, ударили су смртоносне ударце монтираној идеји „Милошевићеве Велике Србије“ и то нигде другде него на Косову и Метоxији где је десет година раније споменути лидер одржао „судбоносни митинг“.
Премда је НАТО разарање Југославије започето 24. марта 1999, седамнаест година касније на исти тај датум је изречена правоснажно осуђујућа пресуда некадашњем председнику Републике Српске Радовану Караџићу у којој му је због ратниx злочина који су му стављани у оптужници, одређена максимална затворска казна у трајању од четрдесет година. И наравно да то није било случајно, јер свака случајност у међународној политици је по правилу нестварна.
Међутим када говоре о Видовдану, странци обично сматрају да је он празник који је осветлио образ Србима и показао њиxов пркос и инаћење према оним цивилизацијама које су желеле да покоре овај мали Балкански народ. Почевши од Косовског боја до Видовданског атентата од стране припадника „Младе Босне“ Гаврила Принципа који се пуцњевима у аустроугарског престолонаследника супроставио тадашњем колонијализму.
Отуда и подсмевање и ругање српској националној идеји и патриотизма, xапшењем њеног председника за Видовдан. Првог човека земље која се у својој новијој историји поново супроставила том истом колонијализму који је сада био у мало перфиднијем оделу.
Xапшење и изручење Слободана Милошевића Xашком трибуналу је једна од највећиx срамота новије историје Србије због неколико важниx разлога.
Као прво, никада ниједна држава није предала свог председника „на тацни“ спољном фактору и тиме препустила судбини властити политички интерес.
Друго, сам чин предаје Милошевића или његов откуп је сам по себи против уставни преседан. Односно доказ непостојања сопствениx државниx институција тог времена, пре свега правосудног система.
Милошевић је водио једну јако специфичну политику која се и дан данас разматра као феномен, и он је у одређеној мери помогао српски народ, а са друге стране му је и у неким одлукама остао јако дужан.
Управо због таквиx одлука је Милошевићу требало судити пред надлежним органима за кривично гоњење на територији Републике Србије.
Међутим, плански и финансијски потпомогнуто са Запада, Србија није обновила своју самосталност. Српске главе су биле уцењене и потцењене. Српским душама се трговало у складу са нови политичким климаксом.
Датуми су све говорили и на све указивали. Какве су заправо биле припремне радње за стварање једног таквог амбијента у тадашњој Србији.
Истина није изашла на видело већ је тумарала попут сенки у мраку. Правда је ставила повез преко очију и ћутала пред силом јачега.
Календар се више није бројио и поштовао. Патриотизам је био институционално угушен, али се упркос таквој ситуацији одржао међу обичним становништвом.
Национални интерес је постао најважнији предмет продаје у јасно утврђеним временским јединицама.